Мале новине

г;

БРОЈ 235

УТОРНИК 15. АВГУСТА 1889.

ГЈАИНА

II.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН

БРОЈ 10. П. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годиву 30 динара На по године 15 дииара На 3 ме § ца 9 динара II РЕТ1Т ЈОПКШ Огласи јевт*но, по потреби и оа слинама.

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА

ПиСМА и рукописи шаљу се вдаснику „МајШх Новина ' Топличин венац бр. 17., на горњем спрату. Претпдата се прима нод свију пошта у Срби^и

Претплата из унутр. полаже се сато код пошта

За Београд кема претплате — Лист се продаје на број

ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој етраии. од петит. реда 20. пр. дин, а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСДАНО стаје 50 пр. д. од петит реда Ш!НЕ 2Е1ТПН5

За свако оглашење пла/ћа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ЛОГОДБИ.

СОБЕ без наменттаја, у средина вароши, тражи официр самац. Нр ијавити уредништву. 1—3 ДРШТВО св. САВЕ Умољавају се гл" чланови друшСветог Саве, који су платили свој улог за ову годину, а нису још примили „Братство Ш." да то јаве главном одбору. Бр. 997. 4 августа 1889 год. Београд. кшиж. друштва Св. Саве*

Ђ. Милијашевић

ЗВ А НИЧНА ИСПРАВКА У броју 228 „Мали Новина" од 8 Августа ове год на страпи трећој~ ;у првоме стуцу при дну, отштампана је једна нотица, нод насловом „Умесно и по закону", Чујемо да је Начелство окр. Шабачког вратило Г. Министру Унутраптњих дела наредбу о затварању дућана у недељне и празничне дане, јер севеликоси са законом. И тако Начелство боље зна законе од Министра свога, а тако и јесте. Допис овај по све је неистинит и измишљен од стране донисника, јер Начелство није враћало г. Министру наредбу његову односно затварања дућана у недељне и остале празничне дане, нити је оно то могло учинити евојој претпостављеној вишој власти, већ је само од овога по истој тражило потребног објашњења, и кад је ово добило, оно је по истој наредби и учинило даљс шта треба и шта се истом наређује. 10 августа 1889 год. Шабац Начелник о.чр. Д- ЛазаревиЛ

Трговина људским месом (ПОСВЕЋЕНО БЕОГРАДСКИМ ОЦЕВИМ А) Нема девојчета! Нестало га! То смо јуче казали нашим читатељима. Али какво је, којеје било то девојче? И чије је оно ? Одакле га нестаде ? И како је то све било ? * Ево те нриче. Она је и интересна и поучна. I. Откравл>ена змија. Како се вечито понавља у свету она прича о човеку, који је нашао на путу смрзнуту змнју,

метуо Је у недра те је одгрејао, а она га после ујела! Но ово је било још само змијче, оно никога није ујело; само је са шиштањем утекло изнедара. На Врачару, у сонственој кући, станује једна часна и угледна породица срнска. Домаћин је виши чиновник српски, још млад човек, има жену и пуну куку дечице. Домаћица је велика кућеница; узорита мати и супруга — живи само за своју породицу и своју кућу. У овој кућн живи се и ради као што се некада живело и радило у добрим домаћинским кућама српским. Вредноћа, чистота, штедња, лепо слагање. Пре читири године та породица узме к себи једно сиротно девојче из унутрашњости. Било му је тек десетак година. Јадно, гладно, нрљаво, дроњаво, мршаво, закржљало ушло .је оно у овај дом. С почетка је чувало децу; носле је почело по мало да ради у кући, према снази својој. Очишћено, одевено, нахрањено, сироче је почело брзо наиредовати. Породица је била добра, душевна, дете није оптерећавано радом, а на доброј нези — оно се за четири године дивно развило. Ко би сад познао да је ово лепо, пуначко, чисто и уљудно одевено девојче оно исто закржљавело сиротанче, што пре четири године уђе у овај дом! Она лепа, однегована бујна црна коса, оне живе, ведре, црне очи, они румени црнпурасти обрашчићи, они живи лаки, вит ки покрети, онај звонки, весели смех и јасан, сребрни глас све то није ни налик на оно кукавно сироче пре четири године. Добродушни домаћини радо • вали су се напретку овог девојчета. Гледајући је онако напредну, госпођа би по иекад рекла мужу, чисто с поносом и уживањем: — Видиш ли како, наша Н. хоће да испадне лепа девојка. — И, што је главно, добра девојка, додао би муж задовољно. И доиста, Н. је била и лепа и добра. Била је развијенија и пораснија но што би човек мислио по њених 15 година.

