Мале новине

II. Јагњв у кур]ачкоЈ рупм. * Нема Н. Полиција је обишла сва сумњива места, претресла све јавне домове, свуда распитивала, тражила, пипкала, претурила цео Београд — све уза луд —, Н. нема! Издата је наредба да се пази на свима станицама. Једног дана жандармима на железничкој станици паде у очи једно младо леиушкасто девојче, што је ходало онуд с неким непознатим човеком, чекајући да се отвори каса да узму карте. Жандарми сврате боље пажљу, известе старије полициске орга не, и полиција у непознатом лепушкастом девојчету позна изгубљену Н .. ... * Откуд она ту? Где је до сад била? и ко је онај непознати човек с њом? — чуке читатељи сутра. Карио Амурвли

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Тужба. Мијаило Костић Албанез ћевабџија, тужио је г. Светозара Јаношевића за то, што је у свом извештају о нередима од 15 маја рекао да је Мијаило раздавао изгредницима новац и тиме их подстрекавао на нсред. Српско-бугарски преговори. „П. Лојд" јавља да су ноново занели преговори измеђ Србије и Бугарске о закључењу трговачког уговора. * Два дописа. Бечка „Пол. Кор." има један телеграм из Београда, у коме се вели: „Одлука бив. краљице Наталије да не долази у Београд, задовољила је све меродавне кругове, јер је тиме један узнемирујућ елеменат уклоњен из Србије свакојако за дуже времена, а тимће се у малој краљевини само учврстити ред и мир. Ако ова одлука може послужити и као доказ да је мати Краљева дошла до нотпуног сазнања њеног правог положаја, онда би

се томе требало радовати како у њеном тако и у добро схваћеном интересу Србије; али цело поступање краљичино као да тврди противно. Уверење, да краљица Наталија према својој целокупној природи, не би ! била у стању да се уздржи од појдитичких интрига и да сеје раздор, ј покренуло је намесништво и владу ј у сагласности с бив. краљем да у|чине све те да стану на пут стал; ном бављењу краљице Наталије у ! Србији. У првом реду овде ваља имати на уму мудро ионашање младога Краља , које далеко премаша његово доба. Краљ Александар је сваком приликом на то указивао, и ако би радо видео своју матер, да би њеним присуством у Београду био узнемирен. При последњем нримању нриликом његовог рођен-дана кад се вратио у своју собу, краљ Александар оназио је да генерал Хрватовић и Пироћанац нису дошли па је приметио: „Бизбаденски иријател.и нису дошли, не знам зашто." Краљици Наталији дозвољава се да се састане са својим сином у иностранству где хоће и кад хоће, па чак и у Београду два три пут годишње, али само на кратко време, дозвољава јој се чак да за ово кратко време заједно с њим и етанује. Кад је краљица Наталија овс услове грубо одбила, млади Краљ је понова дао израза своме чуђењу, да се његова мати неће да задовољи тиме да га види и увек ставља захтеве, који се не могу испунити.; ако његова мати и против воље његова оца и намесништва дође у Београд, он ће онда отићи из Београда — Све нонашање крал.ице Наталије ноказујс, да би њено дуже борављење у Београду било врло онасно но мир земље тс с тога се њена појава у Србији не би могла ни у Аустро-Угарској посмарати равнодушно. Она је у последње доба писала многа опширна писма члановима намесништва, њеним пријатељима и пријатељицама, сва су та нисма нуна захтева и полагања права, да она никако није разведена и нису јој дата ни мало од оних права накраља, која има његов отац. Кад јојје уразним одговорима саопштено, да она са свим неправилно и противно постојећим законима суди, даје чак и Устав сматра као разведену, да се она, баш и кад би била нераздвојена, по грађанском закону има потнуно иокоравати жељама и зановестима мужа и да син, по навршеној трећој години, неогра-

ничено потпада под власт и васпитање оца, — кад јој је све то изнето, изгледа да је та аргументација, ипак имала неког утицаја на крал.ицу Наталију." Значајно је да ово доноси полуслужбени лиет бечке владе, који нреј ко прес-бироа стоји у вези с нашим ! министарством спољних послова. Према томе слободно се може узети, да јје у овом дописку изнето гледиште и мишљење владино у ствари доласка крал.ице Наталилје, и, као што се из тог дониса види, влада као да ставља сметње краљичииом доласку. | Ме1>у тим, по петроградском допису истог листа, између жеље бив. краља Милаиа да се Краљ Александар састане са својом матером у Кишењеву, и захтева краљице Наталије да се састане у Београду или Нишу, нађен је средњи иут и они ће се истина састати у Србији, али не у нрестоници. Краљица је свакојако нослушала савет из Београда, овремену доласка у Србију и долазак о дложила до погодиог тренутка, кад њен долезак на српско земљиште неће изазвати никакве занлете. Руска штампа захтева да се што пре уреди положај краљице Наталије. У озбиљним и умереним нолитичким круговима петроградским не дели се ово мишљење ; свакојако и у овим се круговима из симиатије према краљици мисли, да се њена судбина што пре реши у њену корист, али не мисле да ће одуговлачење уређења овог нитања неповољно утицати на садашње стање у Србији и на будућност династија Обреновића. У опште у руским владиним круговима држи се, да је иоложај краља Александра и његове владе довољно ушршћен, тако да нема никаква разлога страховати од новог обрта у Србији. Свуда се у Петрограду за младога Краља гаје искрене симпатије. Цар је овим осећањима у носледње доба лично неколико нута дао видљива израза и нрема томе са свим су неоправдана нагађања која су везивана с некојих страна за здравицу цареву, да из Петрограда потпомажу ове или оне прохтеве на српском ирестолу. Цар Александар 1П. и сувише је нлеменита, сувише лојална карактера а да би могао потномага ти или дати и овлашћење нредузећу ма крквог ирстендента нротив Краља Србије, који је још дете." * Пријатељство. У једном београдском допису „Пол. Кор." јавља се,

