Мале новине

Ш' БРОЈ 250

СРЕДЛ 30 АВГУСТА 1889.

ГОДИНА II.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАК

БР0Ј1О.П.Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ Ва годину . . . 80 динара На по године 15 динара На 3 ме § ца 9 динара 1Б РЕТ1Т Ј0ШШ1, Огласи Јевткно, по потреби и са сликама.

У^ДНЕВдИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Претплата из унутр. полаже се сато код пошта За Београд нема претплате — Лист се продаје на број

ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВлАСНИКУ „Малих Новина" Топличик вена[, 6р. 17., на горњем спрату.

Претплата се лрима код свију пошта у Србији О ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петит. реда 20. пр. дин. а на четвртој од петит реда 10 нр. дин. ПРИПОСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит реда ШШЕ штш

За свако оглашење плаћа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ЛОГОДВИ.

ЗВАНИЧНА И>ПРАВИА У 246 броју „Малих Новина" штамнано је једно писмо нод насловом „захваљујемо којим оиет „један отпуштени поштар" пушта у евет којекакве иеистине и инсинуације односно рада Главне Контроле при прегледу поштанских рачуна упутночке радње. Тако: 1. Није истина да је ма ко од рачуноиспитача Главне Контроле намерно разгађао извршење решења контролног односно осигуравања државне касе за извесне мањке нронађене приликом прегледа поменутих рачуна, као што није истина ни то, да је због таквенамере и повле нрвог дописа „одпуштеног пош" тара" исти чиновник од преседништва ономенут био, него је он одмах код је свој нисмени реФерат поднео опоменутзато штоје нашироко н ис м е н о разлагао и „мудровао" о оном«? што је могао и требао укратко путем у с м е н о г објашњења код преседништва да сврши. Но ни у једном ни у другом случају није се ту ни могла а камо ли и хтела чија кривица да заклони. 2. Надзор и руковођење прегледа ових рачуна поверено је надлежном члану Главне Контроле и најстаријем и најспособнијем рачуноиспитачу за преглед поштанских рачуна — рађуноиспитачу који је и досадањим својим савесним и ревносним радом заслужио потпуно новерење. 3. По самом устројству " Главпе Контроле за рачуноисиитаче Главне Контроле могу бити постављени само опи, који су били рачунополагачи, и по томе није ништа незаконито нити по мишљењу „отпуштеног ноштара" опасно по интересе касе државне што у Главној Контроли има не један (на кога он циља већ више рачуноиспитача, који су били рачунополагачи, и чији се рачуни у Главној Контроли нрегледају; али нити је било, нити ће бити случаја да ко од рачуноисиитача прегледа свој сонствени рачун. То неби потписао пи један од чланова Главне Контроле, који држе сунерревизију над радовима појединих рачуноиспитача и одговарају за то. Ово зна и „отнуштени поштар" на нека сам каже: како се он још зове кад овако јавно у новинама хоће ствар противно да нредстави. Према овоме нека се оцене и све оне екскламације „отиуштеног пош-

тара" према „преседништву" „љубазном народу" и ваљда њему омиљеној некаквој „Тунгузији" итд. а види се из свега, да је „отпуштени поштар" или онај који се иза њега крије лично заинтресован у томе да се извесно лице у Главној Контроли удали од учешћа у прегледу поштанских рачуна. Отуда је зацело потекао и онај његов бесмислени прекор нреседништву Главне Контроле што је оно овоме поверило надзори руковођење носла или ономе други који рад — као да је Главној Контроли дужност да угађа „једноме отпуштеном иоштару" и намешта онако како би њему но вољи било. Од прееедништва Главне Контроле 28 августа 1889 год- у Београду. <«> о> > Онима којих се тиче. Новинар сам и књиге су мој алат. Једино моје имање, то је моја књижница (библиотека). За време излажења „Радикала" моја је библиотека била отворена. Многи су узимали књиге на чнтање и односили. Тако исто и ире, а и после овога многи нријатељи и носетиоци узимали су на послугу моје књиге, било с мојим зиањем и питањем било и сами. Махом долазили су ђаци и људи од књиге. Рачунао сам да они умеју ценити шта је књига,, на с тога нисам ни зазирао да им донустим да се по вољи служе мојом библиотеком, тврдо уверен да ће сваки вратити позајмљену књигу, кад му више не буде требала или кад је ја затражим. Од то доба нрошле су године. Пре неколико дана прегледао сам књижницу и с ужасом нашао да ми нема више од половине књига. Од понеких дела, као што су Дарвинова, имао сам по два примерка (раније и позније издање) па сад ниједнога немам. За многе баш знам да су узели и кад су узели књиге, па ти их ни до данас не враћају. Све ово неупутно ноступање за сад још сматрам као прост српски нехат, и иоследњи пут молим сву господу, код којих се налазе моје књиге, да ми их неизоставно врате најдаље до 5 сеатембра. Ко се ни дотле не одзове и књиге ми ие ношље, сматраћу да је нокушавао извршити утају и превару, те ћу надлежно према њему и ноступити. Прво ћу му изнети име у листу, набројаћу кад је и које књиге узео, поаваћу се на сведоке, који то знају, и који су дотичне књиге код њега виђали, а за тим ћу га тужити судуНадам се да неће донустити да тога дође. Оволико ради обавештаја свију оних, свију без изузетка, код којих се налази маиједнамоја књига. Ово

