Мале новине

бротворна друштва, па дед кажи, Србине брајко, да ли кад чу и виде дашто год, што годвиђеније хфиложигае ти кукавни наследници српских кнезова на олтар отаџбине? У три наша рата хиљадама рањеника скапавало је без нај цречих нотреба; наши бедни до б| овољци борили су се боси но сметовима и враћали се голи и осакаћени домовима својим, а од целог огромвог имања и наследства кнез Михаиловог не дође од недостојних наследника његових, украптених титулама ма џарским, ни онолико колико је прилагао по какав човекољубиви бечки Јеврејин, који са Србијом тргује. „Млијеко ихсрпско разгубало." * За данас стаћемо овде. Али нека сенимало некураже грешни саможивци, који умеју да парадирају са својим родољубљем кад год има да се ћари на каквој лиФерацији или на другом ком иослу, где тече српски зној и српска крв, а дрхти им ципијашка грбљива рука, кад год треба приложити по коју аспру на жртвеник отаџбине, — нека се не кураже да ћемо их обићи, јер смо оплели троструку камџију за иенаситу халу што је из њих пукла да се нагута српска злата, а да ником ништа не да. БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Један предлог. Једном смо већ говорили о овоме, а сад ево да изнесемо и Формалан предлог. Хајде да се сложимо сви да не зовемо више хајдуцима ове полжаре, што харају и краду овај јадни народ, своју ро1;ену браћу. Хајдук је за Србина дично и ноиоено име. За то име везана је успомена на јуначке борце што бране образ, веру и иоштење срнско. Хајдук је борац за слободу и јединство српско нротив турских угњетача. Хајдук је мученик и дивна жртва на

олтару отаџбине. Хајдук је представник јуначког поштења и слободоумл.а ; које уме да погине, али не уме да савије свој врат у туђ роиски јарам. Хајдук је осветник сла бих, потлачених, оглобљених, човек који напушта своју кућу, своју породицу и своје имање, па бежи у планину од зулума турског, те се отуд свети и брани оишту кућу отаџбину сво.ју, и бпшту иородицу — народ свој. Једном речи, хајдук је Кара-Ђорђе, хајдук је Хајдук Бељко, Станоје Главага Старина Новак, Мали Радојица и други дивни јунаци наши. Али хајдук није она рђа што крмеља на свом пренебрегнутом огњишту у нераду и смраду, док га не сковитли сиротиња, немаштина и голотиња, па онда бежи у шуму и отуда краде и хара туђ мал. Нису хајдуци ове пржибабе пгто засрећу мирне л.уде по друмовима, отимају им њину крваву зараду да то после сами пробанче где год по каванама и сумњивим местима. Нису хајдуци ови несрећници, што срамоте срнско име и штете срнску трговину и радиност. већ су то харамије, разбојници, лопови, пржибабе па тим именима хајде и да их зовемо од сад. Причувајмо светло име хајдука у његовој иравој историској вредности и значају, а ове садашње зликовце, што се неправедно ките именом хајдука зовимо од сад њиним правим, заслужсним именом разбојници, лопови, крадљивци. Зовимо их тако сви ми, и прости и учевни, и у иовинама, и у разговору и у службеним актима, па ће донекле и то нешто мало помоћи да се разбојници умање, јер зликовац, поред осталог, одмеће се у зло и с тога што му ласка и годи да се зове „хајдук" и „горски цар". % Приспвли. Ономад у Мо је/^а бсчкпм 6]ШГМ гра д г. Персијани, руски посланик са својим сином. Овим истим возом дошао је и г. Др. Докић, гувернер Његока Величанства Краља п члан државнога савета. ❖ Гласови. По вароши проносе се гласови, да се бив. краљ Милан у туђини веома забринуо о повратку крал.ице Наталије. ЗЗест, да се краљица мати насигурно враћа у Београд, кажу, да га је толико иотресла, даје заборавио и Маријенбад и

тамошње гошће и све, па је журно, на врат па нос, дојурио у Беч, одакле је, веле, одмах иослао некакав ултиматум влади и намесништву амо у Београд. Ако се тај ултиматум не прими, веле, да ће дотрчати сам лично у Београд Интересно би било знати какав ли је то ултиматум, кад је тако пре шан, ако је већ истина да у опште има какав ултиматум. * Вратили се. Питомци војне академије, из све три годиие, пошто су провели школске одморке путујући по разним местима отаџбине, свака година са засебним задаћама својим, вратили су се ономад у Београд. Друга година стигла је дан нре, а прва и трећа дошле су заједно 30. августа у вече нишким обичним возом. Милина је било видети овемладе Србе како ведро и весело изгледају, како је свак чио, отресан и слободан, а свакоме се на препланулом лицу развила по једна лепа ружица од здравља и младости. Пред што ће воз ући у београдску станицу, ова млада браћа, с пушкама у руци, сваки закићсн по зеленом гранчицОм, прикупе се нред једним колима и ту екладно отпевају не' колико лепих, ратоборних и патриотских песама наших. Добро нам дошли! ■* I Зндање дзиа. Чујемо да ће Њ. В. краљица Наталија зидати у Београду себи нову кућу, у којој би се могла сместити по својој вољи. -ОО ДОШАЋЕ ВЕСТИ. — Разбојнкштеа — паљавике. (Из смедеревске Јасенице). Како ко, ми амо, богу хвала —- зло, и како који дан свегоре. А се, боже бомози сједне етЈ.ан јјвЈјјј да.-Раз ведри. с друге се одмах т;7ко н&Туш : и, да с-с човегсу кожа јежи. Тек што нам мало иођу радње и трговине, да се која пара од куд год заради, а оно се тек нађе ио која несрећа да све то поквари. Наша Паланка прилично напредује. Особито сточна и житарска пијаца показује живље кретање. Сваке суботе нрода се но 50, 100 иа и по 200 волова за извоз, сем куновина за домаћу потребу. Виђа се и по који страни трговац, који чак из ПештЈ до!)е да овде код нас па&ари стоку.

