Мале новине

коликом су платом примљени и да ли и колико одговарају својој дужносуи. Не води се довољан рачун о ономе особљу, које је задржано од пређашњег друштва, нити се обраћа пажња , на оно што је сад пимљено од кад је железница у државним рукама. Чак слушали смо, да има је дан чиновник, који је стално са службом у извесним министарству, па му је поред плате одређен приличан додатак само за то, што ради при железничкој дирекцији један незнатан посао, што по закону неможе бити. Примљену су извесни чиновници са стране, који [не знаду ни српски језик, док међу тим жељезничка дирекција води све своје писмоводне послове на српском језику. Питамо какву ће корист имати држава српска од оваквих чиновника?! Ми смо за сад навели само ово неколико примера, не у злој намери, ного у интересу државном, у нади да .још има време на одклонити штетне последице. Радовали би се, ако се немомораднемо вратити понова на ову исту ствар, али тада изнећемо све у нојединости, што смо о газдовању у железничкој Управи сазнали.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Долгзи. Њено Величанство Краљица Мати, креће се из Јалте 3 т. м. заБеоград преко Букурешта. * Вратио се. Ђенерал г. П. Топаловић вратио се прекеиноћ из Маријенбада, где је био у купатилу. в

желез. станици, погинуо је Арса Бе- жеља ; држали под председништвом лелић, аспирант исте железнице. ј г. ТеоФана засебни свој скуп, на коКад је локомотива маневрирала • ме им је г. ТеоФан разложио даје отишо је Арса између вагона, да би крајње време да се и калуђери нопомогао скретничару закачити ваго- брину за себе, те да оснују фонд за не. У то доба влак се 0Д ударца ло- Ј ирестареле, њчнемогле и онесаособљене комотива занија и „кугла" (ввачило) калуђере и ту ом је изнео нацрт праодскочи, а он десивши се у близини вила о оснивању тога Фонда којије добије ударац врло јак и паде оне- нацрт и предлог г. ТеоФила скуп свешћен. ШеФ, који је ту био и не најодушевљеније иримио. спази тај моментани случај, питаше После држаног тог скупа и догога шта му је, на шта је он могао вора, г. ТеоФило ихје иозвао да сви само одговорити „ја сам проиао". тамо скупа оду г. г. архијерејима и Одмах је за тим донесен у алекси- изнесу им тај свој предлог и мшн-

начку оолницу, гдс му Је указана и лекарска помоћ, — но иоред свега тога ипак је јутрос у 5 сати умро. Дапас онет у 11 сати нре нодне десио се други случај. Један од раденика оиклади се са некима да дохвати кову из бунара, која је ноодавна пала. Бунар је био дубок и зато се није нико ни усуђивао пре на то нредузеће али одважни радник (Италијанац), уздајући се у своју вештину пристаде да се за врло малу онкладу спусти у бунар и изнесе кову. Одмах је и почео да се снушта и, зачудо, врло је брзо достигао до половине бунара. У једанпут гледаоци су га изгубили испред очију и зато се нотмули тутањ из дубине бунара он се беше строноштао у воду. Ту се десило још неколико раденика, међу којима бешеиједан Србин. Овај се без икаква устезања поче нагло спуштати у бунар, да би свога друга спасао, али кад беше сишао од прилике до истога места до кога и онај први издржао, стропошта се и он и зачу се само јаук. Али ове ужасне иојаве не застра шише слободне раднике, јер се одмах реши и трећи да им похита у номоћ Ну овај беше обазривији. Он је захтевао, да га конопцем спуштају, па кад је дошао и он до оне исте дубине, осетивши тешко загуншвање од угљене киселине, повиче, да га одмах извлаче, и ови то учине. Одмах се предузеле друге мере, а до*& ставило се и полицији. И ако се врло журно радило, онет су тек после једног сата извађени кукама, али, на жалост, они беху — мртви. Незнање и одважност, однеше нам

љење што су и учинилн. Г. митрополит и г. Јероним примили су најодушевљеније овумисао и нохвалили, и после дугог обавештавања односно жалосног садањег стања калуђера и манастира, стављено је г. ТеоФилу у дужности, да што пре напише нацрт иравила о оснивању тог Фонда а тако исто изнесе и предлоге и мишљења како и којим начином да се у садањим нриликама иритече у иомоћ манастирима те да се њихово стање поправи и тако одрже. Као што смо извештени г. ТеоФило на томе сада живо ради па кад буде готов, он ће послати свима манастирима да старешине с братством разгледају нацрт правила и предлоге и учине своје примедбе ако буду имали и сви скуна подпишу. Кад с тиме буде готово, ои ће све то нреписати и иослати отачанственим архијерејима на далш рад око утврђења и узакоњења те зампсли. С наше стране ми честитамо калуђерима ово предузеће и желимо им у томе успеха. Г. ТеоФилу пак, како од стране отачанственог калуђерства тако и од наше, нека је велика благодарност на покретању и раду ио овоме делу.

ИЗ БЕЛА СВЕТА

Ф .?лсиФИкат. При последњем вучењу аустр. држ. лозова од 1864 г. добиле су две половине главни згодитак од 150.000 Форината. Један ималац половине срећке пријавио се и њему је исплаћена половина згодитка а у

и овом ириликом два ваљани радника. другој половини здодитка шуе се * знало где је и које добио. Пре не-

ДОЛАЋЕ ВЕСТИ. Из Алексинца нам пишу 26. о. м.; Јуче у 5 сати носле подне, када је воз из Београда приспео на овд.

