Мале новине

зло пјшпи ако изађе, јер ће је полиција ухаисити и иротерати. Тако је леда шваља у ствари постала роб заробл>ени. У по четку је песто плакала. Но мла до срце пе остаје дуго у жалостн. Окружена неирестано раскалашним девојиурама, које живе весело, п она се иолако навикавала па тај живот. А правила је и овакав рачун: — Иа и куда ћу сад већ више иа слободу и на поље! Он ме више јамачно неће. Он ме сад мрзи. Само би ме још могао злосташ.аги." — Тако се по стунно мирила са својом судбом и својим иовим ноложајем. Пос^е неколпко недеља плакала је већ ређе, а смејала се чешће. „Улазн у ред" — нриметила би са задовољством стара вештица. Међу тим љубоморни љубавник лепе шваље, иосле узалудног илзаљивања да силом продре у кућу где му је била драга, претвори се као да је целу ствар заборавио. У томе пређе у жапдарме. После неколико недеља он дође и загражи мирно да га пусте. Госпођа се смнлује : пустс га. После дугога растапка ои се ту први пут опет састане са својом несрећпом драгом. Опа јс покушала да му се правда, по ои се иретварао да је равподушаи, да му је све једио. Огиду на само њих двоје у собу. на јсдаи путзачују сереволверски метци. Три метка испалио је у п.у, а четврти себи у чело Љу је само ранио, а себе је убио на место. Несрећни отац изнео је једннца из блудничке куће, окупао га сузаиа и саранио. Тако је свршио он. Она се брзо излечила, и иоСле јога још 2-3 године била је тедна °Д чувених леиотица у

блудничким кућама. За тим је нестаде. Нико не би умео казаги куда се деде. Шта је еад сњом? Не знамо. Карио Амурели БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Зашто не долачи краљиц\? „Н. Кг Рге88е" јављп д •. је краљици Наталији, на љену пријаву да долази у Београд, одговорено да може доћи али да ће јој бити забрањено не само да стуни у двор, но и да ви1и свога сина Не знамо да ли јеистинадаје овако одговорено краљици — на надлежнима је да то нотврде или нобију, — али не можеио а да- ■ ву вест ис доведемо у везу с изненадиом „болешћу" краљичииом. Међу тим нетроградско „Новое Времја" вели у једн м телеграму из Беча ово: ,.0 узроцима, са којих је одложен нов атак крал.ице Наталије у Србију, нричају да је намесник Ристић ииеао краљици с молбом дн ночека с иоврнтвом у Беогр д дотле, док њезин положај не буде уређен скупштином Ристић је како веле, још изјавио уверење, да ће скупштина новратити крал >ици сва њезина законита права, Сад ће со срнском намесништву и влади дати могућност да је нриме са свима ночастимч, које долик >ју мајци владајућ гКрал.1, што у садашњим приликама никако не бн могли би учанити. ј{ј Одборск-з одлЈкв. На састанцима 5 и 9. < в. мес. онштински је одбор изабрао комнсију да оцепи какве, н на какав начин да се изврше онравке савских басамака; одобрио тронедељно одсуство Др. Игњату Хиршу оншт. лекару; изабрао'дФмисију да даде мишлење како да се удеси пад воде која услед откопавања код „Цветног Трга" не отиче; нрешао на дневни ред преко молбе г. ЈЈуке Ћеловића трговца, да место грабовине даде 300 м. хвати јаеенових, церових или др дрва, па да се лиФсрација одмах и без уговора изврши; изабрао комисију да даде мишлење о примећеним ненравилностима у нлану земљишта накомеје погрешна линија Фабрици дувана дата; решио да се Ристи Крстићу устуни калдрмисање у иријепољској и београдској улици, и то тротоар

