Мале новине

— Иследна нихилијска акта изгорела. На линији између „Пројеска и Москве" у Русији возио се изљедни еудија на жељ. Куда је биоотишао ради исљеђења нихилијских дела, У време вожње појави се пожар у вагону где је био путнички пртљаг а тамо су била у сандуку и исљедна акта, иа како је вагон и сав унутра пртљаг изгорео, наравно и исљедна акта. То је извесно некоме добро дошло; али се ипак води истрага о узроку пожара. — Грозница у Цариграду. Некаква опасна епидемична грозница пренешена је у Цариград из Индије. И сами лекари, који лече болеснике, разболели су се онасно. Ова бољка најнре се појави у стомаку, за тим у крстима и цело тсло малакше после треће грознице тако, да болесник не може ни крочити ногом. Грозница бесни готово по целом Цариграду. — Париска изложба. Од почетка до друге ноловиие овог месеца посетило је изложбу са плаћањем улазница 14,480.742 лица Нрема овако великом броју посетиоца разлика је у броју лица која су носетила изложбу у 1878 г. 7,309. 854 посетиоца. — Како се лечи грч од писања. Посљедица грча, који наетајеод писања, јесте по највише то, да човек не може писати. Пу често пута постаје човеку услед тога рука тако неспособна, да обавијаи друге Фине механичне послове, као цртање, сликање, телеграФисање, свирање на гласовиру и гуслама, шивење и сличне послове. Од такова грча не само да се осећа у руци бол и нека нервозна узрујаност, но често пута и силио дрхтање, но од такове боли постане више пута болесник и неспособан, да заслужи себи свој хлеб. Проучавањем те боли бавила се лечвичка наука врло много, но највише заслуге стекао је Јулије Волф , који је био пре проФесор калиграФије у ФранкФурту и који је изашао на глас као ЧЈВсни специјалиста за болест од иисаћег грча и слободне болести миишћа. Он лечи те болести посебном сво;јом методом масаже и гимнастике која је у свези с поучавањем у писању, примерним иидивидуалности болесника. Најбоља сведоџба о успешности његове методе јесте та, што су најглавнији лекарски каиацитети Евроне, који иначс нерадо гледају, лаици мешају у њихов рад, признали, да је ВолФОва метода једина, којим се може излечити та болест.

— Крађа. Син неког Розентала трговца из Дебрецина узео је од своје мајке 4.000 Фор. на рачун неког плаћања за рачун свога оца, па је побегао и до сад није пронађен. — Пси у војкој служби. „Ке1сћвттећг" јавља, да је у окупационим крајевима нарочито Херцеговини чињен покушај са псима дресираним за војену службу, али резултат није повољан, пошто је био кратак рок обучавању, но ипак су два три пса добили награду; а као главна сметња томе била је псећа бесноћа, те су скоро сви пси потровани око Невесиња. — Пожар. У Саруду Ховесерском комитету, појавио се пожар и како је ветар дувао за часак изгорело је неколико кућа и изгорела су четири човека. — Едисонова женидба. Један пријатељ Едисонов посетио га у његовој радионици и видећи га ненрестано у мислима и иослу рече му : зар неби било добро да се ожениш. Едисон ћуташе. Пролазећи са својим пријатељем по радионици, Едисон стаде код једне младе леиушкасте девојке, и рече јој : хоћете ли иоћи за ме, и девојка одговори врло радо. Ето на тај начин оженио се Едисон и живи веома задовољан.

