Мале новине

Б°ОЈ 240

НЕЛЕЉА 20. АВГУСТА 1889

ГОлИНА I!.

ИЗЛАЗИ С8АКИ ДАН

БРОЈ 10.П.Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ':.ч годину 80 дикара На ио гчдин« 15 динара На .3 »ге § цч 9 динара 1Е РЕТ1Т ЈСПКНП

ДНЕВНИ ЛИОТ ЗА СВАКОГА Пр ^тплата из унутр. палаже се само код пошта

ЗаБеоград нема претплатв — Лист се продаје на број

ПиСМА и рук01шсм шал .У СЕ ВлАСНИКУ „Малих Нобина" Топличин венац 6р. 17., на горњем спрату. Претплата се прима код свију пошта у Срби и ЦЕНЕ ОГЛАСИИА На нрвој етрани од петит. реда '20. пр. дин. а на четвртој од петит реда 10 пр. дан ПРИПОСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит реда ШШЕ 2Е1Ш&

Огласи јевт но, по потреби и са сликама.

За свако еглашвње плаћа ге држ. таксе 20 пр. д.

ВЕИИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ

Дакас 19, сутра 20 и прекосутра 21 августа о, г У ХОТЕЛ ИМПЕРИЛЛУ ВЕЛИКИ КОНЦЕРАТ ири кше Ђе се приказатк п. п. најјачи човек ка свету ВИЈБЕМ ШИЛЕР са његовом др /ш,иеом Невероватне веттине акробатске и лриродно развнјене енажне вештине. Вил»ем Милер имао је част продудиратн се нред Његовим Величанотвом царем Фрањом Јоснфом. Том приликом ноложена му је Вертхајмова каеа од 000 кила на преи и ио врху један велнкн наковаљ , на ком еу нарочито позвати ковачи гвожђе кова,ш Он диже кои.а е јахачем зчједно. Допушта да му ее иа прси 100—200 ки г а камеи маљем раздроби. Дпже елободном руком снажно развијеног човска од иатоса па сто. Дал.е диже иуно буре пића, од иет акова у вие. Уи[)авитељка г-ђа Анка Милер нриказиваће ее као ванредна бадеткиња у игрању на ужету. Петогодшш),;! Карл Милер игра се еа 50 Фуната тегом. Тако ието иривазиваће ее осмогодишњи Едвард Милер као каучук дечко. Даје 100 дннара свакоме ономе, који би га у току од 10 минута правилно оборно. К«» би хтео да се с њиме рве, треба дан пре да ее пријави у уотел •• Имнеријалу." Иочетак у 8 чаеова у вече. ДЕНЛ >Ј15- тл: I МЕОТО 1 ДИНАР, II МЕСТО 60 ПАРА дин. Сваког дана нов програм С поштовањем 549,^—3 В и л> е м М и л е р уаравитељ

Трговика људски!« гдесот

(ПОСВЕПЕПО БЕОГРЛДСКИМ ОЦЕВИМА) | V. 0 н и о н а (Наставак) Чим се пробудшга, уз 1Бу се ; нађе позната госпођа. Она се I више није крила које, али је у толико вшпе развила своје красноречије. да докаже лепој шва* 1 љи како је за н»у бо .се да оста~ | ие ту, где ће сваки дап добија" ти жуте дукате и живети као госпођа, но да боде очи као шваља за динар два дневио Но шваља је енергично одбијача и никако се иије подавала. Ме1>у тим у собу уђе млад, повисок иовек. Из љеговога разговора одмах се видело да је иолициски чиновник. Он исирича новост, како је та и та шваља отишла у некакав блуднички дом, а имала је љубазни ча, који сад нрети да је убије и свудјетражи с ножем и иуним револвером. Причајући то, он се чинио невешт, као и да не зна да се

то тиче девојке, што Је била ту нред н»им. Ова ,јадпа пребледета је као крпа и мал.је капља иије ударила. Зналаје љубомору свога љубазника и потпуно је веровалч. Кад је млади господин отигаао, шваља узме нлакати и Јкалити се пред госпођом, а ова.је узме саветовати да остане ту где је, она ће је склонити и сакрити. Ова проклета жена одиграза је наклену игру с овом јадном девојком. Потиустила је да напуне ушн љубазнику ове шваље, да је она сама добровољно дошла у блудничку кућу. Љубоморни љубазник био је доиста бесан, и кад је дознао где је његова драга, долазио је и силом ианадао на кућу да уђе и да је нађе. Она је изнутра то чула, видела и тиме јој је нотврђено оно, штојечула од младог г. иолицајца. Од страха, она није смела да изађе из куће. Полиција опет није пуштала н»еног љубазника унутра. Тако се ствар вукла десетак дана.

