Мале новине

БР(М 234

ПОНЕДЕОНИК 14. АВГУСТА 1889.

ГОДИНА |1.

ИЗЛДЗИ СВАКИ ДАН

БРОхЈ 10.П.Д.

ЦБНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ На годину 30 динара На н® године < .. . 15 динара На 3 ме § да 9 динара II РЕТ1Т Ј0Ш11

МДЛЕНОВИН

ДНЕВНИ Л0СТ ЗА СВАКОГА

ПиСМА и рукописи шаљу се ВлАСНИКУ „Мајшх Новина" Топличин венац 6р. 17., на горњем спрату Претпдата се прима код свију пошта у Србијк

Прзтплата из унутр. полаже се само код пошта За Београд кема претплате — Лист се продаје на број

ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој отрани од петит. реда '20. пр. дин. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ЛРИП0СЛАН0 стаје 50 пр. д. од петит реда ШХ8Е штте

Огдаси јевтгно, по потреби и са сликама.

За свано оглашење пла^а ге држ таксе 20 пр. д.

ВЕЂИ ОГЛАСИ 110 ПОГОДБИ.

Сву ону штовану господу из унутрашњости, који нам дугују за огласе и којимасмовећ 2 — Зпута писали, молимо да нам тај дуг што пре измире. Траже се три до пет дечака за распродавање „Малих Новина". Упитати у Уредништву. Вреднији могу зарадити 2—3 динара, дневно, Јављамо штованим купцима „Малих Новина" да је наш лист од сада редовно готов свако јутро у 7 часова и може се одмах куповатн у администрацији „Малих Новина" и код разносача, а по продавницама најдаље до 8 часова.

највеће паре. Тада се љубитељи задовољавају оним гато пађу. Тада се за добре иаре пришије и по штогод маторо , жилаво. Само нек се жваће. Иитоми Ев ропљани тако су се острвили да већ не могу бити без људског меса, купљеиог на тргу , па било какво било.

прича! — Мстина, завио је, али покривало је провидно, опет се све види шта је Можда ће нас ко и тако предусрести ' кад ово напред прочита. Читатељу! Немој у грех ! Ја ти овде говорим само оно

што се сваки дан у истини де Слатко им је, само пад је | шава

Трговина људсмим месога (ПоСВЕИЕНО БЕОГРАДСШМ ОЦЕВИМА) Јес, оно се продаје, купује, њим ее тргује, као и сваком другим робом. На пазар се износи живо, крваво, и што живље, тим боље. Као и код обичног меса, поглавито се тражи младо, лепо, ни

куиовно I Да укус за људским месом иде уиоредо с цивилизацијом, видимо данас ио томе, што нам те моде сада долазе са Запада. Француска их шаље Немачкој, Немачка Аустро-Угарској, Аустро-угарска Србији, Србија Бугарској, Бугарска Турској, Цариграду. Маџарска је нарочито чувена са велике нроизводње ове робе. Она спабдева махом све наше крајеве, а есиап је тако изврсног квалитета, да налази проходњу чак и у далекој Америци. Сухопарни и нагмурени Јенкиши нропашли су да им особито добро чини уиотреба младог мађарског људског меса. Туробни Инглези веле— „то разгони сплин"! Од некога доба и наша Србија почиње јако напредовати у нроизводњи ове робе. Све нам радње ударају натраг, само радња са живим људским месом напредује. Ова радња нарочито добија полет у нашој престоници. У нашем лепом Београду нагло по чиње цветати трговина људским месом, Тиј полет, то цветање, тај напредак у злу и гони нас да свратимо пажњуна појаве ове врсте.