Али она није напредовала само телесно. Њен душевни развитак корачао је упоредо с развитком телесним. Тек јој је било петнајест го дина, а већ је знала изврсно радити многе кућевне послове. Ми мушки обично потцењујемо жеис-ш рад. Слабо мислимо о томе, на и не знамо колика је вештина бити добра домаћица. А да је то велика наука, нај бољи нам је доказ, што су данас добре домаћице тако ретке. Наши државни хемичари сваки дан кувају и прже своје хемикалије. Кад би коме од њих поверили да нам скува ручак, задивио би се колика је вештина потребна да се спреми само један добар кох, или да се на прави савијача од трешања, која не би била унутра гњецава и непечена. Кад гледате како у руци веште раднице клизи усијаиа гладилица но кошуљи, чини вам се да би и ви онако умели. А најмудријега члана наше академије наука иробшо би сто знојева, док би угладио (упеглао) једну једину огрлицу (крагн). А иомислите шта све треба да зна једна добра домаћица. Ту је читав низ малих заната, ночињући од шивења, кројења, веза, плетења, кувања, где долази стотину јела, (а за свако јело треба нарочита вештина), па завршујући успремањем собе, држањем куће, неговањем деце. Ако нисте то иикад радили, покушајте само да наместите у јутру ваш кревет, па ћете видети како сте неспретни и невешти. Чак и за то треба неке веџбе. Спремити девојку да буде добра кућевница и домаћица голем је задатак. Оаа мора да зна све што треба кући. Иначе не уме ни заповедити ни надгле дати шта и како млађи раде. А петнајестогодишња Н. била је већ у велико на најбољем путу да се спреми за добру домаћицу. Најбоља сведоџба колико је труда око ње полагала добра госпођа. учећи је сваком корисном раду, као рођено дете евоје. Па није ни на томе застало. Сем свију домаћих послова и

ручнога женског рада, Н. је и у књизи напредовала. Поред деце, бавећи се с њима кад уче и пишу своје школске задатке, она је имала прилике да се и у писменоети усавршава. Шта више, настојавањем добрих домаћина, она је. у непрестаномсаобраћају с гувернантом дечијом, чак и Француски научила. Једном речи, ово, бога ради, примљено сироче, у току цигло четири године развило се и научило је толико, да би свакн имућан грађанин српски могао сматрати за срећу и част да му дете онолико научи и зна до своје нетнајесте године. Добри домаћини свратили су нарочиту нажњу и т морално васпитање ове сиротице. Нису је раздвајали од своје деце. Никуда је нису пуштали саму. Она није ишла на чешму, она сама није ишла на пијацу, она није излазила апсолутно никуд, куда добар и разуман родитељ не би пратио своје рођено женско дете. И колико је год била телесно лепа, умно развијена, толико .је исто била и морално чиста и чедна. Истину ваља рећи, ово је девојче било прави анђео, цела кућа се њом хвалила и сви су били задовољни. Ето тако је било девојче, што га на један пут ненадно нестаде. Цела кућа била је као утучена. Домаћину и домаћици било је као да су изгубили рођено дете своје. Сматрали су да је нанесена руга читавом дому њином. Губили су се у претпоставкама. Да ли је одведена силом? И ко је то украде и одведе ? Или је пошла сама, добровољно? За ким? За чим? Никонијемогао знати шта је било стимдевојчетом. За њом је канула и топла, искрена суза. Сви су је жалили. А и јесте било за жа љење. Сирото, јадно дете! Шта ли је с њом? Где ли је она сад? И да ли је жива, јадна! 0, јадно, јадно девојче! Оно је за цело заслужило бољу судбу. Та она је била тако млада, тако лепа, тако добра!