Мале новине

ев ешта, кад је биран и изабран неки часнил ошшшнски, кој и или није био омиљен у својој средини или није имао својстава за то место. Колико је жучи проливено и са каквом оштрином осуђивани су ноступцч владе и њених органа када су постављани заступН" иди кметова, или како се они зову у јавности „регенти". Ред је, кад једпа странка осуђујс извесне поступке друге странке и владе, да и сама тако не ради кад доће на владу, него да прегне свом снагом и моћи, тедаспречити сваки поступак противан њеним назорима и захтевима. ТТТто се може од једне владе очекивати, кад све оно што је кудиха и као неваљаво жигосала, и сама па још црње ш горе ради! Шта се може надати од органа, кад суновратнице срљају у онај исти бездан неунутности и пуно нелогичности, кад не само што „регенте" постављају, него и „ законито избране часпике " не уводи у дужност — а уводи у дужиост оне, који не мају квалиФИкације, јер им је ова оспорена од државпог савета. Овакве тужбе по сведневно читају се скоро по свима сриским листовима и није иикаква новина, да полуслужбени орган владе, нравда све те поступке као умесне и законите. Т/Тмп тшг лт Псатгтат,™- ттпптчгпттттма доследности, или не, нека читаоци оцене. Овако брзо заборавити на обећања п захтеве основане на извесном нринципу својих начела, више је него жалосно. Да наведемо само једаи Факт и он ће довољно показати, да ли је садањи министар полиције г. Таушановић, збиљазамишљао или је адета ради писао у „Одјеку" да „регенти" немогу ни-

како и ни у коме случају бити постављени. На једну депешу из Багрдана, „Одјек" у своме 7. бр одо.г. одговара да „регенту" нема места нити по закону може постојати, нарочито према смислу избора по новом ,, Уставу и . Ж кад ,,Од.јек" под власништвом садањег Министра Таушановића вели овако, онда како се слаже садања његова и његових органа радња, дозвољавајући ностављање ,, регената и \? Ако је у пола истина, што се у јавности чује, онда је то права бука и недосљедност, а да не кажемо да оваквих случајева има скоро две трећине од целокупног броја кметова Радо би чули статистичке по датке о овој ствари, која нам није ни мало мила и радовали би се противном, али дотле сматрамо да то ностоји.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Синоћ је допутовао г. пуковник Коста Протић са својом госпођом, брзим возом, из Глајхенберга.

Обијено .Ноћу између 27 и 28. о. м. обијени су дућани, Танасију Ђорђевићу бакалину, Алберту Филипу комис. Данчевићу и I омп., Јевти Најдановићу, Арси Крџићу иа сави и још двојици. Штета иије ником никаква учињена, - ---- - —- -I' - <*— ј —>• олако, него треба озбиљиије настати, да бар престоница буде поштеђена овакових напада на имовине грађана, који доиста приносе све жртве, те да бар буду озбеђени од штета злих људи. Изложба Другатво Св. Саве изложило је све ствари у своме стану — Митрополији, намењене залутријске згодитке. Ко је вољан може их сваког дана пре и после подне видети до 1-ог идућег месеца. -0-0«!=-

ДОМАЋЕ ВЕСТИ. IV Земаљско свечано гађање У Пи\>оту Подвозне цеце (за члан0ве и госте) До Пирота и натраг, према решењу г. Мпн. граћевина од 21 авг. о. Бр. 10.695. Београд-Пирот и натр. III кл. 11-10д 1 Галанка „ „ „ „ „ 8-35 „ Вел. Плана „ ,, „ „ „ 7-90 „ Лапово у „ „ ■■ 7.75 „ Јагодина „ „ „ „ „ 6-35 „ Ћуприја „ „ „ „ „ 5 90*,, Параћин „ „ „ „ „ 5-65 „ Сталаћ „ „ „ „ „ 4-90 „ Таунис „ „ „ „ „ 4-30 „ Алексинац „ „ „ „ „ 3-60 " Греач „ „ „ „ „ 3-30 „ Ниш „ „ „ „ 2 о5 „ Врања-Ниш-Пирот и иатраг 6.45 „ Лесковац,, „ „ „ 4'95 „ Смедерево „ „ „ 9'50 „ КрагЈЈевац—Лапово — Ниш — Пирот и натраг 8-80 „ Нови посланици на задаћи коло Јахача. Сазнајемо да су још летос г. г. мајор у оставци Александар Констатиновић, тров. овд. Милоје Ж. Тадић и капетан у пензији Милосав Куртовић, са пријатељима преговарали о начину ширег нословања на оној задаћи на којој коло јахача „Књаз Михајла" иослује. Од остварења те намере одустали су за тада, новодом држаног скуна (збора) у Шапцу на коме је шабачко грађанство измеђ осталог одлучило: да ће свима силама настати да се отпочети радкола Јахача не само и даље успешио развија у Шаппу и дриносавекој нокрајини, већ да се оствараље те иидеје расиростире свуда ио крал.свини ; и у тој цељи изабран је одбар да сходио тој одлуци штатуте изради који би се доцније у иодобном скупу прегледали и усвојили.

