Мале новине

БРОЈ 252

ПЕТАК I. СЕПГЕМБРА 1889.

ИЗЛДЗИ СВАК &1 Д»Н

ГОЛИНА II

Б Р 0 Ј Ђ, О»П ♦ Д ♦

ДЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годилу -10 динара На ио годин« 15 динара На 8 ме§ца » линара 12 Р2Т1Т Ј0ПНКА1

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА ! р тплата из унутр. пол;ше се код пошта Забеаград негла прегплатв — Лист се продаје на

Оглас јевт^но, по потреби и са сликама.

писма и рукописи шаљу се вдаснику „Малпх Новина" Гоиличкн вена(. 6р. 17., на горњем спрату Рретплата се /фкма код свију пошта у Ср6и;и ; ЦЕНЕ ОГЛАСИ^А На нрвој с-транп од нетит. редг '..0. пр. дин. а н,ч четвртој од петит реда 10 пр. дин ПРКИООЛАНО стаје 50 нр. д. од петит реда Ш1НЕ ШТ1ЈШ

За свако оглашење плаћа (е држ таксе 2) пр. д.

већи ОГЈ1АСИ 110 -ОГаДБИ

ОГРОМАН ИЗБОР МУШШ ШЕШИРА Иајновијег Фазона и квалитета има на етоваришту код М. Миловановићаа и 556

Божића.

2-6

ће нретећи други који иарод, ма и с иајвећим врлииама, али с мало иара. Мпого народа и простоте слу-

шаше ову препирку између бо гаташа и мудраца, и кад богаташ ово рече, сва светина узе му пљескати и одобравати, вичући: „Тако је, већ никако. Паре су главно; пара нам дајте." ! На то ће устати мудри, те Родољубл.е п кеса —- кеса и " < '°1 Ш1Л родол>убље ! — Не би човек Паре су снага, те велика сиарекао, а Факт је да ове две стиар- га ' г0 ' 1ИК0 11аметан не ^ е сн0 ' • . ! тлт;г ТГ * * ТТТЈТТО ЛГЛА1А

РОДОЉУБЉЕ и КЕСА.

чице стоје у врло тесној вези. И ако је родаљубл>е негато идеално, духовно, узвишено, а кеса нешто материјашо, грубо, земаљско (или управо метално), опет се ове две ствари узајмно допуњују, и, што је још важније 7 ОПО СО -Ј^^ЈЈУлххкЈ 011. у Родољубље, којене подупире кеса, често буде само празна

рити, 1го би омаловажавао зиачај иовца личио би на човека који тврди да оружје није од важности у рату и да пушке и топови не вреде. Да новац има свој велики значај, о томе нема спора. Но ( ЈВ :г ' ј д <1по': у 1 моменту важније и иретежније за напредак једног народа: да ли богатство или родољубивост н>ереч, шунља Фраза. Иуна кеса, гових синова> онет, ко ја се ие ослања на ро-1 т-г V Ј . 1 Примера ради сравнио сам вадољубље, често ,,е проста раз- ' * сважношћуору боЈНИчка џакуљица, у којој са- п јс 3 Ј можнвац крије од друштва и Ј » * ' ^ . свог народа оно што 1е у дру- Ј ,Ј 1 Ј 1 * ■' - г , • жии су за напредак тога парода штвуинароду стекао 1о Је ^ је )е В ажно п узајмно допун.иван.е. Иоиекад Ј х и У Ј 0 4 јање битке . бива да што је веће родољубље, К Ј ^ •' 1 ' Али ако су богати људи оно што све те мања и тања кеса. ћ>ива . . Ј ^ Ј / . т 1 е оружте, родољуоиви су људи и обратно, даштојеукогавећаЈ вој Ј и деоља кеса, све му је маше . добијање битке, и тање родољубл>е. Ј . . 1 . Ј али оружје је мртва, ненокретДакле, једно без другога пе и ,ц потпуно ништавна и потпуиде, или бар рамље. А обадве н0 цекорисна ствар, ако нема то стварчице веома су добре и живих л>уди, ако иема војника, леие. Ј1епо је родољубље,^ лепа ко ј и 1Ш д И ћ и х0 оружје, ожије пуна кеса, а најлепше је > ад вети га1 употребити га и извуто двоје стоји у карару, кад је ј - 1И из њега 0Н у д 0 бит коју оно изједпачено

Но како се не могу увек имати два добра, то се једног дана изроди препирка између једног богатог и једиог мудрог човека. Узеше се иренирати и прегонити шга је боље и прече једном народу, да ли да има што више богатих или што више родо.љубивих синова? — Паре су претежније од сваке добродетељи и врлине — ве љаше богаташ. Парама се све мож^ ; паре светом владају и нарама се све ствара. Народ који има много богатих синова својих има све гато му треба, и такав народ мора напредовати, и увек

