Мале новине

те и ирилажите иа овај свети жртвеник, са кога ће пламен истине и слободе загрејати сва срца српска. Сећајте га се у добру, сећајте га се и на самртном часу своме, јер нема веће задужбине но што је жртва принесена на олтар јединства народ ног. Ако је ишта добро дело, ко.је рај отвара, то је прилагање на жртвеник отаџбине, а тај је жртвеник Друштво Св. Саве. Кратке примедбе о нашој војсци. Није леио износити сопствене мане, но ако се преко њих увек Кутке прелази , онда се никад нећеју исправити. И зато бацићемо један летимички ноглед на устројство нашс војске I, П. и Ш. позива, војске која представља одбранбену силу наше отаџбине. Ово смо дужни да учинимо тим пре, штоје данас наступио врло озбил>ан тренутак, који нас са сваке стране опомиље да будемо спремни. Прво ћемо говорити о томе : шта бива кад војник одслужи свој рок у сталном кадру? На ово иитање следује врло кратак одговор: Војник стуна у одређену јединицу (у коју га одреде а често бива да га одреде у другу.једипицу у којој није служио) и ово служење траје до 50 год. са одред•бом 1-ог (до 30 год.), П-гог (до 40 год.) и Ш-ћег (до 50 год.) нозива. И о томе војнику, осим што је записан у списак поједииих команада, не зна севише ништа. Незна се где се војник налазио и чиме се занима. То је једна велика погрешка, и то наша стара ногрешка, која се из дана у дан ионавља све са једном погрешком више. Да би смо ово и нотврдили ми ћемо навести неке и неке мане. У први ред долазе врло ретки (5—10 год.) пописи, сазиви појединих јединица. Друго, услед тога многи војник не зна где је уписан, јер често бива, да га из једне јединице преместе у другу јединицу у којој није служио и то без његова знања. Треће, не дају му никакву књигу

(војну исправу) у којој би било записано све оно што му може служити за унут као обвезнику. Четврто, не позивају га сваке године на вежбање, на том приликом ако би се имало што исправити да се то за времена учини. Пето, не води сс ■ринглиста свију подоФицира (канлара ноднаредника и наредника, већ само ОФицира) и зато често нечији рекру ти бивају му старешине а он њихов млађи. С тога многи проведе свој век као каплар или поднаредник како је из сталног кадра изишао. А да се водила тачна ратлиста и увело полагање испита сваке годиненосле вежбања, имали бисмо не само добре иодоФицире, који су душа сва ке војске, но и добро сиремне ниже ОФицире, И шесто, на случај каке потребе кад би се водило као што сиоменусмо, знао би се сваки војник где је те би се потоме мох'ао лако пронаћи и упутити где треба. Вбог ових недостатака наша војска рамл.е, и то тако, да је сваком осетљивом човеку тако тужно да мора просто да очајава. Томе су доказ данашњи позиви. Команде новрвиле са снисковима војника и траже да се што ире унуте комонди па траже од нолиције да им упути војнике. Управа вароши пошље сиискове имена квартовима, ови их раздаду жандармима, који пошто се мало промувају кроз варош враћају се и јављају: „не мага не могу да га нађем". Ово је с тога што су у списковима означена само имена и нрезимена без занимања. Дакле полициске власти поред напора не могу да их изнађу. А како да их изнађе, кад осим имена и презимена (које често бива погрешно), нема и остало што је нужно за нроналазак. А после многи се појавл>ује са страним наоошима чим чују да се позивају на вежбање јер онда мисле да ће се ићи на границу а то оиет отуда долази што се иначе не позивају навежбање. Па и то извлачење сузбило би се кад би се строго пазило при отварању радње, да сваки мора ноднети свој пасош (војну иснраву) из кога ће се видети чијије поданик јер многи као туђи поданици оних држава са којима немамо уговора, не могу самостално водити радње. Узгред наноменућемо то, да нолицијски чиновници, поштари телеграФисти и железничари, треба да се изузму из војних службовања (осим У сталном кадру) јер они врше сва