Кад је швал.а после тога јеЈдан иут ирегорела и хтела ипак нзаћн, па што јој бог д», госпођа ,је сад није хтела више нустити. доказујући, да јој дугујје за|храну, за хаљину за нре| обуке и ваздан друго што шта. I Ш>;ад»а је нлакала, викала, доказивала да ништа никоме не дугу.јс. Но то јо,ј нпје иомогло, н ако је у ствари било онако ка о јс она тврдила. Зад!>жана ненадио у туђој кући, опа се доиста нашла у незгоднвм иоложају, без иреобука, без^хаљнна, без свега. Газ;:|рпп;а се умела користити баш том незгодом леие шваље. Почне наваљивати на тг»у да ку» пи ссби, нову, лену хаљину. Кац се шиа ба изговарала да нема ио, ваца. ;. 1 зда.рица је иодсети ца : оних „десет ду ата" који су јој бнлп код п»е (газдарице.) Шва!ља је одбијала. Али једног дааа п»ој донеше лепу, нову хаљину. Шкме кратког одбијаи»а, она је ; иримп. А и која је то женска ко,ја ће се дуго одупирати при шачпој слли коју за н»их има лена. новаха.љина. Најиосле, лепа шваља рачунала је овако : I ,ЛПто је било, било, више се , !ге повра/ш, бар да пе идем пр| љава." Тако .је примила хаљину, нре: обуку и друге неке ствари, с | уверењем да је све то куп.т.ено јза оних „10 дуката", добијених | од средовечног господииа. Рачујнала је, дакле, да за то ником иравду. Они пе могу замислити ј ниш а не дугује. Само нод том ! да једна власт може видети јасно где је нраво, на оиет иагињати

То је лепој шваљи саошптио онај исти млади госнодин полицајац, кога смо већ једном виђали код ње. Да лн је то саопштење било нека пресуда иолициска, или просто мишљење младог г. иолицајца — ко ће то знати. ЈКпој шваљи речено је да је то „нозакону." Млади г. пОлицајац и ииаче је долазио чешће у ту кућу н увек би на дуго и на широко доказивао лено.ј шваљи да ,је „ио закону" све онако, како вели газдарица, а да није ништа онако како мислп шваља. Своје тврдње млади господпн обично би поткренљивао папомепом: да о,1 то говори као човек одвласти, који зна законе. Сирота шваља била је нроста. Алп и у њеној продтој главн -биле су јаспе оне чињенице: Да је она нреваром домамљеиа у ову кућу. Да је ту силом задржана. — Да је обманом нч вучена да. се задужп. — Да јо сад силом држе у тој < адној кући, нод изговором да одужује некакав дуг. -— II лепој швал»и било је веома чудно, како сие те преваре и сва та насиља могу биги „но зак.ону! Ј Али тако тврдн млади г. нолицајац, човек од закопа, који је толико уверава да јој је пријатељ. Лепа шваља чудила се, као пгго се прости људи у опште чуде, кад им се деси нека голема очевидна ненравда. Они верују у

' иогодоом нристала г ]е да те стваЈри ирими, а тако јој је игазда! рица тада објаснила Т У куновину. Нос «е је изатнло сасвим друго. Газдарица је тврдила да је швал»а њој дошла гола. „ Ја сам је оденула; за моје паре а по њеној жел.н. ■' Уловљена шваља уграби згодну ирилику и ношље жалбу нолицији. Жалила се да је силом држе у блудној кући. Да ли је ствар испитнвана — не знамо; тек њој је саопштено : „Да њу нико не држи силом, но да се сама добровољно задужила, купујући себи одело, и да по томе сад мора одужиги свој дуг,. Иначе то задуживање сматрало би се као превара и њу би одмах морала власт ухапсити." ненравдн, с тога се чуде како то власт не види да су они нрави. Лепа шваља одрасла је у служби код иросгих а пошгених људн у унутрашњости, и имала јеоваке појмове о правди. Но поред свег неискуства у свету, леној шваљи надало је на памет да све оно, што говори млади иолицајац, може бити и превара, скројена у договору с газдарицом. Али како да истера своје право једна проста, неискусна, сиротна девојка, која нити зна коме треба да се обрати, ни како да му се обрати ? Уз то још затворена, под непрестаним надзором, ок ружена личностима, које је не престано салећу да остане где је; да не тражи боље; да ће