Мале новине
ка:»а*о јлвио иредавањс у ск!)ј Каеини" нсКс бити у сн м. но у недељу 27 т. ■О
из
„Грађан- 1 којој размери, можс се слати, ирода- ђена тамна површина, која је постунедељу 20, вати или на нрод ју предавати само пно расла у дужину и висину, имам. јнод имсном „вино од гаећера." — јући најпре облик одсечена круга а Производ што се врсљем добија од за тим читавог полукруга. За све то сува грожђа, може]се продавати само времс ова појава имала је око себе !нод именом „вина од сува грожђа." јасно одређени тамни нолукруг, који БЕЛА ОВЕТА Ј_ Посуђа, у којима је вино од гае- је својим дијаметром лежао на хори— I ћера или вино од сува грожђа, мо- зонту и окружен светлим ореолом. — Самоубиство лзндонскзг уред -јрају иматн јасан натпис „вино од Појава ева трајала је осам минута. )Н<а Лахмача. У Лондону убио се у-' шећера" или „вино од сува гроафа."' редиик Луинћтег Јоигна!." 0 њему Исто тако мора бити назиачено у иословним кљигама, у Фактурама, у товарним листовима итд. Товарни листови ових двеју врста морају имати засебну боју. — „Дчн јина бл .го." Јавили смо да у Трсту консорцијум гљурача тражи у пристаништу остатке Француског брода, „Данаје" који је услсд екснлозије иотонуо још .1811. Како сад јавл.ају из Трста, тамо су већ неколико дана на морској обали изложени нађени остатци тога брода Тн остатци интересни су нарочито у том ногледу, што дају слику како влаети д а га потраже. су грађени и иаоружаванч ратни ј Пнсац је се огласа огрешио о своју савест, требао је да прегледа архиву штедионичку па да види и да
исти лист Јпвља : Иван Лахмаи илем. ГомсенФелс родио се 1851 у неком месту близу Прага, где му је отац био имућан властелнн. Гимназискс науке учио је у Прагу и на ире се посветло вбјнпчком сталежу. Олужио је вшне година у јсдној аустриској к<)!1.ич1 :ој иуковпији, а за тим је оставио војску п кренуо сс на путован.е. Са својом цнтром, на којо.ј је био велики всштај;, пронутовао је веКн део Јевронс. Лахман јеврлодобрб говорио више језика а зпао је добоо пшриродне науке, које му беху најмилије. После је стунио у уредништво лоидонског немачког листа ,Лош1о11ег ЈоигиаГ" ј-дс је радио иуних двадесст годнна. .Гахманова суируга чим јо саанала за смрт свога супруга одмах је отишла у Ућ'а(1ог(1оп Л уоп , где се катастроФа догодила. Лахман је убио најпре своју Јвубавннцу и љено дете, иа онда себс. Супруга му ништа није знала за тај љегов љубавни однос. Он је до душе ишао вишс нута од куће нод изговором да мора отићи послом у урсдиишта. Претпрошлог нетка закопан је Лахман са својим жртвама у Алвестону. — г, отонули Ф^атои Па реци Рансе у Брстањи возило се ту скоро шест језуитских Фратора у рибарском чамцу из 1,1срсеја у Динау. Па једаннут дуне силан ветар и превали чамац. Оедморица људи — шест Фратара и возар — борили се неко време с таласима, али само два Фратра исиливају на обалу, док су се остала четворица ивозар удавили. — Пвотив ф^л ЈИФиковања вина. •француски службсни лист обнародовао је закон нротив ФалсиФиковања вина и трговања с уметиичким вином. Главне одредбе тога закона ове су: Под именом вина не сме се„ никакав другн производ слатп, иродавати или на нродају иредавати сем онога пронзвода, којп се добиЈа врењем свеи:а грожђа. — Производ што се добија врењеи свежа грожђа и додатком шеКера и воде; смеса 0вога нроизвода с вином, било у ма
ПРИПОСЛАНО*) ОТВОРЕНО писмо. Штедионици окрунг ужичког. У „Срнским Новинама", а у огласу од 25 нр. мес. Штедионица поред осталог вели: „Милосав МојсиловиК бив. књиговођа штедионице ове нанлатио је интересе од дужника па у књиге неувео веК упропастио, често мења место стаиовања да би ова плаКања избегао и т. д" на моли