ИЗ БАЛНАНИЈЕ „Бал. Кор." доноси ове вести : Са Цетиња јављају, да је била велика маниФестација у престоиици у корист Француске. 18 ђака Француских који уче у Паризу у колеж Вош1 ш саш« (ГАгеиеН", са и који путују као туристе, дошли су на Цотиње са својим директором г. Баралом, и ту су остали два дана. На банкету у Гранд Хотелу, млади ђаци Француски, напили су здравкцу у здравље кнежево и владајућег дома. За тим су иаздравили јуначком народу Србије и слободној Црној Гори. При поласку испратили су их многобројни становници Цетиња, и викали су уз бурно кдицање: Да живи Француска. — Под насловом"јвдна парарела" „Свобода" написала је чланак, упогледу односа Срба и Бугара. Али чланак није објективан, ио говори само у корист Бугара. Ево тачног извода из тог чланка: Наша браћа Срби, добро познају наше осећаје. Ми јако жалимо што неки листови

као народни 1лв& и „Оћгог" овеветне иристалице руске кнуте, нас грде. — И што највише љути ова два поменута листа, то ј е што у Бугарској седи на престолу,као кнез бугарски Принц Кобург. Изјава којује штампала „Струма" и коју је донео један становник Пирота, произвео је у том месту велику узрујаност, усл.ед које је „Одјек" донео врло оштар чланак, којим протестује иротив тог доииса. Мсђутим „Струма" је лист, о коме не треба водити рачуна јер он нема никаквог уплива у јавиости. Мећутим протест „Одјека", он је написан таквим изразима и тоном ј који је пун увреде за сваког Бугари на.— Само имали би да нриметимо следеће : и ако је срнски књижевник Милојевићписао како до Марице реке нема ниједног Бугарина, на овакова тврђења и писања ми нисмо хтели одговорити. — *У Бугарској живе на хиљаду Срба који раде мирно носао и нико их не узнемирује. У самој Софији има до 1.500 Срба. Тако исто ми знамо да су Срби у већиниу Пироту, Врањи и т. д. стога Србе нека ово умири, ми се нећемо око овог завађати. А што се тиче нашег оружања, као да је то наперено против Србије, и о томе нека сасвим умирени у Београду. - Ми истина нисмо у добрим регацијама са словенским комитетом петроградским. Нами истина неирави визите Шарапов и други руски калаузи и уредници. Али ми имамо то да кажемо у одбрану, да ми схватамо добро и паше интересе, и осталих балканских државица и да ће мо у том правцу радити. ПРИПОСЛАНО*) *) Ствари под овом рубриком уредииштво не одговара; Уредништву „Малих Новина" Част ми је умолитивас даоштампате следеће као „припослано"Стевану ГрујиЋу проФ. вој. акад. После онога што сам ти казао у 241 броју „М. Нов." држао сам да ћеш имати још толико чшштења и ноноса да сам себи просвираш куршум кроз чело — но ти си се и ту бедник показао — међутим у одговору твоме; „М. II." од 25 о. месеца браниш се да је лаж и нећеш да дозволиш да твоју професорску величину један прив. телеграФист представи свету онако ниску и немо-

ралну као што је, него хоћеш да с? лажом браниш икажеш да ја лажем, Хеј Стево Грујићу зар те није стид да доказујеш и побијаш оно што цео Београд зна?!!!ј Зар имаш образа да кажеш даја неистину говорим кад знашда нема тренутка а да не само твоји дру гови но и Фамилија твоја опомиње те и кори. К <мо лена срећа да ја говорим неистину —• ја би то најволео другога лагати као што ти чиниш то још могу ркзумети, али самог .ч себе лагати што би ти од мене ^ хтео то никако не могу да разумем. Но што још никако неразумем то су односи твоји са полицијом и и њеним органима што још ни д<> данас није етобом поступљено п<> закону, што си путем обмане навукао власт да повреди једно од нај светијих нрава грађанских — слободу. Право, да се један грађанин оте ра без икаког дела са сокака ноћу у полицију, није зар дато јсдном проФесору академије и то баш Грујићу. Право, да поред живе жене и де це живи блудно са другом женом није мислим ујемчено ничим и никоме те ни теби Грујићу & проФееоре академије. Право да другога називаш пропалим и неваљалим није нн теби дат<> — можда теби најмањејош, који сг. огрезао у прљавштинама. Да ти докажем : Ја сам што се каже јуче ночео д;>. живим, —■ ја још нисам ништа ни стекао, ја немам за кога да течеми чувам, јаочевипу иисам насљсдио па проћердао, нити туђе упропастио, иа од куд ти образ да ми кажеш да сам пронао ? А ти ? како ти стојиш са твојим тековинама? и ако си за твојих 45 година доживео један мајорски чин, но који си онако жалосно морао да изгубиш и да станеш пред суд ка<» издајица своје домовине, своје мајкс хеј господине проФесоре — доживео си данас још једну тако велику срамоту — а то је: упрл>ао си и част своје деце — то је Стево Грујићу резултат твојих тековина — и кад је тако онда који је пропао. За увреду за коју си ме велиш тужио, стаћемо нред суд и ја нећу одрећи што сам рекао, али ти ћеш од света бар добити заслужену казну — арезрење које је по моме увер е и>у