се у равноЈ мери тиче и оних, код којих се моје књиге налазе, а нису их директно од мене узели.

Београд 25 августа 1889.

Пера Тодоровић.

Наша жељезничка управа и њено особље. Ми смо у своје време радосно иоздравили. прелазак наше жељезнице из друштвених у државне руке. Тај чин поздравила су такође сва јавна гласила без раслнке политике боје. Ми смо овај чин са више разлога поздравили као корисан по државне интересе а на прво место предпоставл>али смо да ће мо бити сами своји господари, и иеће | шш нико сметати у газдовању оМЂ економске установе, која је брзи нреносиоц напшх и туђих производа. Знали смо, да има и биће Фактора страних од уплива при одређиваљу тариФни цена преноса, али емо за то предпостављали, да ће наши синови и деца корисније послужити својој рођеној земљи него странци, ма кокико да су и онп изгледали као одани ствари. Не може се захтевати, да при сваком једном стручном иважном послу, има одмах подпуна снремност и рутиниран појам шта жељезиица тражи и шта и колико се сад од ње очекивати може. Ове битне и интересне стране одређује време и прилике у којима се развија жељезаички саобраћај, Али има нешто, што се може одмах и на први поглед оценити и у свој ред довесги, а то је; могућа штедља. Чим једна жељезница има одрећеи базис својих нормалних издагака и трошкова, онда се лакше и много брже да прора чунати и њен нринос. Тма божија има при жељезпици и њеном саобраћају ситних и крупних трошкова. Жељезница најбоље заграђена ако се не одржава у добром и смосреном стању, после кратког времена, постане знатно исквареиа и тада вуче за собом грдне

трошкове за оправку и одржавање. То исто важи и за експлоатациони возни материјал, који стаје много новаца, јер сав оде ван земље, пошто се све отуда набавља. Нужно је дакле о томе строг надзор водити и збиљски прег нути, да то иде својим нравилним нутем као што и други напредни свег ради. Но и ако све ово стоји опет зато они, који су позвани и меродавни, не требају никад извида губити, да је око грађења срнске, жељезнице в е о м а много новаца утрошено -- са нуно наде, да ће нам за то донети и ирихода, само ако будемо у издатцима смот ренији и обазривији. Али, има нешто при жељезници, на чему се може. само ако се хоће, знатна уштеда чинкти. То је њеио особље у ошите а у центрашој Управи нарочито. Не уводимо ли нри нашој жељезници нешто ново, шго остали евет пема, него ми нросто примамо већ давно уведеиу праксу нри жељезницама, као одомаћено правило. Ми смо у прилици, да изаберемо оно, шта ће нам бити и корисно и са мање издатака скопчано па опет да ствари иду како треба. Наша земља није тако велика да бих се могла угледати на уређења и издатке какве велике рецимо Француске или Немачке државе, Ми морамо издатке свести на минимум, и тек на овај начин, ако нам донесе приближне при • ходе, који се не даду с' позитивношћу предвидити. Но ако ми будемо уводили нова звања и положаје са великим платама; ако ми будемо доводили људе са стране и прес купо их нлаћали, у ображењу да наши синови не могу те послове обављати, — онда доиета неће наша жељезница доносити оиај очекивани приход, пего ће ире и једва само трошкове покривати. Чујемо, а у неколико смо и уверени, да у железничкој дирекцији није вођена пажња о броју постављених чиновника са