Мале новине

слова у овом коиеулату постављен г. Лука Маринковић вице консулу Скопљу. * Рођен дан Аустриског цара у Бвограду. Неки страни листови донели су из Београда приватан телеграм како је овде изазвало изненађеност и чуђење то, што српска влада није била застунљена на служби божјој приликом рођендана аустриског цара, док су иначе сваке године српски двор и влада честитали тај дан. Телеграм вели да се то објашњује тимс, пхто је асстро-угарски послкник барон Темел отнутовао за Беч ; баш на тај дан, 6. ов. м., иштосрпска влада није ништа знала о свечаној служби божијој. Полуслужбена „Балкан. Кореспонденција" примећује на ово, да је намесништво послало телегра®ску честитку ауетро-угарскоме цару и да ерпска влада није учествовала иа свечаној служби у иосланичкој капели из простог и природног разлогк, јер нико није био позван. Баш <г>акат што је барон Темел баш тога дана отишао из Београда, доказ је да је овдашње аустро-угарско застуиништво било вол.но, да поменути свечани дан нрође без икаквих службених свечаности. Распис. Г. министар унутрашњих дела разаслао је полициским властима овај распис : Закономо устројству војске пронисано је да се војници свију позива сазивају свеке године на војна вежбања на извесно, законом одређено време. Али тај законски пропис, који је и врло потребан и врло користан, није за последње три године вршен, те по том и народни војници нису нозивани на војна вежбања. Да би се тај пропис законски вршио, као што закон о уотројству војске наређује, као и да би се снискови народних војника,који су усред непрегледања и дугог несазивања војника на вежбања застарели, непотпуни и погрешни остали, иснравили и нопунили, министар војни наредио је, на основу закона о устројству војске, да се обавезници војни позову на зборишта, да се спискови војника поправе и допуне, као и да се свима одреде дужности, које по закону имају вршити. Извођење ових прогшса законских покушали су неки несавесници и политички спекуланти да злоупотребе на штету мира и спокојства грађан-

ства, проносећи по народу неистините гласове о некако му ображеномрату, и на тај начин узнемирујући и збуњујући грађане у њиховим редовним пословима и дужностима граI ђанским. Позван, да се старам о спокојству грађана и да сузбијам сваки неосиован глас, који може спокојство грађана рометити и на друштвене и државне послове штетио утицати, преиоручујем Начелству, Управи, да према таквим несавесницима и нолитичким снекулантима одмах строго по закону постуни, а грађане у свом подручју обавести, да у проношењу тих и таквих гласова нема ни мало истине. * Чвститка и одговор. Ректор и ироч>есори Велике Школе, ценећи заслуге Њ. В. бив. краља Милана за највећи просветни завод у Србији, унутили су нриликом његова рођен-дана телеграФску честитку на коју су добили овај одговор: Ректору Вел. Школе иколајевићу Београд. Поносећи се као грађанин српски љубављу највишег нросветног завода Србије, благодарим његовим рОдод>убивим и просветним члановима на доброј усномени према мени. Краеећи српски народ, љубав ка нросвети морала је задахнути и чланове народног дома Обреновића, све струје политичке и све сталеже у омиљеној отаџбини. Као грађанин увереи сам, да просвета може рачунати на иотиору Краљевског Намесништва и Краљевске Владе, а као Отац уложићу сав труд, да младом Краљу улијем и љубав и поштовање према науци и њеној светлој нредставници Вели кој ТПколи.

ДОМЋЕ ВЕСТИ. Тешко рањен и умро. Светозар Милошевић из д. Ливадице окр. ножаревачког, у срезу моравском, рањен је тешко из револвера 7 тек. м. ноћу, на седељци (нрелу). Светозар је донесен 8 т. м. у вече у окружну болницу и нреко ноћ је издануо. Светозар се позавадио са својим противником око девојака, — „Г." ❖ Одведен и уцењен. Пожаревачки „Грађанин" дознаје, да су нре три дана лоповИ" одвели једног младића

из Шанине у сенску шуму ж уценили га са 100 дуката. * Нападнути и опљачкани. „Грађанин" јавља: Пет наоружаних зликоваца, преобучени у црногорско одело, 5 о. м. око 3 сахата носле подне напали су на Алексу Петковића и Јована Цветковића, трговце из Свилајнца, на друму близу села Марковца и на разбојнички начин Алекеи Петковићу отели 15056 динара, у разној монети, један сахата један новчаник, једну нризнаницу Управе Фондова од 4062 динара и 68 нара, једну нризнаницу Ромајзера трг. из Пеште од 430 Форината уцућену на Илију Миловановића трг. из Свилајнца. А. ЈосиФу Цветковићу отели су: 15-517 динара у разној монети сахат с ланцем, новчаник кутију дуванску, ћемер и један бележцик. Оба оштећена трговца изјавили су, да нанадачи нису прости зликовци, јер су при исиаду били врло смели, ирепредени а говорили су правилно сриски, по томе се може тврдити да су били но свој прилици варошани, и то или из вароши Свилајнца или из крагујевачког округа, а знали су и кад ће се они из Пеште вратити те их причекали. Оштећени су обећали пред влашћу, да ће ономе ко зликовце нронађе или их власти прокаже, дати награду од 400 дуката цес. Власт трага за њима и дотерала им траг до лугова лановских. Потера за њима дигнутаје са више страна и нада је да ће зликовци у скоро пасти власти у руке. Тежње балканских народа. Лондонски „Економиет" доноси чланак, у коме говори о тежњама балканских државица. Овај чианак „Економиста" доносимо нашим читатељимаиз „Балканске Кореснонденције", а у њему се вели : Руеија и Аустрија отимају се о утицај на балканском иолуострву. Победоносна Русија можевеома много дати балканским народима, док победоноспа Аустрија не би им могла дати ништа. Румунија тражи Ердељ, где станује милион и иоРумуна, и Русија јој то може лако обећати.

