Мале новине

5!^

БРОЈ 232

СУБОТА 12. АВГУСТА «889

ГОдИНА ц.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН

ЈгВ-Ј

БРОЈ 10.П. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ На годину . 30 динара На ио године 15 динара На 3 ме § ца 9 дивара II РВТХТ Ј0ШЛ1

МДЛЕ НОВИНЕ ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Пр -тплата из унутр. полаже се савш код пошта

ПиСМА и рукописи и1аљу СЕ ВлАСНИКУ „Мајпјх Новииа" Тсшличин венац 6р. 17 , на горњем спрату.

За Београд кема претплате — Лист се продаје на број

Претплата се прима код свију пошта у Србији

ЦЕНЕ ОГЛАСИЈИА На ирвој страни од иетит. реда 20. пр. дин, а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит реда ШШЕ ШТШ

Огласи јевт но, по потреби и са сликама.

За свако оглашење плаћа ге држ таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ 01МАСИ ПО ПОГОДБИ

Сву оеу штовану госноду из унутрашњости, који нам дугују за огласе и којиз!а.сз1овећ 2 — Зпута писали, молимо да нам тај дуг што пре измире. Траже се три до пет дечака за распродавање „Малих Новина". Упитати у Уредништву. Вреднији могу зарадити 2—3 дпнара дневно, Јављамо штованим купцима „Малих Новина а да је наш лист од сада редовно готов свако јутр у 7 часова и може се одмах куповати у адмипистрацији „Малих Но(шна" и код разносача, а по продавницама најдаље до 8 часова.

ЧЕГА С Е БОЈЕ? И ако нам је иишка „Слоб да" ту недавно забрапила, да се нисмо више усудили обраћати се радикалцима и даваги им ма какве „савете м упутства"', онет ћемо ризиковати да не нослушамо ову њену заповест, па макар и на ризик да нас сад назове „ружним маскама.' 1 *) * Ни најватренији браниоци ра дикалне владе не могу порећи, да у њеним постунцима има многих дела, која нису нимало радикална, има дела, која стоје у опреци с духом истинска радикализма, дела, која су иротив на и самом ирограму радикалном, па и обичној здравој намети и најобичнијој увиђавности. Нримера радиунитаћемо какви су то начелни и наметни разлози, који су могли склонити владу да још и сада држи на тако важном месту, као пггојеуправа вароши Београда, једнога та квог човека, као што је један Глиша Ђорђевић, човека, и по спреми и по карактеру своме, апсолутно неспособпа и педостој

на да под једном радикалном хоће пено други ноји није 04 0владом буде управитељ престо- вораи. нице * | Кад смо то чули, нросто сх;о Ми ћемо другом приликом по- се запрепастим. Још горе смо

*) Нре нас је удостојила иаеиом „лепе маске."

казати како Је то проста издаја странкиних интереса и опасно нолитичко безумље, држати на онако важиом месту једнога простог агента и дошаптавало краљ Миланово. Овде нам је за сад главно да. нагласимо, како се баш оваке најглупље погрешке владине нравдају неком вајном увиђавиошћу и тактом. Имали смо ирилике да говоримо с људима, из неносредне близиае владине, а иарочихо из близине г. министра Таушановића Морали смо се каменити од чуда, кад смо чули какве разлоге ти најближи повереници владинп износе у оправдање ове

се и заарепастили и пренераеили, кад смо чули да ова штињеност владина тера чак толико, да један министар није потпуно слободан ни у избору својих чиновника, већ под морање држи своје бајаш потчињене ор гане, и то знају и ти органи и цео свет, а ти органи још иду и јавно се хвале како њима њин министар „нигата неможе"! Чувшито,нисмо могли верова ти; питали смо и даље, и даље с.мо добијали такве исте одговоре; питали су и други, на су и други добијаш такве одговоре. И то није тако еамо у једној СЈВ81Ш 0 ГШП И ДруГНХ ИО- »° Г М »»" М У "■»*