ТИНГ-ТОНШКА ОПШТИНА одломак јадне кинеске приче

У вароши Тинг-тонгу велика је узрујаност. Око ошпнтинске куће скунила се грдна множина света. Сунце жеже, да човеку мозак проври; пе помажу ни широки шешири, ни перје ни сунцобрани. Више од половине сакупљена света попадало по земљи на само брекће; усне им исиуцале, лице иоцрнело, очи упале. Они што се још држаху на ногама ногледали су жељно горе у нрозорс општинске ограде као да су отуд ишчекивали спасење. Горе, у великој еали општинске куће скупиле се старешине онштинске — седница је. Линг -Фу секретар општински зарезује перо, Чијанг-тинг нрви судија и Чијанг-линг други судија чешу један другом леђа — поздравл.ају се. Остали седе и но каткад климну главом. Мало касније уђе Џтшг-џанг председник општине Тингтошике. Двојица му носе скуте а трећи курјук крај кога су шест л.уди нровели четири сата док су га оплели. Сви ноустајаше и додирнуше се врхом носева — поздравише се, а за тим поседаше опет сви.

Цинг-цанг се накашља и каза пандуру да место њега пљуне. Чијанг-тинг прву судија итмркну а Чијанг-линг други судија кину, а Линг -Фу стаде да штуца. Пандур донесе чајник, и узо да кува чај. Велико звоно на судници огласи да је седница отпочела, а оздо са улице зачу се из хиљаду грла : — Воде, воде! — Каква је то вика тамо доле ? упита Џинг-џанг председник општине Тинг-тоншке. Ј1инг -Фу, секретар устаде и каза како је народ дошао да тражи воде. — Нека иде на чесму одговори пред седник. Линг -Фу изађе на балкон и каза народу да иде на чесму кад је жедан. — На коју? питао је народ. — Идите на „златну лулу" одговори Линг -Фу. — Тамо нема ни капи воде, јадиковао је иарод; сва је одведена на грађевину Чијанглинову. — Пст! о томе не смете говорити ни речи, запрети Линг -Фу. — Воде, воде ! дерао се жедан народ. — Идите на чесму „добре наде". — Одведена је на грађевину Чијанг-тингову, одговори народ.

— Пст, пст! утишавао је Линг -Фу ; идите на чесму „бисерна река". — Одведена је на грађевину Џинг-џангову. Линг -Фу хтеде да викне једно страховито „ггст!" али паде у несвест, толико га потресла дрскост народа. — Воде, воде! чуло се оздо из хиљаде осушених грла. Линт -Фу је дошао к себи и вратио се у салу. — Воде, воде! нродирао је кроз нрозоре глас жеднога с.вета. За што не иду на чесму ? нитао је Џинг-џанг. — Веле . . веле да нема, муцао је Линг -Фу. Џинг-џанг се накашља и погледа у Чијангтинга; Чијанг-тинг се накашља и погледа у Чијанг-линга Чијанг-линг се накашља и погледа у пандура. Пандур пљуну три пута а Џингџанг рече: — Нека носе литију. Линг -Фу изађе на балкон и каза народу да носи литију. (СВРНШЋЕ СЕ) -бзежз-