каво су бив. краљ Милан и вођи радикалне странке ступили у нријатељске односе за време последњег бављења бив, крал.а у Београду, и да су му они с благодарношћу признали што се строго уздржавао од сваког мешања у политику. * Поклон. За време носледњег бављења бив. краља у Србији г. митрополит Михаило је, како јавља „ПолКор" неколико пута носетио бившег краља и пред иолазак ноклонио му једну веома скупоцену икону. * Краљева слика. Овдашњи руски отправник послова', како јављају страним листовима, био је примл.ен у нарочитој аудијенцији код Краља Александра и изјавио особиту радост рускога цара надобивеној слици краљевској. Отиравник је по овлашћењу, изјавио Краљу Александру цареву благодарност. * Друштво „Београц. трговачка омладина" има данасу 4 сата ио нодне а у нросторијама „Грађанске Касине" своју ванредну скупштину са дневним редом: а) иретрес исмена и допуна друштвених правила и б) допуна чланова управннх. -<><»► ИЗ БЕЛА СВЕТА — Затворени Руси. У Лавову, у Галицији, затворили су рускога новинара Ивана Франка, секретара друштва „Просвита" сина руског генерала Дегена, који је нроа>есор Француског језика у Кијеву, и његове две сестре и кијевске академича ре Марншнског и Кистјакевића. Узрок овоме затварању непознат је. Самоубистао уреднина. У јужној Америци убио се нре неки дан уредник једних ондашњих шпањолских новина. Ово самоубиство изазвало је велику сензацију због узрока, који су га на смрт нагнали. Ево шта је пред смрт написао: „Десетине година радио сам на томе, да се мој лист допадне читатељима, па ипак нисам успео. Нема на свету теже ствари, но што је уређивање новина, Донаша ли лист сувише политич; ких чланака, претилатници вичу да им та вечита политика до зла Бога досађује; донаша ли мало политичких чланака, вичу да је лист безаз-

П0ДЛИОТАЖ

НАИС МИКУЛЕНОВА

од ЕМИЛА ЗОЛЕ С фраицуског.

(нАСТАВАк) — Јесте, одговори она, све је луђи! И она му показа своје ноге, црне од убоја! Потом нолако додаде, гласом нотмулим. — Томе ће бити крај једном !,.То ће се свршити! У прве дано октобра месеца, она је била свс чудноватија! Поче изостајати, мицати уснама као да сама себе говори. Фридрих је нримети неколико иута, да етоји на ивици стена, изгледајући да посматра дрва околна, и да мери дубину нровале. После неколико дана он је затече са Тоеном грбом гди беру смокве у једном куту имања! Тоен је долазио да цомогне Микулену кад је било одвинге рада! Овг је био нод

смоквом а Наис озго на једној дебелој грани збијаше™шалу ! Довикиваше му да зине, а потом би га гађала смоквом да сва прсне но његовом лицу ! Јадан грба зинуо би и зажмурио би од радости, и његово блесасто лице показиваше безмерну радост! Заиста, Фридрих не беше ни мало љубомораи али није се мого уздржати а да је не дирне за ово ! Тоен би дао да му се руке одсеку за нас, рече она кратко; §не треба са њим рђаво поступати; ко зна, можда ће нам што устрсбати! Грба је и даље долазио сваког дана у Бланкарду! Он је радио око стене, да нрокопа дубок јарак, који би спровео воду до краја баште гди су хтели нодићи баштованџиницу за поврће! Наис би отишда по који пут да га види, и задуго би се са њим разговарала! — Он ноче тако отезати овај посао, да га Микулен нрозва лењштином, и ноче га тући ногама, као што је радио са својом ћерком! Наступи два дана кише! Фридрих је морао поћи идуће недеље за Екс, с тога реши да пре поласка оде још једном са Микуленом на море да баце удицу! Наис на то сва нребледи, а Фридрих се иоче смејати и рече јој да за овај пут гледаће да избере дан кад не буде мистрала! — Тада млада девојка пристане, ношто ће у скоро отићи, да дође на ноћни састанак! Около једног сахата по поноћи, нађу се на те-

раси! Киша беше иснрала земљу, и мирис силан долазаше од наквашеног зеленила! Кад се ова пољана, која увек трпи сушу, добро натопи водом, она добија јачину и у боји и у мирису! Црвена земља изгледа крвава, јеле преливају као смарагд, а стење испрано бели се, као скоро опрано бело рубље! Ноћу нак љубавници само уживаху јаке мирисе од мајкине дупгаце и лавандуле. По обичају упуте се маслинама. Фридрих нође оној што је на самеј ивици провале. Тад га Наис Од једанпут дохвати за руку и повуче далеко одатле, рекав му дрхтећим гласом. — Не, не, никако тамо! — Шта ти је? запита је он. Она је муцала, најзад изусти да носле оволике кише што је синоћ падала, стена није сигурна и дода: — Последње зиме једна је се одвалила ето баш ту! (СВРШИЋЕ СЕ)