Мале новине

лазио на то место као на какав хаџилук. — Госпођа Буланжврова, коЈа је, као што је познато, растављена - од генерала, живи још увекс најстаријом кћери Јеленом 'са свим засебно у Версаљу. По жељи генералице обично се име њенога сунруга никад пред њом не спомиње. Недавно, приликом генералове нарнице, о којој је цео Париз говорио, споменула је његово име једна пријатељица. Гоенођа Буланжерова одговорила јој је : „Кад је генерал хтео да се самном расгави нисам на то хтсла пристати, желеКи да му будем уточиште у његовим старим данима. Ја још и данас то исто желим. Моје није да га осуђујем". — Колвра н Азији. Санитетски одељак турске владе издаоје проглас у коме се јавља по сдужбеним извештајима,' да у Вагдаду и Басори влада аЗиска колера, која се све више у околини шири. Турска влада јс због тога поставила на границама тих нредела војнички кордон и наредила је, да сви иутници који прелазе тај кордон, издржавају строг карантин од 15 дана. — Трагч-дија човека- Неки Ј^ков Кнуфман био је окружнз ж впнар у ХосуФаду у УгарскоЈ. Са својом женом и се пмор- децеи морао је сиромах кубујмгги од кукавне илатице од 800 динара- У велнкој нужди и не зннјући како да се друкчије помог .е над сму ту скоро несрећна мпсно да уђе у кућу једнога месара у обдижњем месту, док никога није било вод куће, и да се туђим добрим иомогне у својој невоља Али несретнпка ухвате у крађи, и кад су други дан дошди по њта жаидармп да га одведу у затвор, нађоше га у соби где се бори са смрћу, коју је сам себд зада > иснивши цијанкади. — Убијање женскв децв у Кини. Од скора онет је отпочео у Кини давнашњи варварски обичај, да се убијају и угушују женска деца. Такав управо какибалски обичај догодио се ту скоро у вароши Пао-Шан -Хијеп надалеко од Шангаја. Власник једнога купатила у том месту увртео је себи од једном у главу, да ће оздравити од болести, од које је трпио, само ако једе детиње месо. С тога купи дете одједне старе жене и нареди те удаве дете, чије је месо јео. Власт међу тим нађе детиње кости у лонцу, у коме су се кувале. Затворена су сва лица, која су учествовала у том варваском злочину.

— Како жизи Едисан. Сдавни американски нроналазач Едисон причао је неком париском новинару о свом животу ово: Ја врло много радим, а спавам дневно само четири сата. По некад спавам и 10 сахати, али оида нисам са свим здрав. Обично ме онда очи бвле, на ми је тешко да савладам сан. Дневно једем јела, која су скупа тешка од нрилике једну фунту. У опште једем што једноставнија јела. Кад радим често радим дању и ноћу непрекидно, а кад ме савлада сан, онда легнем обучен у кревет. Обично лежем у постељу у један сахат после пола ноћи. Спавам до 5 и 6 сахати, а више ми није ни потребно. — Волапик конгрес. Од 6 о. м. држи своје седнице у Паризу конгрес пријатеља новога међународпог језика „Волапик." Право гласа имају у првОм реду 35 чланова „Волапикакадмије". Ова 35-торица изабрани су између свију културних народа. Да се очува међународна цел тога конгреса, „академци", којинису присутни, могу наиисмено гласати. Решењима конгреса морају се, у име слоге, покоравати сви чланови. — Гром и АјФвлова кула. Јавили смо да је гром ударио у АјФелову кулу. Сад јављају, да се то десило у три четврти на 10 у вече па се лепо видело, као да је вршак кулс у светлом ватреном облаку. Управници електричних махина за осветљење, који су били на кули, видели су да су са громовода падале рнстонљсне капи гвожђа. С М Е С И Ц Е — Скакавцм око сегвдина Званично је погврђеа.), да су скакавци само у окодини Сегедина са свим опустошили 139 катастрадних јутлра и 1296 квадратнпх хватп земље. Од овога сиада на варош 739 јутра, а остадо принада нојединим људима. — Пол>аци у Берлину, Пољеко становниихтво у Бердину сваке годнне јако расте. Оно сад износи 45 до 50 хвљада људи. Немачка штампа бедежећи тај Факат е неким чуђењем додаје дч се сад но удицчма Вердина врло често чује п.љсш говор, да су трговачке радњо врдо често исписане на пољском језику, и да сепо мдогим гостионицама, ка®анама и пивницама издадека виде објаве да је уњима ггосдуга иољска. Даље немачка штампа обраћа пажњу на то да