грешака владиних, налик на ову. Зиате ли, читатељи, како се правдају ти људи ? Тако мора бити. Друкчије није могуће, То хоћеовај. То хоАе опај — и на крају крајева излази да једна одговорпа влада неке ствари ради или неке ствари не ради, не с тога што она налази да ово треба радити а оно не, веК с тога што то тако

гим нитањима владу њени агенти нравдају и пред странком како „то и то просто се нед.ч." ... А кад .упиташ да.Ђе: какоможе да се не да оно што је добро и што треба да буде ? одговара се: „А зар би бол>е било да дођу други! Ето, ми можемо заиети на каквом питању, па на њему и пасти. Али каква вајда од тога; шта ће се

ПОДЛИОТАЖ

НАИС МИКУЛЕНОВА од ЕМИЛА ЗОЛЕ с француског.

(наставак.) У вече, кад је Фридрих нољубн, но обичају, оеети, да јој је доп.а уста сва отекла. Он је напита шта јој је. — Та ништа, мој отац тукао ме је данас. Ово изговори промуклим гласом! Фридриха то ражљути и он рече да ће се заузети за њу да тог више не буде, али она му рече: — Не, ти ее не брини ништа. Ту ћу ствар ја сама да уредим и то једном за свагда! Она му се није никад туашла како је отац туче. Само у дане кад је била бијена, она би страсније загрлила свог љубавника, као за инат старцу! За три недеље Наис је ноћивала ван куће

готово сваку ноћ. Али кад осети да је отац ноче иодозревати, она поста опрезна. Она не хте доћи на два састанка. Мајка њена беше јој рекла како Микулен више ноћу не сПава, но устаје, и иде из собе у собу. Али трећег дана, пред плачевним иогледвм Фридриховим, она заборави поиово на оирезност. Око једанајест сахати ноћи она изађе из куће, решив се да остане еамо 1 сахат са њиме, надајући се да је отац у нрвом сну неће моћи приметити. Фридрих ју је чекао под маслинама! Не хтев му казати за своја страховања, она му само рече да не може дал.е ићи, наводећи да је и сувише уморна, што у осталом бешеистина ; иошто она није могла спавати дању као он ! Они легну на своје уобича,јено место : више мора пред Марсељом осветљеним. Кула Планије осветљена је! Наис гледећи је заспи, наслоњена на раме Фридриха! Овај не мрдаше, и мало но

мало савладан умором

и он склони очи !

Обоје , загрљени једно уз друго, мирно су хркали! Никакав шум, само је се чуо писак зелених скакаваца. Море је спавало каО и љубавници. Тад се из мрака иојави један мрачан облик, то беше Микулен, који се је пробудио кад је шкршшуо ирозор. Он беше изашао, понев са собом и малу секирицу за сваки случај! Кад о-

пази да се нешто црни под маслином, он стеж јаче држак од сикирице! Али деца се не мицаху, он је могао прићи к' њима, нагнути се и гледати им у лице! Лак узвик оте му се са усана, он виде да је то његов млади господар. Не, не, да га убнје ту на месту, то није смео, јер крв нросута оставила би трага који би га скуно коштао! Он се исправи, и две боре показаше се на његовом окорелом лицу, укоченом од уздржаног беснила! Сељак не убија свог господара отворено, јер господар и у гробу јачи је од њега! И чича Микулен задрма само неколико пута главом и нолагано, као курјак, удали се, не хтејући љубавнике да пробуди! Кад је Наис пре сванућа дошла у кућу, нађе прозор шнром отворен, као што га беше и оставила! За доручком она је јела мирно своје иарче хлсба, а Микулен је као обично гледао. Ово је сасвим умири, сигурно њен отац ништа није дознао!

IV

— Господин Фридриче, зар сте се зарекли баш да више не идете на море, рећи ће му једно вече чича Микулен! Госпа Ростан седела је у хладовини од јела,