Срби траже- Боену и Херцеговину, један део Далмације и Максдоније. Грци желе Цариград и Македонију до Дееиотое-Дага. Све ове тежње Руеија може да оствари, а Аустрија у том погледу не би могла ићи за њом. Аустрија не може тражити од ових малих држава ништа друго, но да се оне одрекну својих тежхва. Услед овога чланка ,.Еконо миста", донео је римски „Дири то 4 , чланак, који но „Балк Кор," гласи; Нетачно је преетављап>е „ Економиста" у толико, што балканске државе немају нотребе да се бацају у наручја ни Русији ни Аустрији, већ иа против оне треба да се користе аитагонизмом и борбом ових двеју великих сила. Балкански народи:треба да очскују свој снас од себе самих. Њих може само савез, Фсдерација спасти од господарења какве моћне државе, само им међусобни савез може гарантовати нсзавиеност и напредак. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА. — Рђзва година у Цоној Гори. Бечким листовима јаввљају, да маленој Црној Гори и ове године нрети глад. Већ три године како је летина рђаво родила, а ове године поготову ни мааго је и нема. Лане је јуначком народу Црне Горе номогла Русија, а ове године како ће издурати, Бог ће свети знати.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Мајка божја. На иољу измсђу седа Балатон Ст. Ђерђи и Вермо> у Угарској, у шомођској жуианији, има један бунар, у коме су неки људи из околине ночели твј>дити , да еу на његову дну видели појаву мајке божје. Тај се глас брзо разнео међу празноверни народ, на су у брзо Фанатични сељаци грдним гомилама еа свнју страна јурили чудотворном бунару.. Власт кад је видела какво се чудо. ирави, нареди те се бунар закује и узањ постави стражу од три жандарма, који су имали досха носла до-к су растерали народ, којије до-

НАИС МИКУЛЕНОВА од ЕМИЛА ЗОЛЕ с француског.

(НАСТАВАК) Госпа Ростанова беше узела свој вез, који је вечито имада у рукама. Наиса је седела поред ае, изгледајући да је занима покрет игле. Али она кришом посматраше оца, Он је спавао изваљен на неколико корака од њих. Мало даље Фридрих спавао је такође, са натученим шеширом сламним , који га је штптио од примеке. Око четири сахата они се пробудише: Микулен је се заклињао да зна за једно јато препелица у правцу ове провале. Пре три дана спазио их је. Фридрих пристаде и обојица узеше пушке. — Молим те, повика госпа Ростан, буди

опрезаи... Нога може да оклизне, и тад се човек сам може ранити. — Ах! дешава се и то рече мирно Микулен. Они оду. И спусте се у провалију, тада Наис од један нут ђипи и нође за њима али доста далеко, говорећи: — Хоћу да видим. У место да иде стазом која води у нровалију она удари лево, кроз шумарак, убрзаним кораком, назећи да не одрони ниједан камен. Најзад при савијутку пута она опази Фридриха. Мора бити да је већ кренуо пренелице јер он иђаше брзо, у пола погнут, готов да опали пушку! Али оца не виђаше нигде! У том од једанпут спази га с друге стране брега, у истом правцу гди је и она, он беше погнут и изглсдашс да чека! У два маха он диже своје оружје. Кад препелице полете могли су их обојица гађати. Наиса која се провлачаше кроз џбуње беше се нримакла старцу дрхтећи ко прут. Минуте нротицаху. Пред њима се нојави Фридрих стојећи за тренутак непомичан. У том Микулеи који је непрестано нрикривен чучао слони пушку н поче дуго нишанити младића. Тада Наис од једном удари ногом по кундаку,

пушка се изви и метак оде у ваздух, а страховити нуцањ заори се по провалији. Стари се диже! Кад угледа Наиеу он дохвати за цев своју пушсћу се од барута пушку као да ће је смрвити једним ударом кундака. Млада девојка стајаше непомично бледа као крпа и севајући очима. Он се не осуди ударити је он само замуца, заносећи сељачки и дрхтећи од беснила. — Ништа, ништа, убићу ја њега! Па пуцањ наполичара препелице беху се разбегле и Фридрих уби две. — Око 6 еахати Ростанови врате се у Бланкарду!

Сентембар беше на измаку! После силне олује ваздух беше сасвим пријатан! Дани беху окраћали, но Наис нехте више долазити на састанке ноћне са Фридрихом, наводећи : да је и сувише уморна, да може лако назепсти, но јакој роси која натапаше земљу! Али она је долазила сваког јутра около шест часова. Госпа Ростан устајаше тек три сахата доцније. Она би се нопела у његову собу да је мало распреми и ту би остала неко време, но нажљиво гледајући на отворена врата. То би епоха, када Наиеа показа највише нежности према Фридриху! Она би му обиснула око