се у престонпци гермапске империје све више маожи број разних пољских друштава, којима је цељ не само забаве и добротвпрна деда, на обучавчње покољеља, које полрашћује нољск м језику н одржавање љубави према народиим говору. днЕВнак __ КАЛЕНДАР Понедеоник Православии : 14 Пророк Михеј Католички • 26. Саиуило Сунде иалазп у 4 с. 56 Сунце »алааи у 6с, 38 Мена месеца нос. четврт. 7 Дан је с почетка 14 х / 4 еати а ноћ 9 # / али до краја овог меееца дан окрака за 1у мин, а за толико и ноћ одужа. <—> К У Р с

Дукат . . . . : 5 63 Наподеоа .... 9.46 5 / 10 Срц. дутр. 3% дозови 34.40

Рвд примања по министарстеу Министар унутр. дела: сваки дав пре подне од 12—1 часа пре подне. Мин. иностр, деда: аетвртком од 11—1 Јч пре подне. Министар војни сваког дана од 11—12 ч. сем не ^еље и правника. Мин. цравде: сваког дана од 9 и по часа до подне. Мин. Грађевиие; свави дан од 11—12 ч. пре подне. Мин просв. и цркв. дела петком од 1{ до 12 часа нре подне. Мин. правреде, понедеоником, уторником четвртком и петком од 11 с пре подне до 1 по подне. Министар Финансије уторником и петком од 10 — 12 пре подне, Дописне карто за Србију Пр >ете стају 5 п. д. а с плаћеиии одговором 10 ц. д. за међународну цреписку у 10. п. д и 20 С.ошта и телзграФ За писма од 15 грама тек. плаћа се 10 п д. за Србију, Славонију, Хрватску. Срем, Банат, Бачку и целу Мађарску. за ауетрију плаћа се 15 пр. д. На сваки 15грамавише још по 15 пара дин. Писмо може бити тешко највише до 1 киле.

Препоручена писма морајј бити на ередини вапечаћена. За црсиоруку плаћа се 20 п. д. а за повратни реценис још 20 пара.

Народна библиотека отворена је сваки дан од 8 до 12 сати пре подне.

Фијакериске таксе По вароши дању : за четврт сата 1 динар, за пола сата 1 и по динар. ва 3 четврти сата 2, за цео сат 2 и по динара. Ноћу двогуба цена. Дс станица железничке и парабродске, и обратно, за четврт сата 1 динар. За сваки, чстврт сата више по пола динара. У Топчидер и натраг 6 динара задржавајући се 2 сата од поласка до повратка. За сваки четврт сата више по пода динара. За свавбе 10 дин. за 4 сата Но*у до железнич. и парабродсне станмце и обратно за сваки сат по 3 динара. Ноћу у топчидер и винограде 4 динара на сат. Но*у се рачуна од 1"Маја до 1 Октомбра од 8 сати у вече до 4 сата у Јутру, а од 1 Октомбра до 1 Маја од 7 сати у вече до 6 сати у јутру. Цена је за возидбУ иста макар се и више њех в03ил0. За већи и мањи пртл>аг по пола динара од комада. Такса ва желелничке косачв Од излаза до отправништва пртљага за пр тљаг или за ручне ствари до чекаонице и железничких кола, или само из чекаонице до желез.- кола 5 пар* дин. од комада. Од излаза до отправништва за пртљаге преко 25 кила по 30 п. д. од комада. Путначни пртљаг од излаза или ручни петљаг од истог, 15 п. д. но комаду. Од места издавања до места вожње за пујнички пртљаг иреко 25 кила 35 п. дин по комада.

