Мале новине

која пстина није могла бити са није краљу Милану иишта обе свим тргнута натраг, али која се могла развући , могла се и друкчије решити, могле су можда и друге личности ући у комбинацију за склаиање намесништва. Све то могло је утицати на намеснике, да ириме краљев услов о краљици, па ма и иреко срца. Сад опет треба држати примљену обвезу и дато обећање. — Ето у томе, и с амо у томе , намесништво може имати неких разлога, да се одупре краљичином новратку. Намесништво се, дакле, може иравдати, да је краљ Миланове услове морало нримити, иа ће истаћи иред краљицу захтев да води рачун о његовом (намесничком) положају, и да не захтева од њега да гази примљене обавезе и дата обећања. То је доиста један обзир, о коме се мора водити рачун. Али, наравно , против овога једног обзира краљица Наталија може истаћи стотину других обзира и других права, много иречих и претежнијих од овога једног ранлога, који би намесништво још могло имати да јој не донусти повратак у отаџбину. И тако на иостављено пстање : да ли намесништво ича каквих разлога да, смета краљичином иовратку ? — ми одговарамо, да би се као једини разлог могло навести, што намесништво треба да одржи обећање, дато краљу Милану. У колико пак и овај једини разлог може да издржи критику, видећемо доцније.

Да се окренемо сад влади Што се ње тиче, ми не ви димо ни један једини разлог, са к ога би она (влада) имала повода и оправданих узрокада се нрот11 ви краљичином повратку. Она

ћала; она није ни нред ким узимала какве обавезе на се у тој ствари. — Према томе, њој су руке слободне, да у овом питању постуна како захтевају правда и истински интереси земаљски. Бар у јавном мњењу до скора се мислило, да је влада тако одрешених руку у том иитању. Шта је могло руководити владу, да од овога згодног и слободног иоложаја сама себе баца у голему незгоду, и да сама себи везује руке, цримањем, по краљ Милановој жељи, и неких обавеза и углављивањем некаквих погодаба по Врањи, — нама је савршено непојмљиво, мањ ако и то не будеједна од оних цреступних бесмислица којима се у иоследње доба нарочито одликовао г. Таушановић, стварајући и себи и целој влади големе ненрилике, а без икакве праве погребе и нужде, једино у глупој намери да се удвори краљу Милану. Но ми тражимо истину у овој сгвари, с тога ћемо се зауставитијош предједном околношћу. Једини, макар и иривремени, какав разлог да се краљичином доласку одупре и влада, могао би бити у овоме: Само обвезано пред краљем Миланом, намесништво је могло тражити обвезу од владе, да се краљица Наталија не иушта у Србију. Ако је ствар тако текла, наш$ је уверење да радикална влада није требала да ирима тај услов. Оаа је имала гомилу разлога да одбије такав захтев. — Прво, што он не потиче ни из каквих државних потреба, но једипо из личних ћеФОва краљ Миланових. — Друго, што је непуштање краљице у отаџбину иросто насиље, протмвно Уставу и законима, те бар од владе нико не може

тражити с разлогом да врши незакоља. — Треће, што се у напред могло знати, да радикална странка никад неће допустити, да једна кчада, која је изашла из њене средине, ностане прост извршитељ краљ Миланових ћеФова, и то још уз очи гледно гажење Устава, но к '»ме не можеш протерати из земље ни иоследњу шериењару бео градску, а камо ли јучерању краљицу српску. Ти разлози, и још многи други, које за сад прелазимо, створили су влади тако јаку позицију, из које је нико никада никаквим законитим оружјем не би могао истерати. Ако се влада није умела користити том тако непобедном нозицијом -- тим горе за њу ! Кад скушшо сад све у једно, што смо нанред рекли о томе, да ли намесништво и влада има ју каквих разлога да снречавају краљици Наталији новратак, долазимо до овог закључка : Намесништво би имало неког разлога само у томе, ако би одржање датог обеКања краљу Милану (ако је тако обећање доиста дато) арвтиоставило свима другим обшрима и захтевима аравде и интереса земаљских. Влада, иак, нема чикаквих оаравданих разлога да се иротиви доласку и сталном живљењу краљичином у Србији. * Може л* се по Уставу забранити кра%ици жив*вн>е у Србији ? Државна власт и уирава кра љевине Србије данас је урукама намесништва и владе. Видели смо да та два нресудна чиниоца немају оправданих разлога, да забране краљици Наталији живљење у Србији. Али како се у животу често ради и оно, зашто нема разлога, то да видимо може ли се ио Уставу краљици Наталији у оп