врло мршаво ни одвећ масно Добра кртина! И људи се јагме, купују, вуку, отимнју се и даве као вукови око младих јагањаца, а после свак заседне и ужива свој плен

слади се

Али ти стојиш зачуђеп, чита тељу мој Не сви, али ће их свакако бити који неће веровати, да се у образованој Европи, при крају деветнајестог века тргује људским месом. Цена је веома добра, „онева* Ј° ш в " ше ће ™ бити - К0 Ј" тако велнка да се те трговнне » еКе м Р° вати се та Т Р Г011И даћају чак и људи од положаја., на и к0 ^ иа0 води ' Ово је много речено. Али, по ! ^ Како бисмо волели да они ималако! За сваку реч имамо по ЈУ право! На жалост гомила недоказ јсумњивих Факата тврди да је све Проходња људ ког меса врло што рекосмо горежалоснаистина. је велика. Тражња је по некад * тако јака, да се роба првог ква-' — Баш је безобразан овај ^ литета не може добити ни за Карио Амурели! — Шта нам отменој српској кући, једног у

Ружно је само дело, а не говор о том делу. Дело и осуђуј; осуђуј ружне ноступке, гони зло, које се врши, а не осуђуј мене, који ги баш зато и говорим о том, шго сам рад да пробудим твоју мржњу нротив тога зла, ону свету мржњу из које се рађа прегнуће и неуморан рад да се очисги рђа, да се сажеже усијаним гвожђем жива рана, која >'е ночела разврћивати на здравом народном телу нашем. Грађаннине, нешто страховито заудара у твојој одаји. Ја те извешгавам о томе Ако ме ти за то псујеш, ја те онда питам шта хоћеш ти?... Хоћеш ли још боље да приклопиш врата и нрозоре да запушиш да ни од куда не уђе чист ваздух да мало окадиш твоју одају, колико тек да мирис за неко време збуни онај смрад!... Не тако,јадни брајко! — Угушићеш се. Смрад ће те удавити кад легнеш да спаваш. Ка ђеље није ту лек... Ваља уиасти у одају, извући и избацити из ње трулеж из које се смрад развија; ваља ширимице отворити сва врата, све прозоре; ако треба ваља чак и зид избити, да у ову таму продре светлост, да јак ветар и промаја нројури кроз загушљнву одају. Само тако она се може очистити. Само тако може се уништити смрад који хоће да те угуши. * Лепо, лепо, али шта се све то тиче нас оцева београдских? Зашто баш нама намени ти ова твоја размишљања о трговини људским месом ? — повикаће за бринути, па можда и срдити оцеви београдски. За што? Ево зашто. * Пре неколико дана у једној

гледног вишег чиновника влада ла је голема забуна и запрепашћење. Домаћица је, по обичају, устала рано да припреми све што треба, док се муж и деца избуде. Као обично, онапозва петнајестогодишњу девојчицу своју да очисти деци хаљинице. — Девојче не дође. — Она га опет позва — оно опет не дође. Где ли је, боже, помисли, госпођа, сишла ваљда у кујну. Госпођа оде у кујну, но девојче не нађе. — Погражи га по собама — нема! — Обиђе авлију, башту — нема! Зачуђена и поплашена госпођа пробуди мужа. Нема нам Н. рече она. — Е, нема је, ту је, где ће бити, рече муж безбрижно. Огрте се, пође сам да види. Претресао је целу кућу, а девојчета нигде као да је у земљу пропало. Поплашен узе распитивати послугу. Нико ништа не зна. Послаше да унитајуу најближи комшилук. Нема! Занрепашћен, госнодин отрчи у полицију и пријави тај чудни и несрећни случај. „Полиција је чинила своју дужност." Прође читав дан. Пред ноћ јавише из полиције да су „свуда тражили" — па нема! „Нестало девојче". „Изгубила се г. Б —ева Н"- „Украли Н" — причало се у вече по целом комшилуку. — Је ли могуће дачитавудевојку украду у сред Беог-рада? — Збиља шта је то било? * Притрпи се до сутра, драги читатељу. Карио Амурели БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Личне вбвти. Г. Партл, механичар из СоФије, путујући заБеч свратио је у Београд. Он нутује у Беч, по налогу бугарске владе, која га је овластила да у Бечу купи 10 милиона пушчаних метака, рад чега носи са собом и једну Берданку као модел. * Консулат у Приштини. „Балк, Кор" јавља, да је Султан потписао и раду којом се одобрава отварање српског консулата у Приштини. Наши читатељи знаће, да је за отправника по