Налуђврски фонд . Дознајемо, да су, приликом бившег скупа свештеничког у Нишу, инициј ативом г. игумана Те? Фана вероучитеља нихнке гимназије и учитељске гаколе, дошавши калуђери на скуп због удру-

колико дана иријавила се једна бечка банкарска кућа са другом половииом, ради исплате, али како је срећка била у пола исцепана и бројеви цомрчани, посумњало се, да није учпњен ФалсиФикат, стогаје сре-

ћка задржана, те да се подробније констатује има ли ту злоупотребе. — Двв сестрв самоубијце. Две кћери спахије Шранца у Мађарској, једна 19 а друга 21 годину старе, отровале су се сумпором. Узрок овоме самоубиству не познат је за сада. — Експлозија барута. Пре неки дан десила се експлозија барута у великом двору код Беча у Фабрици браће Мајера из Граца. Четири раденика остала су на месту мртва. За сада се јога незна узрок експлозије. — Експлозија у Актвврпену. бва ужасна катастроФа, која се нре неки дан десила, нроизишла отуда, што су раденици скидајући капсле из патрона неупотребл.ивих, које је Фабрикант куиио од шианске државе нреко педесет милиона, не смотрено радили. Има нреко 300 мртвих људи ајош већи број рањених. Миоге су куће порушене и штета по приближној оцени износи вредност преко пет милиона динара. Окривљује се Фабрикант због не довољне нажње и несмотрености. Убиство уровичног свештеника у Крајннском округу. Пестер ЈХојд доноси вест дајеУровички свештеник г. "Борђе Нинић — Шакрак — нападнут од зликоваца и убијен у намери да опљачкају, погато је он пре кратког времена био уЈместу свога рођењапрко ради неког насљедства. Чудимо се да пестер Лојд ово пре сазнаје, и доноси као вест, а ми да о томе ништа не знамо, ако у огппте буде у истини ова вест. -ОООИЗ БАЛКАНИЈЕ — „Балк. Кор." доноси следећу вест из приватног извора : Њено Величанство Краљица Мати, поћи ће из Јалте идуће недеље ипреко ТурнСеверина доћи ће у Београд. — Њено Величанство, нијс известило владу 0 свом доласку, нити је одговорила на пропозицију коју јој је предложила влада у договору са Краљевским намесништвом, с тога изгледа да она не тражи да је званично дочекају, и ово неће ни бити. Колико се за сад зна, њено Величанство, одсешће у кућу госнође Бучовићке која јој је ставља своју кућу на расположење.

СИЛШК 0 ПРЕСТОЛА Р0МАН ИЗ ЖИВОТА БАЛКАНСКИХ НАРОДА 7 90 ГЛАВА — С ПОГОВОРОМ (Писац задржава сва иравч)

(37) Шта је прхвати кнез подругљиво па није ништа особито. Ђенералу Врбавцу прохтело се да буде владалац Балканије; да оснује нову династију, даметена главу кнежевску круну. У то име ђенерал се оженио девојком из владалачка дома Косанића; у то име ђенерал Врбавац упео је у устав одредбу да наследство престола прелази и на женеку линију, у то име ђенерал је гледао свима с редсствима да се популарише код народа, у то име ђенерал је узео чврсто у своје руке свувојску и старао се да се што више зблизи с њом, а да што даље уклони од ње законита господара нрестола, те је с тога у војсци и оширен глас о мени како немам војничка дуга. Све је

удешено како треба, прилике су сазреле, дошло је време да се испуне најлепши санови ђенерала Врбавца. Само сам му сметао ја, Фактички кнез и господар и јуначки ђенерал прибегао је врло нростом средству да ме се курталише решио се да ме отрује. .. Кнез застаде да одахне. У ђенерала Врбавца узеше мрдати усне, он као да бешс заустио да нешто рекне, но кнез га нресече. — Јесте, господине ђенерале, спремпли сте се да ме отрујете. То је требало да буде нре неки дан, кад се онако нехотице просу шоља отровне ка®е, која је била мени намењена. Спасло ме је провиђење. То исто провиђење казниће сад вас. Отров је онде испод моје слике, у тајној фијоци у зиду. Кнез показа прстом — Но од те Фијоке и ја имам кључ. — Кнез показа на длану малу кутију од плиша. Писмени доказа вагаег злочина ево их овде код мене у џепу ствар је јасна . . , . Док је кнез Мутимир ово говорио, ђенерал је почео бледети; бивао је све блеђи и блеђи и кад кнез застаде ђенерал је био као земл.а потавнио у лицу. Израз на лицу, поглед, држање, све му се бегае изменило. Поглед му је био укочен, помућен, ђенералје погледаочасу кнеза, час у слику кнежеву испод које је било тајно

долапче. Кад кнез ућута, ђенерал рече збуњен 0 и сметепо ; —■ Па сад? — Сад морате умрети г. ђенерале. И то сад одмах, јога ове ноћи, још ове вечери, сад се мора свршити све. Ја нећу крочити из ове собе док с вама не буде свршено. Ви морате умрети. — Да умрем! Загато да умрем, како да умрем ? — рече ђенерал чисто зачуђено. — За што ? За то што сте хтели отровати свога кнеза. А како ? Врло просто. Онако исто као што сте ви хтели мене убити. Испићете сами отров који сте за мене спремили. Кнез ућута и упре поглед у ђенерала. Ђенерал диже главу и упре поглед у кнеза. Њини се погледи сусретоше и тако остадоше неко време. Ђенерал се за тим окрете полако приђе про30 РУ и ? сав малаксао, чисто се сруши на диван, (НАСТАВИЋЕ СЕ)

-^ОСЛ-