но 315 дин. кв. метар; иримимо к .ч»нању да је г. II. Видаковић ноосновано износио нрошле ееднице да контролор није нредеедништву поднео нравилан ценовник брашна из радње Ф. Тоболора и друга; репшо да се грађење калдрме у улицама сјеничкој, сарајевској и фрушкогорској устуни Панти Манојловићу нредузимачу према његовој понуди, и да тако укуино калдрмише 571ш 2 по 2*55 дин. кв. метар; уступио отконавање и калдрмисање снасовске ул Нанти Манојловићу, и то отк >иавање 1881'46ш 3 н » 1.05, калдрмисање 184ш 3 колов >за по 3.20 и тро гоара 1031ш 2 по 2 25; одлучио: а) да се калдрмисање милутинове улице одло жи за до године али онштински суд да распише иа време другу лицитацију, како би ее нј)вих дана пролећа одмах могл» зчиочети грађење и б.) да се усвоји понуда Панте Манојловића на њему уетупи да у милутиновој улици откопа 8100ш но 1.10 дин. од куб. метра с тим Д1 отконаваше отночнејесенас (до зиме . најдаље); и да земљу огкопаиу од- ј носи пола испод бајлонове каФане а нола код оншт. кантара до Парано- Ј соврг хана; решно је да се расиише ј друга лицитација за закуп „Зеленог венца", а услови закуна измене у, толико да закунац не може ноетро- : јиги више од 40 нрод вница као што Управа вароши наређује, и за случај ако ее на зеленоме венцу до- ј цнпје отвори иијаца. да онштина има права по нроцени вештака от-: купити од закупца све саграђчне нродавнице; изабрао комисију да контролише и нриме калдр.му коју ће градити Панта Манојловић предуз. (бр. 172 н 173). Изабрао комисију да даде мишљење на којнм би тачкама ове јесени могле бити еалане; одобрио да се из општ. касе може исплатити колико за онравку зграде трговачког суда на општину Беогр. нада; решио да општина даде награду од 100 дин. за IV свечано гађање савез стрел.ачкихдружина које ће бити у Пироту нрве ноловине Се нтембра. * Закашњење. Цариградски иутнички воз, који је ^требао да буде у Београду .јуче у јутру у 4,45 часова, — приспео је тек ово 7 часова из јутра. Између Ниша и Пирота — код св. Петке — одронио се био брег, I! услед тога имао је задоцњења за 2,15 часова. Стена је пала на пругу баш кад је нројурио експрес. Личнз з сти. Прекснноћ са бечким брзим возо.и вратили су се с иута г.г. Днм. Маринковић бив. министар и иотнуковник Бајаловић. * П^опуг зал >1. Луче је, са експресом, нропутовало кроз Србију за Цариград 3 7 путника. Коњч. Прексиноћ је опет провезеио кроз Србију за Турску око триеетину коња. * ДемЈчтл. Лондонски „Рајтероз биро" донео је у једном свом броју овакав телеграм из СоФије: „По вестима које су огигле овамо, у Београд је стигла једна лађа натоварена оружјеч. По другнм извештајима прииреме у Србији чине се ненрестано што .је ов ге изазвало неку узнемиреност, нарочито после ненријатељских чланака ОФициозне срнске штампе о Бугарско.ј Полуслужбена „Балк. Кор." демантује ову депешу овако: „Довољно је да се укаже на Факата, да ниједан беог адски лист па ни један од иностраних листова, који имају своје нарочите заступнике од чести уБеограду а од чести у Земуну, нису ништа јавили што би давало ма најмање оправдањо овој соФиској денеши. Ссм тога ми смо н I основу тачних инФормација овлашћени изјавити, да ову из митљену вест Формално и категорички демантујемо и да је од почетка до краја обележимо као теденциозну и свиј' Вољну измишљотину. Не можемо пронустити а да овом нриликом не дамо израза нашем искреном жаљењу, да се један инФормациони биро гласа и вислне као што је Рајтеров биро, злоупотребљује од извесних обмањивача да заведу у заблуду јевропску штампу и јавно мњење, и ми мислимо да смо у ираву очекивати да ће Рајтерв биро у будуће иодврћи строгој контроли вести из соФијске Фабрике лажи." * Трговачка школа. У недељно празничној трг школи „Беогридске трг. Омлчдине" држаће се данас пре нодне у 10 часова закључно предавање из менич. права а по подне у 2 и по Ч1еа иснит из кореспонденције. * Јазнг! прадав\њз. Пошто је г. Ж. Јовичић протојереј отпутовао у Ншп на глав. свештенички скун, то ^а-