наређења војне влж;ти како у мирном тако и у ратном времену Без ових рамала би извршења иојединих наређења војних власти. То се моасе уверити и сама војна власт, која преко ових надлештава једино извршује своја наређења. Ово неколико редака написасмо услед позивања јединица Т. и II, позива, не би ли скренули иажњу надлежних на стару погрешку вођења спиекова и рачуна о војницима. Један капдар БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Покварено венчањз. Један зидар из Београда испросио једну девојку из Вемуна и нре неки дан требало је бити венчање у Земуну. Баш кад су младенци стајали нред олгаром, уђе у цркву једна женска нристојно одевена и подвикну младожењи : „Ти не смеш ни једну узети, ја сам већ седам година твоја жена а ти си отац моје деце." Изненађење и забуна била је велика. Млада иагпе бегати, а за њом потрчи младожења да је врати али без успеха. Младожења се обрати полицији, пред којом она жена изјави да она с младожењом живи 7 година у блуду и да ју је сад срамно нанустно. Шта ће дал.е бити јавићемо. * Накнадна нашој јучерашњој вести о распису г. министра унутрашњих дела за бирачке картс, доносимо данас дотично место из тог раениса, који ће у неколико допунити и исправити нашу јучерашњу вест. У распису се између осталога вели: „Како у изборном закону није изреком нигде сноменуто до ког времена треба да се плати иореза па да се стече право гласчња за народног посланика, и како бирачке карте нс могу бити издаване до 8 сентембра (чд. 38 изборног закона), то министар унутрашњих дела, с обзиром на тешкоће у купљењу иорезе, услед задоцњења разреза, као и услед рекрутације и ноииса народних војника баш у овоме времену, наређује: да се изда барачка карта до 8 Сентембра искључно сваком оном, који је до законог рока уведсн у бирачки списак (чл. 38 зак. избор) илатио је Аржавну норезу." Дакле могу бирати сви, који су платили државну порезу а не и они који нису платили.

Похвадно. Г. М. Јовнчић купио је 10 августа, као на дан полагања темеља Св. Савском дому, 80 комада лозова друштва Св. Саве и раздао их деци. Овим својим поступком г. Јов. је заслужио нохвалу, Али у колико је он заслужио похвалу, у толико су заслужили осуду неки наши суграђани Мојсијеве вере, који су на своју корист унотребили невиност дечију и те лозове куновали по пола динара па и 30 пара дин. * Трговачка школа. У недел>но-празиичној трговачкој школи друштва „Веоградске трговачке омладине" држаће се данас иснит из рачцна. Испит почиње у 2у а сахата ио подне. * Ј <вно п )вдазањз. Господин Ж. Јовичић иротојереј и ироФесор богословије држаКе д шас трговачкој и занатлиској омладини предавање из ч«'«е верг, хримИанспог мојј <л1 и лених сраоких об оч гјг. Г. Јовичић добровољно се нонудио унрави „Беогр. тргов. Омладине" да иоменута предавања држи свакога празника, и у. нрава је нозвала тргов. изанатлиску омладину данас у 10 1 / 2 сахати пре нодне на прво предавање, које ће се држати у просторијама „Грађанске Касине". Приступје слободан свакоме. Личне вести. Уредник најугледнијег цариградског листа на Француском језику „Стамбула," г. Б. Б. Хенли, иутујући за Парнз на изложбу свратио је у Београд, где ће иробавити 2—3 дана Д01АЋЕ ВЕСТИ. С учителскв скупштине. На састанку од 4 о. м. нретресан је нредлог главног одбора о надзору у основним школама. Усвојено је да треба увести стални надзор. Г. Бакић, управител> учител.ске школе у Београду, умол>ен, изнсо је својемишљењу о надзору, које је скунштина једногласно усвојила. Он је изнео нотнун план о уређењу сталног надзора и опоменуо чланове скупштинске, као своје раније ђаке, наједан одељак из недагогике, где су изложеии појмови о надзору у опште, а сталном на по се. Он мисли да би стални надзор требали да врше стални надзорници, који би се рекрутовали из учитеља. Ва надзорника би могао бити постављен сваки бољи