Али где пође трговина ту не дремају ни наши разбојници. т 1им се у ком крају почне виђати мало више трговаца, купаца и људи који с новцем путују, одмах нам ето у гости и вражије браће разбојника. Чули сте јамачно како су недавн неки трговци из Румуније нанаднути код Орашја и у сред бела дана ошвачкани — однесено им преко 600 дуката. Тек то леже, пуче глас о новом, још већем разбојништву. Код села Марковца неким напгам трговцима отели су разбојници преко три хиљаде дуката. У мало дана "две велике крађе! Ј1епа препорука за нанту јавну безбедност и лена нримама за стране трговце да нам дођу с иарама. Оваке несрећне појаве страгано гатете трговиии. Лабава јавна безбедност прави је утук за трговину. Овим разбојнигатвима вал.а нтто пре тражити лека, па ма како било има гата коштало. Власти су истина иохватале неке сумњиве личности, али нама се чини да би још већу енергију ваљало развити у томе, тако да зликовци никако не могу изрећи казну. Нисмо оскудни ни с паљевинама. Баш у прошлу недељу имали смо велико бесплатно осветљење у хатару палапачком. Било је таман поноћ, кадтамо око Јасенице, у глибовачком лугу, изби под небо огроман пламен. Горело је то читава 3—4 часа. Изгорело је равно 11 великих сене. Сенасубила некога Милије Стојановића (9 сена), и Животе Радојевића (2 сена), обојица тежаци из села Глибовца. Ови су људи мирни, склонити, чак и иолитику избегавају — што је код нас реткост — паих то спет нијеспасло. Ватра се иојавила око поноћи — нема сумње да је хотимице запаљено. Штета износиоко 100 дуката. Људи д*©&иј а ли су одмах у Паланку да траже неку помоћ, али јадна ће то помоћ бити ! Шта да раде ова два кукавца и чиме ће зимус да исхране стоку, кад им све

до сламке ирогута страшан пожар

I Ако се оваке несрећне појаве код нас одомаће, као што је пошло, онда смо у тзорен сатрвени. Јер како да се брани од ножара сељак, коме је свешто има у пољу нод ведрим нсбом. Појаве су страшне. Сам бог. нека иам је на помоћи.

ПОДЛИОТАК

С1ЛШК 0 ШСТОЛА РОМАН ИЗ ЈКИВОТА БМКАНСКИХ НАРОДА У 90 ГЛАВА — С ПОГОВОРОМ (ЈТисац задржава сва прав ј ) (39) „Ие ћете ли то, онда ћу овог тренутка учинити ово: „Ваша је кућа опкољена. Одмах ћу ,лати да се дозове министар нредседник и министар правдс. Прочитаћу им докумеита која несумњиво сведоче ваш злочин. Сачиниће се акт о томе. Ви ћете бити одмах оковани и као тсшки преступник државни одвучен у град. Ујутру освануће у службеним новинама моја прокдамација, којом ћу објавити земљи вагае издајство. Биће склонљен војии суд. За три' дана ви ћете бити суђени, осуђени и као велеиздајиик стрељани. Сад бирајте. Ја сам учинио своју последњу дужност.

Око те ствари иећу вигаетроиштинијелне речи. Имате пет минута на промишљање. Кнез извади сахат, отвори га, загледа га — и узе ходати но соби. Ђенерал оста укочен на сред собе. Стајао је и бесмислено бленуо, гледајући у врх својих цииела. — Хитајте — рече кнез мало после — три минута већ је прошло. Ђенерал оста непомичан. Кнез је ходао и час по гледао у еахат. Иа једанпут кнез стаде, подиже сахат, „пет мииута и два секунда" — викну он — дакле, зита сте се решили, господине ђенерале ? Ћутање! — Госнодине ђенерале — рече кнез и крочи му ближе, време је протекло, говорите птта сте регаили ? Но ђеиерал остадс нем, укочен, неномичан. -— Добро, кресну кнез — онда је ред да ја говорим. Он заклопн сахат, стриа га у џен, јурну вратима, одјани их ширимице и викну гласно : — „Унутра, господине ађутанте". Но у тај мах клезу прискочи ђенерал Вр- ј бавац, ухвати га за руку и рече му потресним | гласом:

— Затворите врата. Свршено је. Ја сам се реитио. Молим вас затворите врата. Кнез махну руком на ОФИцира да не улази; затвори врата и обр-ти се ђенералу : — Дакле ? — Поиићу отров — рече ђенерал загуш љивим гласом.

„Попићу отров" ! После ових одсудиих речи ђенералових наста мучно ћутање Ђенарал се врати дивану, седе, ослони лактове на колеиа, узе главу међу нтакс и дубоко се замислио. — Ђенерале •— опомену га кнез после иодужег ћутања. Врбавац диже гллву, упре ноглед у кнеза и упита га хладно. Кнеже, нема лп друга излаза да ее из ове куће не мора изноеити мртвац? — Нема! — одговори кнез одлучно. — Кнеже, одложите катастроФу бар зч 24 часа, да доведем у ред своје ствари. — Не може сс одлагати, госиодине 1)енерале, ни 24 минута, а ви можете уређивати ваше ствари и после попијеиа отрова. Ви бар зиате да ои не убија одмах.