ГОСПОЂА ТИПСОВИЦА смкца нз лондонског мвивота НАНИСАО ЧАРЛС ДИКЕНС ПРЕВВО МИТА ЂОРИЋ

Мора се признати да је г-ђа Типсовица била највреднија, најбоља и најштедљивија женица која је икад уднсала лондонски дим. Њена кућа у великој корамској улици била је као кутија. Стененице пред кућом, кућни нраг, врата, квака, жута таблица на вратима са именом г-ђе Типсовице и још друге разне ситнице биле с^ пранс, }>ибане, чишћене и стругане толико, да се човек мора чудити како се већ до сад нису сасвим излизале. Цео унутарњи намештај био је тако укусан и чист, како се само замислити може; столови и ормани сијали су као огледало и све што беше у кући блистало се и трептало од чистоте.

Г-ђа Типсовица била је мала а госн. Тибс није био велики. Сем тога, ноге су му билевеома кратке али у накнаду за то, лице му је било веома дугачко. Он је стојао према својој жени онако као што стоји нула ирема девет у броју деведесет — уз њу, вредео је нешто — без ње, ништа Г-ђа Тинсовица говорила је ненрестано, г. Типс врло ретко п кад је хтео да проговори коју, чинио је то обично онда, кад је треб»о да ћути. Г-ђа Типсова није трнела дугачке приче а г. Типс је хтео увек на дугачко да развезе и почињао је вазда једну исту; али ни његови најприснији пријатељи не би се могли похвалити да су јој чули свршетак. Та се прича обично ночињала речима: „Сећам се, кад сам године 1806 био добровољац;" али, ношто је он говорно тихо и споро а његова друга половина брзо и гласно, то му је ретко испадало за руком да дотера даље од ночетка. Могло се слободно рећи, даје он најјаднији приповедач на свету — вечити јуда прииоведачки — неуморан, почињао је вазда с почетка а свако га се клонио и избегавао га. Г-ђа Тинсовица имала је 1000 динара годишње пензије а г. Типс наследио је 15000 динара. Па како ова сума нијс била довољна за издржавање ових супружника, решила се г-ђа Тиисовица да ирима странце на стан и на храну. Наместила је кућу у великој корамској улици

близу музеја, погодила две слушкиње и јед н ог дечка. и огласила преко новина: „У једној нриватној, музикалној и веома удобној кући, у кругу отмене иородице, могу шест особа добити стан храну са свима удобностима". Поеледица тога цОгласа била је да су се доеелила три господина и једа г-ђа са две кћери, у намери да повећа породицу — али не своју него Типсову. — Красна жена, ова г-ђа Маплесоновица ! рече г-ђа Типсовица ио доручку своме мужу, седећи с њим крај оџаклије, пошто су отишла он т: три госиодина. Заиста, красна жена! ионови она говорећи више себи него мужу јер је се слабо тицало мипшење мужев.љево. И ћерке су врло красна деца. Данас морамо спремити рибе: нрви пут су данас на ручку. Г. Тиис зину да нешто каже, али се ссти да нема шта. — Девојке се саме понудиле да донесу свој сонствени клавир нродужи г-ђа Типсовица. Типс је мислио на своју нричу из добровол.ачког доба, али се не усуди да отпочне. За тим сс сети нечег другог и иоче: — Нема сумње . . . — Молим те не наслањај главу на зид, нрекиде га г-ђа Тицсовица, и не мећи ноге на решетку. г|-ипс исправи главу, скуии ноге и продужи.