ГЈте забранити повратак у Србији, па макар то било и неразложно. I Читатељи нас разуму. Забра на би била неразложна. Али да видимо да ли би била уставна, , па макар и неразложна, иошто ; намесништво и влада могу нај после примити на се да учине , што и неразложно, али ни намесништво ни влада не смеју никад иримати на се да чине оно, што је неуставно.*) * Било да се брак краљичин сма тра као раскинут или нераскинут, Наталија је сриска грађапка. То јој право нико ничим не може оспорити. Ту не помажу краљу Милану никаква извијања, никак ви софизми . Звала се она краљица Наталија, или (за љубав краљ Миланова „незлобива срца" које налази „племениту," чисто „краљевску" насладу да што више омаловажи матер свога сина) макар само и „Мадам Кешко" она је грађанка сриска. А с том „титулом," која је у овој прилици већа и од титуле краљевске, Њено Величанство Наталија, или грађанка Наталија, неприкосновена је што се тиче протерива ња ван њене отаџбине, краљевине Србије. ! Да није јучерања владају^а а сада титуларна краљица, да пема порода и дајој син није краљ Србије, да је последња убога сиротица, чим је само то утврђено и несумњиво да је оиа срнска грађанка, госпођа Ната лија има иуну слободу да дође у Србију кад хоће, и да живи где хоће.Не влада, не намесништво, не краљ Милан, сам Бог, боже прости, не може јој то

*) Оно исгина. на жадост два тројлца од г. г. иинистара, а нарочито неустрашиии г. Која, иокааали су до сад у незолакл прилика да имају а те куражи, алл то ,о:п није свршена ствар н још тек имаио да видимо како ће дотична госиода прока с тои својом наоиаком храброшћу.

Једног дана при доручку, Наис разби један „сервие" од вина и сирћета! — Та јеси ли ти луда! иодвикну јој он, као да си занета?.. И он се диже као помаман, рекав да су му и панталоне умазане. Једна кап зејтина беше му прснула на колено, али он јој није хтео опростити. — Што не гледаш! Шта си се укрутила! Дај овамо салвету и воду... Бриши! Наис умочи један крај салвете у једну шољицу и клекнув пред Фридриха, чоче трљати масницу! — Остави, осече госпа Ростан, то ништа не помаже! Али млада девојка не остављаше ногу свог младог госиодара, но продужи трљати је свом снагом својих лепих мишица! Он међу тим некрестано ју је грдио. — Никад човек нијс видео такво невешто створењс.... Као да је за инат разбила, и то баш морала да се очеше о мене.... Грозно нросто! Још да нас она служи у Ексу, у скоро би сав наш порцелан отишао у комађе! Ова грдња тако беше велика према маленој погрешци, да госпа Ростан помисли да јој ваља умирити сина — и кад се Наис већ уклони из собе она му рече :

— Па шта ти имаш против ове сироте девејке? Реко би човек да је не можеш ни гледати Ја те молим буди блажији спрам ње:... То ти је другарица из детињства, с којом си се негда играо, и она није код нас као слушкиња обична. — Ех, па шта ћу кад ми је досадна! одговори Фридрих, правећи се набусит! То исто вече, кад је се већ добро смркло, Наис и Фридрих сусретну се у мраку на крај терасе. Дотле још нису једно са другим на само говорили. У кући их нико нијс могао чути, Јеле су просипале по тијом ваздуху топла смоласта испарења. Тада она, шанћући запнта га: (са „ти" као што му је у детињству говорила). -— Зашто си ме грдио, Фридриче ?... Баш си неваљалац. Он јој не хте одговорити, но је узе за руке, притиште на нрса и пољуби у уста! Она се нехте отимати из загрљаја, и одмнх ио том I нохита у кућу а он остаие иаслоњен на ограду терасе не хтев ући код своје мајке оиако зајапурен ! Десет мииута доцније она је послуживала около стола, хладна и о&биљна као увек, мало само гордија! Фридрих и Наиса нису уговарали састанак То би једне ноћи и оии се састаше под једним маслиновим дрветом на окрајку стења које силази]

у море. За време вечере, они су се иепрестаио гледали, а и очима одредили састанак! После вечере Фридрих је стао код прозора и непрестано пушио; кад је поноћ била већ иревалила у велико, иримети он једну црну слику где измиче терасом. Тада и он ђипи, успужа се на таван, ту нађе старе мердевине, и помоћу њих спусти се на земљу, а одатле управо ка једној етарој маслини, сигуран да га Наис ту већ чека! — Јеси ли ти? упита је он лагано. — Да, одговори она само. Потом уђу у колебу и седну једно уз друго, он је узе око паса, а она му се савп око врата! За тренутак нису могли говорити! Стара маслина правила им је заклон са својим сивим лишћем. Испред њих њих пружило се море, нрио, непокретно, над којим тренере звезде.... Марсељ на дну залива беше обвијен маглом; а с леве стране, Планије са својом кулом светиљом и покретним Фењером, који обасјава море! Оветлост овог Фењера допирала би, од часа на час, до њих! И ништа не беше слађе но ова светлост, која је час долазила а час онет иестајала у овој помрчини! (НаАСТАВИЋЕ се)

<зок> -