њихови чекаЈу, сад за тим~ шт« титима па да онда у смислу и правцу истих, покугаају удружен рад остајући вазда у тесној вези са колом Јахача као прв"м и најстаријим удружењем те врсте које је иониклоу нрадедовини Његовог Величанства Краља. Са задовољством поздрав.7вамо корисну и темељиту намеру именоване господс и пријатеља им, а уједно напомињемо да би понајпрактичније било да се штатути доврше до овојесењих утакница и да се том приликом тај општи скуп сазове којиће

штатуте прегледати и усвоЈитиа не том опште корисном скупу да буде не само приступ већ и право саве товања дозвољен сваком српском патриоти. Господа чланови одбора за израду штатута требали би да узму на звање ово, а ми полажући на њихов образ и заузимљивост уздамо се, да ће у речи етојећи штатути до реченог врвмена бити не само готови, већ израђени на основу најсвестранијег испитивања и искуства. — Пестер Лојду јављају из Париза, да је министрер Спилер нотом тражио енергично од Србије да се састави изборони Суд или да плати 10.000,000 дин. оштету бив. друштву жељез. експолатације. Влада српска јошније ништа одговорила. ИЗ БЕЛА СВЕТА — Несраћан пожар. Пре неколико дана десио се пожар сламе близу места Грања у авлџји једног сељака. Око камара сламе играло се петоро деце. Наједаред појави се пожар у једној комори и ватра узе маха. Деца се збуне и четворо изгору а једно се спасе. Овај несрећан случај ожалостио је цело село. — Разбијање стене. У присусву мађарског министра Бароша разбивена је једна]Јстена близу Оршавепо систему „Лаудриша." Мипистер је сам упалио први фитил . и релултат је задовољавајући. — Нвстало га. У прошли петк нестало је Антона Кашонилкад је одјахао на своје добро и коњ се вратио сам без газде. Чини се потеранолицијска за ироналазак. — Самоубиство ОФНЦира. У вел. Варадину убио се подпоручик ЈозеФ Фиала. Љсгово тело нађено

Гопе»счена гоепода и ттр иј а,тсљи .1 е пос ^^ Т 1 )И Д:1И:1 У текорској шуми

пољски чуаар уООЈица. Близу Грана неки Фаркаш отишао је на своје добро где је била репица посејана и ходајућитуде срете чувара Клухама са к,ојим се поречка. Чувар удари по глави Фаркаша са штапом тако силно, да је овај као свећа мртав пао на земљу. Чувар је у рукама власти и признаје учињено дело. — Пожар у окну угља. Пре неки даи појавио се пожар у окну угља близу „Единбурга" где су радили 72 окнара. Од свију ових раденика само су двојица изнели жаве главо, а остали осташе у окну жртва.

подлиота : СИЛШК С прес1ш' РОМАН ИЗ ЖИВОТА БА/ШАНСКИХ НАРОДА Ј 90 глава — с поговором (Писац залржава сва арава)

(36) — Господару, ја вас преклињем зауставите се — рече ђенерал Врбавац иотресеним гласом. Ја вас преклињем ненаглите с ноступком, закоји ћете се'доцнијеузалуднокајати и вајкати. Ја вас молим дајте ми 10 минута времена да се насамо разговоримо нас двоје. Не бојте се, господару, да ћете одоцнити. Што не рекнете еад, што не учинити сад, можете рећи и учинити после, кад *) Види 199 бр. „Малих Новина" од 9 Јула 1889 год. Усдед насилиог ватварања власника и главног уредника нашег лисга, г, Пере Тодоровића, у 199 бр. престао је био иалазити овај роман. Сад се продужује. а уздамо се да се више неће прекидати. Уред.

г од хоћете. Али што учинити сад у овом раздраженом расположењу, то се више не да поиравити Гечи су крилате ; оне су као пушчано зрно; једном избачене, оне се више не могу зауставити ни иовратити. Ја вас иреклињем . . . и мене ради, и вас ради.... Док је ђенерал ово говорио, кнез је стојао подбочен и гледао га нетремице. Ђенерал ућута, а кнез га је још дуго гледао немо и хладно. За тим се окрете своме ађутанту узе од њега кључ и рече му да изађе и да причека на пол>у. Кнез и ђенера.т остадоше сами. Неколико тренутака трајало је мучно ђутање. — Шта хоћете сад ? — ирекиде први кнез ову тишииу, Ђенерал заусти нешто да рекне, на опет ућута. На њему се видело да се бори. У срцу читава збрка осећаја, у глави читава збрка мисли. — Дакле ви знатс !.. . — рече ђенерал Врбовац, а ове му речи излетеше из груди, као кад из парна котла шибне дуго уздржавана пара. — Знам, — рече кнез мирио. — Али, кнеже, гоеподару, реците ми искрено шта знате, шта вам је све наплетено против мене.... Код мене можда и има какве

грешке; али, ипак, све је то увеличано, прете рано, ја вас уверавам; све се то још да међу иама лено уредити . . . Ђенерал је све ово изговорио с ванредном нежношћу, меко, благо, пријатељски, а у исти мах беше пришао кнезу и покуша да га узме за руку. и да га поведе да седне на диван, но кнез изви руку, стукну корак назад, и, подижући у вис обадве руке, рече опоро и одлучио. — Даље од мене, господине ђенерале. Међу нама је све свршено. Маните сад в&ше нежности. Оне су овде посве неумесне. Говсрите шта хоћсте, али имајте на ум то, да ја знам све, да имам у рукама све, и да вам одрицања ништа неће помоћи. — Добро, рече ђенерал загушљиво, али одсечно. Видело се да га је веома иотресло ово одбијање кнежево. — Добро — рече ђенерал онда изволте ми саопштити вашу тужбу. За што ма кривите ? Шта сам вам ја учинио? и шта је то „све" што велите да знате.

(НАСТАВИТгЕ СЕ)

--сризсл-