Мале новине

добптн кад дођу други ? Бике још горе." И тако за свој млитав рад, за евоје половне мере , за своје многе ногрегаке влада се нравда пред странком тешкоћом свог положаја и сметњама, на које наилази, правда с^ тиме што нема но 1 пуну слободу рада. Рекосмо већ да смо и ми и други слугаалш таква правдања од л.уди из непосредне владине око 'ине. Ми не зпамо гата је овде у истини. илм влада доиста нема потребну слободу рада и крета н,а, или она своју рођену неспособност згодно заклања и покрива туђим измишљеним грешењем. Али било једно или друго, у обадва случаја нама изгледа врло јадна она влада, која допушта да је нред светом иеко брапи тиме, качо ока „ие сме да учини то и то, а учинила би с драге воље, и сама иризнаје да би добро би к) да се учини." Тако може говорити само влада која јевећна животу умрла, владакоја живи од туђе милости, влада од самих шпптарија, које ни саме не верују у своју сна-! гу, пајпосЛе влада у којој би седели самн дебелокожп в ^аетољукди, који хоће да владају, па ма п по дену да свако јутро нриме своју пордију шамара п дегепека. Кад бп така била радикаша ! влада, радикална странка морала би сматрати ;за своју свету тгатриотску дужност да сама таку владу обори. А кад није така, радикална влада, онда шта ће онаке извине и чега се то она боји, од чега зазнре, ппед чим стрепи, и може лп, сме ли она рећи, да јој ово

и оно овај и онај не да

9 г

Ствар је чиста и јасна, и само владино крајње неразумевање свога ноложаја могло би је побркати. У уставној земљи једна устав на и одговорна влада може и сме све иа што јој даје ираво Устав и закопи. Она ту нема ии на кога да погледа, нити на кога да се изговара. По нашем .У ставу и законима управља земљом иотиуно независно и самостално Воља • Устава и усгавни и законски нрописи за њу су једине заповести, које мора вршити; ничије друге воље и ирохтеви нису за њу обвезни. Таква влада одговор а је само пред Уставом — нред народном скупштпном и ирестолом и то иа начии како Устав и закони нронисују. Докле год таква влада ужива новерен»е скупштинске већине, опа већ по себн ужива и иоверење нрестола, које у < во.м случају увек обавезно (медује за поверењем народним. Тунај више може бити измене у лпчностима, али на в гади о таје исто н-чело, иста странка, а за министре, који су људп од начела, то треба да је све једно хоће баш они лично бити у власти, или њини другови — главно је да је њино начело на државном крмилу. По НЈ-.шем Уставу тако је и тако ее мора вршити, ако се хопе да се овом земљом влада уставно. Но ако има кога који мисли да и мимо Уетав може меродавно утицати на ток земаљских послова; ако би, не дај боше, било кога, који се узда да се и сада може у Србији владати и управл.ати земљом неуставно, самовољно, по личном нахођен.у овога или онога, оида томе злу није лек попуштање, већ баш иа нротив томе је једини лек рећи „изволтена отићи у опозицију и новести у енергичиу уставну борбу против ма чијих личних самовол.а; а како се таква бор

ба свршује, жив нам је пример ј нужде, месгимицс већ загазила; најскорија прошлост |ако покаже и у будуће, да има Јес, ко год мисли да може ијвише воље и склопоети да буде сад нротурити нод уставном Фир-! измећарка туђих накосних ти-

ранских ирохтева, но поносна и независна нреставница једне дич не, велике страпке — онда, онда

мом своЈе самовоље, нека пз воли; мало шира грбача иодметала се да понесе терет што се зове опозиција целог народа, па је! иека никога ие криви, нека се опет жалосио нукла. ј ии на кога не изговара, иека се Коме нису доста ту])и ириме-! ничим ие правда њена ри, но хоће то исто и на себи 1 см Р тна «Р ес УД а биће изречеиа и да окуша - нека му је срећан ' она ће стидно, са жигом ераиоте нокушај и ироклетства сики у мрачни гроб историског нрезрења и заДа заввршимо. Радикална влада има све што од бога и од људи може иоже- М Ј се и т Р ажити лети једна срећна влада *) Зе- ^рнстос ма.љски устав п њена спажна стран ;а из којеје ноникла дал I С У Ј°Ј [1 У Н У могућност и сву ; потребну си гу да може бпти |права народиа влада, истински I уетавна, истииски радикална, ис | типски слободоумна Она се не јмора ником удварати. Она не ! мора никоме за љубав нрљатп! цима безакота, пасиља и тира-

борава. Коме је много дато, много ће - рекао је Странка им је дала орловска крила да лете по сјајним висииам I небесним, где вечио сија сунце светле слободе, истине, иравде и добра — несретници! а њих ево иаканих где се почи њу завлачити ио прљавим, смрдљивим и вашљивим кокошиња-

свој оораз пасилничким ноступ-

нн;е,

дима Сирам поЈеднпада илн дру-: ^ ешко душама које се боје гих Странака. Она не мора ирн- I т Уђ е немиаости, а не боје се бегавати уЈдурмама н шеретлу- | СВ0 Ј ИХ Р°ђеиих престуна. дима да зубша и ноктима извлачп себи скупштинску већнау, једном речи, дато јој је толико снаге да можв чинити све што је добро и лено, корнсно ипле-