бродови пре нских 100година. Бродови су грађени од дрвста, које .јс !било оковано бакарним плочама. До сада је изпето на иоврншну тек мајло нредмета, понајвише тоиовских метака разиог калибра, посуда у којој су стајали мачеви и која се још добро сачувала, комад гвоздеие цеви, комад новца и друге таке стварн. Али ако гњурцпма не пође за руком да у морекој дубнни нађу тајннствено „Данајино благо", мучно Ке моКи да подмире велике трошковс овог свог дрског предузеКа, па ма изнели и све остаткс потнуног брода. — Северна свзтлост. НоКу између 10 и 11 августа у Петрограду сс лено видели одсјаји северне светлости, Око 2 сахати ноКи иа северо-источном делу неба показала се светла тачка, веома налик на светлост каквога иожара у даљини. После неколнко минута, та се тачка почела увеКавати, ширеКи сеу нравцу ирема северу а у исти мах уздизала се над хоризонтом Из нрвобитие светле тачке неодређених контура постуино се почеле издвајати три светла иовршине, најнре у средини а за тим с обе стране и то симетрички расноређене, тако је иоЈ *ава ова добила изглед трију светлих стубова, од којих јс средњи имао најјачу светлост, и био је највиши. Иајинтереснији био је свршетак ове нојаве: Кад су светле површине достигле највеКу висину, у основи срсдњег стуба иојавила се јасно одре-
каже: да сам Ја у оставци са свима чиновничким нравима, да се од мене тражило само 14 динара, да нрочита акт г. начелника ср. ресавског од нр. год. на да ме нетражи преко новина, и л.а види, да сам моју дужност као вршиоц дужности рукоиредао тако тачно, дами је са-
били неки руски писци за своја дела. Тако је Тургењев пред своју смрт иродао своја дела за 90.000 рубаља „на вечна времена" издавачу Глазунову. Шчедрину је нудио московски књижар Душнов 60.000 рубаља, али су преговори озтали без успеха. Гогољ је добио 60000 рубаља, Пушкин 35000, /(Гуковски 5000, Крилов за приче 14.000 рубаља, Некрасов 25.000, Гончаров 35.000, Островскн 10.000 (за једно издање,) ГригоровиК 5000, Аксаков 3000 (заједно издање,) Меј 1000. Гљеб Успснски продао је ту скоро своја дела за 25000 рубаља. Уједној години продано је 10000 комада његових скунљених сниса. Глазунов има једини ираво да издаје дела Жуковског, Љермонтова, Некрасова, Тургегвева и Гончарова, НајвеКе цене добили су нисци за научне књиге. Тако је Јевтушевски добио 50000 рубаља за своју рачуницу. очв>ТЕЛЕГРАМИ 19, АНГУСТА. Лонлон. Парламенат одложио еедиице. Престона беседа означује односе с иностранством као најодличннје. Од почетка сесије ншнга ее није десило, што би могло тада изражену наду о одржању мира Јевроне довести у опасност. Вотирадни кредит за новекан.е одбранбеие силе дозволиће ноданицима да се с веким поверењем у мир одају ип дустриским нредузећима. Преетоиа беседа помиње иобољшање
вођс мо у једној пари била разлика одцелог примања и издавања, рукујуКи касом скоро три године, а да се неслужи оним средствима као негдашњи ужички власници, који су најподлија средства употребљивали иротиву мене да ме омаловаже и унронасте. Штедионицо, од 20 априла 1880 год. па и данас живим са евојом ФамплијОм у Свилајенцу, без да сам се и куд селио, једино што уоколи- економског стања Ирске и заврнн радим на рачунима онштинским. шује како се евуде опажају ра-
11
августа 1889 Свилајнац.
године
Милосав П. МојчиловиК чнновник у оставца С а Е С И Ц Е — Списатељсне награде у Русији. Рускс новине доносе нодатке о наградама,
*) Сгнари под овом рубриком не одговара.