дати може. То је исто

и с богатим и

ратила, у рату је иобедила она страна где је било вигае родољубља, више иожртвовања, више прјегалаца, те су сва огромна богатства првог града прегала у својину другоме граду, јаком ро дол>убљем својих становника. Где превлада себичнос, саможивост и грабљивост, где свак тегли на своју страну и свак се орине само о себи, а нико не мари за оно што је онште — ту је прапаст неизбежна. Ту се ирво покидају везе између по јединаца, па између појединаца и целине; нико ни за кога ие мари, нико ни кога неће да брапи, нико за целину неће да се жртвује. — На такво друштво, на такав народ и такво племе иаиђе обично друго какво нлеМС. ГТТГТО ■ што ће они ирви сваки носебице имати огромно богатство, јер ће до1)Н ово друго сложно нле ме и преотеће сва та богаства, а ови ирви разједињени и подељени не могу дати снажан отнор такој навали племена сложног и родољубл>ем одушевљеиог. * Пребројте родољубива ножртвовања што их у једном народу појединци чине за онште ствари, на ће вам то бити најбоље мерило за будућност и наиредак тога народа. Кад вам се ко хваш или вам кога хвале као велика родољуба, пребројте му по колико пута годишње дреши кесу и с колико прстију захвата да што приложи на олтар отаџбине, па ћете по тим бројевима пајбоље оценити колико је истине у тим хва :ама. Приватна ножртвовања за опште ствари нарочито су важна

-" ј~ - - _ ■ родољубивим људима у једном за мале народе, где су државна народу. Богати су л>уди корисни,; средства танка и иејака да стигну

X • • Ч V али онда тек кад дође родољубље, да их оживи, покрепе, употреби, да се унраво користи њиним богатство.

за све и многоструке и велике оиштенародне нотребе. То је особиго потребно нама малим бал~ канским народима. Грчка иам Примера ради напоменућемо у томе даје дивне примере. позиату причу о два града, под- Јесте ли били у Атини'? То једрако јака и подједнако славна је најлепша и најмодернија ватт —^

у прогалости, али у једном граду било много богатагаа с великим богатством а с малим родољубл>ем, док је у другом х^раду било много родољуба с големим родољубљем, а с омањим богатством. Та су се два града за-

*Ј I/ рога на целом Балкапским тропољу. Погледајте оне дивне гра ђевиие: Академија наука, музеји, библиотеке, дивиа иова изложбена зграда, многобројне гаколе, многобројни добротворни заводи, — све су то сноменици

приватиих пожртвовања, гато су их иоједиии родољуби иринели на жртвепик драге отаџбине. Сама убојпа Флота грчка већином је плод личних жртава, иа чак и сами тротоари и прелази но дивним улицама атинским поклоном су једног родољуба. И шта ти људи жртвују! Академија науки коштала је 12 милијуна динара — поклон једног барона Сине. Нова изложбена зграда 6 милијуна динара — ноклон другог родољуба. Огромна драгоцена збирка египатских старина, у вредности преко 2 милијуна, поклон трећег родољуба. И тај је снисак неисцрпан. И гато је значајно, то поклањају већином родољуби који не живе у Грчкој, но где гол теку, свуда раде, али кад год шго стеку, они се сећају своје драге отаџбине и шаљу јој своје богате поклоне. Али за то Атииа данас ијесте најлепши бисер на лепом балканском тропољу, а Грци ирви нијонери науке и просвете.

И мн Срби имамо наше добротворе. Један Каиетан Миша, један Коларац, једаи Чупић, Текелија, а у најновије доба г. Радивојевић из Каменице, могу с поносом нристати уз иајбоље грчке добротворе. Али за то каквих несрећних и ружних примера одр ђења и црне иеблагодарности имамо ми Срби. Пог ^едајте наше злосрете Бајиће, наше жалосне Николиће, ту тугу и ругу (рпску ! Поникло на корепу самих Обреновића, обасуто и пресуто небројеиим благом и златом срнским, и тајадничка створења више се данас поносе тигулама маџарских немегаа, ио владалачком, кнежевском и краљевском наврзмом српских предака својих. Јадни Милогау, јадни Михаило, ви сте одвајали од уста својих и гомилали пару ио иару да та тековина послужи великој мисли српског ослобођења и уједињења, а данас све то огромно богатство вагае нритискују ови неблагодарни потомци, који се стиде и имена српског. Толики наши ратови, толике муке, толике борбе, толика до-