Мале новине

БРОЈ 249

УТОР ИК 29 АВГУСТА 1889.

ГОДННА II.

ИЗЛДЗИ СВАКИ ДАН

БРОЈ 10.П. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ Јј а годину УО динара На по године 15 динара На 3 ме § ца 9 авнара II РЕТ1Т ЈОШЛ Огласи јевт^но, по потреби и са слккама.

иј^

ДНЕВдИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Претплата из унутр. полаже се само код пошта

За Београд нема претплате се продајз на број

Лист

ПиСМА и рукописи шаљу СЕ ВлАСНИКУ „М алих Н овина" Топличин венац 6р. 17 , на горњем спрату. Претплата се лрима код свију пошта у Србији

ЦЕНЕ ОГЛАПИМА На првој страни од петит. редч 20. пр. дин. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит реда ШШ 2Е1ТЛШ

За свако оглашење плаћа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЂИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ.

« X

8 ГРДДСНО НУПАТИЛО •АМАМ

К © X т х т х т х

Ради сваки дан, за глушко особље од 6 из Јутра до 8 сати пре подне и од 6 по подке до 9 сати у вече. Петком недељам и сваког празнина ц е о д а н За женско особље сваки дан од 8 пре подне до 6 сата по подне изузнмајући горње дане

ЦЕНА КУПАЊА:

За мушко особље од персоне у кабине .... 0 на Галерији X За ж&нско особље од нерсоне у кабини . . . на Галерији " " За децу д<? 10 год. пл *а св у пол* цене ВАЛШ ОД 1-ог СЕПТЕМБРА ОВЕ ГОДИНЕ

дин. пара 80 60 60 40

I X • и ф х е х т X ф X ф X ф ж X т 3 X

Поштоеано Грађанство, Будите уверени да ми није намера да хвалим градско куиатило, ношто није тако декорисано као што има овде у Београду нове илиџе, но је остало по старом природном распореду. Али сваког могу уверитп да сва друга нова купатила морају дати признаве да је градско куиатило надмашило сва купатила уељед текуће савске воде, које у других нема, но се служе бунарском водом. Зато узимам слободу препоручити ношт. грађанетву, да нема чистијег купања без икакве сумње од градског амама. Јошт кад би се срнска држава постарала, да направи неколико када за куиаље, иоред ове кирије коју данас прима од амама, јамчим њој, да би имала још 2400 динаравише но сада. Јер кад би још оваку удобност снабдела, не би се звао амам, но лековита бања, јер је доказано, да је текућа а нарочито савска вода од рематизма одвише добра. Што сс тиче чистоте и солидне послуге на нодпуно задовољство јемчим. У исто време набавио сам вешта аператора за сечење жуљева, који бесплатно стоји иосетиоцима на услузи. С коштовањен 568-2-10 Коста ДиштријевиЂ амамџија

Ж © X т х ш X © X т ж т ж ф к т ж т х © I X т м ф X ш X т х @ ж т х т х ® X т х т п

се чистоту његовог рада као књиговође, онда му она чини ту услугу и ево шта кажу званична акта'о поштец.у Мојсиловићевом: а„ По квити од 30 маја 1883 г. он је од извесног лица нанлатио 14.33 динара, наиме интерсса, и ту је суму тек на захтев оштећеног лица доцније изчирио; б., По квити од 25 Фебруара 1885 г. нанлатио је од другог лица 22,27 динара на име пнтереса и ту суму, као Еи ону ирву, није у књиге завео ни у касу унео, већ је утајио. в., Но акту начелника среза рачанског, од 13 јула 1883 г. Нр. 2196 ДНр. 207., Мојеиловић је примио 12.99 динара, наплаћених од извесних лица, на нити јеакт среске власти озванично, нити новац предао, већ и то утајио. По чињеном покушају административним путем &а наплату штедионица је од Начелника среза ресавсгсог добила извештај под бр 3694. од пр. год. да се је он из Свилајенц а у Београд одселио а кад је о томе је актом од 21 нр. м. Ибр, 4346 одговорила а да се МојсиловићнЈ може да нађе. Према таком стању ствари изјпва Мој илонаКи јесте и осгајв ир г >ста об-