»> о-

5Е0ГРДДСНЕ ВЕСТИ. — ираљччин додззак. Полуслужбемипуто, а да пе мора ии козико на „Балкан&ваКо^сиовденпија" вели једпа длачица учинити ништа Д а С 'У нстачис пронесоне вести, као што је нискб, тиранско, иодло. да влад * р иетње Д° ла " 1 ску краљичнну у (Јрбију, на тврди Иб ако радикална влада не д а влада нсма да воље ни разлога

уме или неће, или пе сме да се користн том- дивном снагом и тим 'ејајшш/ положајем својим, ако она, бнлопо иаслеђеннм руж ним навикама нолитич . им, шш по ситничарским душицама и ча

да пориче зажлшта и природна права краљ«т1». Влада се, всли труди да нађе цута за погодбу, која би била сагдасна с достојанством крал.ице матерв и уставним иравима бив. крал.а Мжлана. *

ђавнм караКтерима својих члано ■ ! Општинсчи ношзвм. У среду је, како ва стане и дал.е глибатп но бла- ј јавл,а „Балк. Кор.", држана миниту, у које је, без икакве нраве! старска седнжца, у којој јс нрочитан ' ј нацрт закона о онштинским ко;неви-

; ма, који |е у вези с нацртом закона *) Сачо а<о јој 1>нво ндмег ие иолоче <. /ч • • 1.о чен ЈоЈ јв. «»ад ««ћ почео и,.,еру зобнти! 0 0иШТИНаМЛ - ОвЦ) ЈфОЈекат заКОНио оиој народној »оедовиц«, да ко с ђаво-; еки има сс 4 према У ставу, поднети тнкве сЧди о главу му се луиају. ! првој идуКој скупштини на решење.

а и,ен син норед н,е, изваљен, бацао је се шљунком. — Бере ми не, одговори младић, баш сам се оленио. — Немате право, настави старац. Јуче сам нахнатао пуну корну риба. Сад има их какови год желите.... Ајд, нратите ме сутра то ће вас занимати. Он је се правио тако искрен, да му Фридрих не хте кварити вољу, нарочито због Наисе и најзад речс му : — Па Боже мој,'можемо иКи... Само морате ме нробудити, јер треба да знате да изјутра тако око 5 сахати, Ј *а спавам тврдо ко топ! Госпа Ростанова у том прекиде свој вез, и мало узнемирена, рећи Ке им : — Само молим вас, будите опрезни. Ја увек страхујем кад пођете на море. Сутра дан бадава јеМнкулен неколнко иута дозивао Фридриха, овај никако да отвори ирозор. Тад он рече Наиси, гласом пуним нодсмсха: — Уђи ти к њему... Тебе ће ваљда чути! И тако Наис тог јутра пробуди Фридриха. Онако дремован он је привуче у загрејану постељу, али она му само врати пол.убац и брзо изађе. После 10 минута Фридрих беше готов и изађе одевен у одело од „сегелтуха". Чича Мккулен чекао га Ј *е код ограде од терпге.

— Сад јс већ хладно, требали сте узети иеку мараму да огрнете. Наис одс да донесе мараму. Потом они сиђу низ камените басамаке које водс ка мору, а млада девојка оста на тераеи, иратсћи их очима! В ћ је пет дана, како је мистрал, северо западни ветар, отпочео дувати. У очи тог дана пред ноћ ветар беше престао. Али нри сванућу он је отночсо ноново, али доста слабо. Море ишибано од ветра ваљаше мутне далге, и преливаше се тамно нлавом бојом. Небо јс било с асвим всдро и нрозрачно као кристал. Марсељ у даљини дао је се тако леио видети, да су се могли нрозори на кућама нребројити, а стсне у заливу беху извајане лепом румеиом бојом! — Имаћемо муке кад се будемо враћали рече му Фридрих. — Може бити. одговори кратко Микулен. Он је ћутећи веелао, није хтео ни главу осврнути. Фридрах се беше нагао и гледаше море како га чамац пресеца. Вода беше мутна и но н.ој је нловио шљам од трава, који изгледаше као коса дављеинка. Ова га помисао снсвессли и заилаши мало! — Чујеш чича Микулене! рече му он после дугог ћутања, ветар као да је све јачи. Г»у-

Ви

знате да ја не умем пл

дите опрезни. вати. — Да, да, знам ја то, рече му опет кратк® етарац, својим оиорнм гласом. И он наетави веслање. Чун ноче да се заноси, далге су ваљале нену коју ветар разносаше. Фридрих не хте се показивати да је добио страх, али он бн тада све дао, само да сс дочепа обале! Све већма узнемирен најзад повиче: — Гди сте у ђавола бацили ваше удице ?... Ваљда не нутујемо за Алгир! Чича Микулен одговори му хладно као и први пут : — Близу смо! Близу смо! На једанпут престаде веслати, исправи се у чамцу, да внди гдс је комађс од плуте, које обслежаваше место гди је бачсна удица, н виде да му требаше веелати још пет минута.

(НаАСТАВИКЕ сн)