досни знаци напретка и благо' стања. Лондон. Рајгеров биро јавл .а |из Јокохаме: Усдед ноплаве у |Вакајами код Осака НрОпалО ј« 110.000 душа, 20.000 душа остало |је без крова у највећој беди. | Петроград. Црногорски кнез ове занимљиве и престолонаследник јуче су отшто су их до-1 путовали. <Ол8»
уредииштво
— Нема сумње, да Ке једна од тих девојака бацити мрежу да улови г. Симсона и тада Ке морати брак . . . Ја те молим да таке ствари не причаш, унаде му у реч г-ђа Типсовица. Брак, тек што није! — ваљда да изгубим моје муштерије! од тога неКе бити нигата. Тибс мигаљаше да инак то није ни уколико немогуКе, али уКута, јер се није никад нреиирао са женом и рече, да јс веК време „да иде на рад". Он је сваког радног дана у десет сати пре нодне одлазио од куКе, а у иет сати по подне враКао се веома прл,ава лица и пун негог задаха на трулеж Нико није знао куда је ишао, али г-ђа Тибсовица казивала би веома озбил.но, како он има носла у Сити-у. Умиљате г-ђице Маплесонове и љихова мајка до') г, гае по подне на колима и донеше силество куФсра, сандука и кутија. Дилсе се ужасан метеж, лупа, вика и тумарање и једва се око нет сати смирише и обукоше за ручак. — Је су ли лене те девојке? уиита г. Симсон другог кирајџију г. Хикса. Девојке су међутим, чекајуКи ручак, лежале веома немарно на софи у чистој соби и занимале се гледањем у своје балске ципеле. — Не знам, одговори г. Хикс. Госи. Хикс беше млад, сувоњав, висок човек са бледим ли-
цем и наочарима. Место вратне мараме носио је неку црну траку. Био је то веома интересантан младиК, поетичан слугаалац медецинс и „врло даровит", у говору јс всома радо мешао цитате из Бајроновог Дон Жуана; вукао их је пр сто за косу и трнао без обзира и где треба и где не треба. Г. Симсон спадао је у ону врсту младиКа који су у друштву оно што су штатисте на позорници. Глава му је била празна као велико звоно на цркви св. Навла, а способности разнолике као што су разнолики тонови поменутог звона. Одевао се увек но моди али је крој узимао са карикатура из помодних журнала. — Видео сам силество божје сандука и ормана у трему, рсче он. — Без сумњс грађа за тоалету, примети ревносни Дон Жугнац. „Ту је танко рубл.е из белога света, Паиуча, чарапа, има сто туцета; Четкица, чешл.ева, игала без броја Све што жени треба. — Јесу ли то Милтонови стихови? нрекиде га г. Симсон. — Не, — Вајронова, одговори г. Хикс и ногледа г. Симсона са неописаним презрењем. 0 аутору није могло бити еумље, јер он никад другог није ни читао. Пст ! рече он, ево иду де-
војке. Обојица почеше да говоре врло гласно да нокажу како су слободни. Одмах за тим уведе г-ђа Типсовица г-ђу Маплесоновицу и њене кКери. Г-ђа Тинсовица била је јако ознојена и изгледала је од прилике онако као што би изгледала воштана лутка на сунчаној нринеци — надгледала је ручак. Она представи г-ђе и господу међусобно. Господа се ноклонише врло учтиво и чисто им се видело на лицу, како желе да им се руке нретворе у ноге јер баш нису знали шта Ке с њима да раде. Даме се смешиле и клањале па селе, за тим су испустиле мараме, па се сагле и дигле их. Господа се наслонише на прозоре, куварица уђс и сиоразумс се мимиком са г-ђом Тибсовицом о рибљој чорби, девојке су гледале једна у другу а г-ђа Маплссоновпца нашла је нешто занимЛ.НВО на шарама каминске решетке. -— Јуло, драго детс, рече он а својој наЈ - млађој кКери тако гласно да су јс сви чули, не седи тако криво. Она је ово рекла само за то, да обратг ошиту пажњу на Јулин диван стас. Разуме се, да су на то сви погледали у Јулу, а после је онет настало Кутање. (НАСТАВИЋЕ СЕ)