ТАКСА ЗА АМАЛЕ За тежину до 60 кила од параброда до: дању ноћу кола на станици .... 0.50 0.60 п. д Хотел „Крагујевац" . . . 0.60 0.80 „ Хотел ,,Национала" . . . 0.80 1.— ,, ,,Гранд-Хотела", „Круве", „Краља", ,,Грч. Краљице" „Русије", ,.3лат Авђела 1 ' 1,— 1.30 „ ,Касине", „Париза". ,,Балкана 1 ', „Руске Круне", Топа", „Злат Прага" . 1.25 1.50 „ До „Венеције-' „Босне" „Лимана" „Европе" . . 0 , 8 Г ) 1 -30 „ до „Жиров. Венца", . . 1 — 1*80 „ до „Велике Пиваре" . . 1"25 1-50 " до „Тобџиске пијаце" . . 1'50 1-80 "

врата, наслонила лице на његове образе н гледала изблиза тако страено, да би јој потекле сузе од радости. Све јој је се чинило да га више никад неће гледати! Потом би га обасула силиим пољупцима но лицу, као да протестује и да се наклиље, да ће га она умети одбранити! Шта је Наиси, рскла би често госпа Ро*стан ? Она се меља сваким даном ! Она је венула заиста; љени образи упадоше лламсн њених очију нотамне! Она би по дуге часове ћутала и тек би сс пренула збуњена, као девојка која је снавала и сањала! — Дете моје, ако си болесно, треба да се гдедаш, говорила би јој газдарица. Наис би се само осмехнула! — Ох! не, госпођо! Мени је сасвим добро ја сам срећан... Никад нисам била срећнија! Једно јутро Наис јој помагаше да прбброје рубље и одважи се упитати је: — Ви ћете остати дуже ове године у Бланкарди ? — До краја октобра , одговори госпа Ростан! Наис за тренут ноћута, гледајући расејано, потом рече гласно не знајући штаје рекда : — Још двадесет дана! Непрестана борба подгриза је! Она је вољна да Фридрих остане и даље код ње, а у исто

доба, сваког часа скоро хтела би му подвикнути: Бежи! За љу он већ беше изгубљен; никад више неће се зановити измеђ њих ова сезона љубви. то је она предвиђила још од првог састанка! Шта више једне вечери кад је била тужно расположена, помисли да л да напусти Фридриха, па нека га убије њен отац, бар тада неће бити ничији: али при тој помисли она се сва стресе; зар он да умре, он који је тако бео и нежан, нежиији и од ње. Не, не, она ће га спасти, и он неће нигата о том саљати ! Истина он ће је скорим престати љубити рли она ће бити срећна што зна да му је снасла живот! Често она му је говорила јутром: — Не излази, не иди на морс време је хрђаво. Други дан она би му сакетовала да отпутује. — Теби ће се досадити, ти ме нећеш волети... Иди, и проведи неколико дана у вароши. Он је се чудио овој нарави! Њему је изгледала сада сељанка мање лена од како је почела венути у лицу, он се зажели страсне љубави! Он поче туговати за Кољонском водицом и „рајспулФером"; ноквареним за девојкама Екса и Марсеља! —

Ненрестано су Наиси зујале у ушима р еч и оца њеног: „Убићу га... убићу га..." Ноћу она је се будила, сањајући да пушке пуцају! Она носта страшљива, и вриснула би кад би се само о камен спотакла! Чим га не би видела она је распитивала за „господин Фридриха". А што ју је непрестано одржавало у страху то је вечито ћутање Микулена, од ране зоре, до мрклог мрака! Ово ћутање опомнњало ју је на реч: „убићу га"! За њу и поглед старчев, и нокрети љегови и сво биће његово, значило је да ће убити младог господара првом приликом, кад буде сигуран, да га власт неће моћи ухватити на делу. После би дошао ред на љу! За то време оп ју је и даљс ударао ногама, као неко марвинче које је згрешило ! — А твој отац, јели непрестано бруталан? запнта ју оп једиог јутра, нушсћи цигарету у кревету, док је она спремала по соби ! (свршиће се) —— <звос>