поверити како је иочела ггодозревати. Но од тада, она је бодрим оком пазила на њ. Њен отац одлазио је и долазио је кући као обично; шта више изгледаше блажмји; и ређе ју је тукат! Али она је све вишс сумњала. Сваке сезоне Ростанови пра-вили би један излет, да иду јести „бујабес", на обали морској у правцу Нијолона, у пукотини стења! Потом како је по околним брежуљцима било иренелица, господа са нушкама кренула би се у лов! Те године госпа Ростан хтеде повести, и Наио у да их служи за ручком; и нехте слушати примедбе наполичара, коме ово не беше ираво, и на лицу овог окорелог дивљака, набраше се боре. Крепуше се рано изјутра. Јутро бегас љупке пријатности. Једноставно као огледало, нод нлавим небом. Море изгледаше као велики развијени плави чаршав; но местима где је дерала матица, беше набраио, и боја илаветна, долазаше загаситија, као да јој је додато мало лака љубичастог; а по осталим мирним местима, плаветнило постојаше све блеђе, прибдижавајући се млечној нрозрачиости. Реко би човек, да до самог бистрог хоризонта, сво је море једноставан комад атлара развијен, са преливајућим се бојама! По том тихом мору барка је пловила полагано! Мали „плаж" где се искрцају беше на у-

лаеку једне нровале од стења! Они носедају на камену околном на једном местанцу од изгореле траве које одреде и за сто ! То је читава историја, кувал>е ове „бујабсс" под ведрим небом. Прво Микулен оде те иовади котарице, које је у очи тог дана спустио у воду! Док је се он вратио Наис је начупала мајкине душице, лавандуле, гомилу сувог нрућа, од ког је се могла наложити добра ватра! Старац требао је тог дана да нрави „бујабес" класичну рибл>у чорбу! Вештипа ова код аласа у нриморју прелази са оца на сина! Бујабес морала је бити жестока, добро забиберена и да силно миришо на стуцани бели лук. Ростанови уживали би да гледају како се кува ова чорба.! — Чича Микулене, рече му госна Ростан, у шали, да ли ће вам и сада испасти добра као што беше ланске године ? Микулен правио је се врло расположен. Он најпре очисти рибу у води морској а Наиса изиесе из чамца једну велику пећ. И сад је ствар ишла брзо: рибу мету у казан, налију је нростом водом, мету лука црна, сирћета, белог лука, пре- ј греш бибера, један црвени патлиџап, иола чаше! зејтина; потом наложе ватру под казаном и то ј тако жестоку да би се могао ован испећи!' Аласи веле, да укусна бујсвбе зависи од ку-!

вања, казан не треба да се види од ватре" За то време је наполичар насекао кришке леба у једној чиннји. И иосле по сахата сипе чорбу по лебу а рибу изручи у другу чинију! — Изволте, рече он! Она је добра док је врела. И тако ноједу „бујабес" шалећи за руч; ом као обично. — Чича Микулене, ви као да сте метли барута у њу. — Добра је, али треба имати гвоздену гушу! Он је задовољно јео, гутајући по читаву кришку нри сваком залогају! У осталом, он је сео мало у страну, а тим је показивао колико му ласка што једе заједно са својим госиодарима! После доручка остану ту, чекајући да пређевелика врућина! Стене, цаклећи се од светлости, изгледаху понрскане тоном угасито црвеним; бацаху црне сенке. — Џбунови зелених растова правили су својим сенкама но њима пруге мермерне; по косама шума јелова пењаа је се, у реду, као нека војска од малих војника на маршу. Свуда ћутање беше завладало у нрегрејаном ваздуху ! (Наставиће се)