клевет

власти , која

ће

тхшвшжшшшжтшктмжФхшш

ЗЗАНИЧНА И)ПРАВ А У 240-ом броју „Малих Новина" штампана је једна изјава Милосава II. Мојсиловића чиновника у оставци противу ово окружие штедиовице. Тои изјавом својом Мојеиловић се правда да у његовој дужности, као бив, књиговође ове штедионице, није било никаквих,злоупотреба; даје од њега тражено било само 14 дина ра па измирење недостатка; да је он своју дужност предао тачно; да га штедионица није требала тражити распиеом преко званичних новина,

Јер се, вели, зна, да он стално оорави у Свилајенцу: да је штедионица требала о томе да нрочита неки акт начелаика среза ресавског, а да се не служи средствима „негдашњих ужичких власника" који су, вели, „најподлија средства унотребљавали противу њега, да га омаиовалсе и упропасте" А порсд свега тога навео је и ово: да је се штедионица огрешила о своју савест, што није прегледала архиву штедионичку, па да се увери о његовој тачности и исправности(?) Када већ Мојсиловић сам тражи да штедионица нрегледа архиву и изне

законским иутем ио овој ствари да чини даље што јој у дужност сиада — као што је и раније чинила била кораке, ио којима је Мојсиловић за разне прл>авштине у државној слижби кажњен од господина миниетра народне иривреде, једном нриликом одузећем 15-то дневне, а другом нриликом одузећем 3-ро месечне плате његове, у корист државне благајне због чега је он на службу дао оставку али ипак држави као нреступник одговоран остао. Из канцеларије штедионице округа ужичког 23 августа 1889 године ШНр. 740 Ужице. -"§65-0-0=Окииа којих се тиче. Новинар сам и књиге су мој алат. Једино моје имање, то је моЈ 'а књижница (библиотека). За време излажења „Радикала" моја је библиотека била отворена. Многи су узимали књиге на чнтање и односили. Тако исто и пре, а и носле овога многи пријатељи и посетиоци узимали су на послугу моје књиге, било с мојим знањем и питањем било и сами. Махом долазили су ђаци и људи од књиге. Рачунао сам да они умеју ценити шта је књига, па с тога нисам ни зазирао да им донустим да ее по вољи служе мојом библиотеком, |тврдо уверен да ће сваки вратити позајмљену књигу, кад му више не буде требала или кад је ја затражим.

Од то доба прошле су године. Пре неколико дана прегледао сам књижницу и с ужасом нашао да ми нема више од иоловине књига. Од понеких дела, као што су Дарвинова, имао сам по два примерка (раније и позније издање) на сад ниједнога. немам. За многе баш знам да су узели и кад су узели књиге, па ти их ни до данас не враћају. Све ово неупутно поступање за сад још сматрам као прост срнски нехат, и последњи пут молим сву господу, код којих се налазе моје књиге, да ми их неизоставно вр-гте најдпље 40 5 сеатембра. Ко се ни дотле не одзове и књиге ми не пошље, сматраћу да је покушавао извршити утају и превару, те ћу надлежно према њему и постуиити. Прво ћу му изнети имо у листу, набројаћу кад је и које књиге узео, позваћу се на сведоке, који то знају, и који су дотичне књиге код њега виђали, а за тим ћу га тужити С УДУтога дође. Оволико ради обавештаја свију оних, евију без изузетка, код којих се налази ма иједнамоја књига. Ово се у равној мери тиче и оних, код којих се моје књиге налазе, а нису их директно од мене узели.

Београд 25 августа 1889.

Пара Тодоровић.

Општински закон и избор часника. Још онда, када је донесен са дањи закон општински, опозидија је свима могућим начшхима доказивала, да је он противан духу и жељама ерпског народа. И имала је право. Доказввати да једна ствар у опште не ваља или да није сувремена или штетна, ваља бити досљедан и у прилици, када се може, уклашати с пута те нез годе и сметње са којих ствар по себи није добра, Није довољио само говорити о једној ствари да не ваља, па и сам грептити на исти начин и оним истим путем, како су и други радили. Како је на широко и па дугачко писано и критиковано што се државне власти мешају и непосредно утичу на ток и исход избора часника општинских. Колико је прекора пало на владу што дозвољаваи чини се