Мале новине

ИЗ БЕЛА СВЕТА Десет руских заповести. До сад се знало за десег божијих зааовести, а сад ево чујемо од „Пегатанског Лојда" и за десест руских заповести. Поменути лист има овакав телеграм из Беча, п 1Го Румунији, Бугарској и Србији шире се у гомилама вњижице нод називом „Дссет руских шаовести. У тим књижицама нредставља се да је рат нротив Аустро-Угарске неизбежан. Даље се говори да је задатак руске политике : ДаРусија освоји источну Галицију; Да се Румунији устуни Ердељ, источни Банат и јужна Буковина ; Да се Србији даде Босна, Славонија и Бачка; Да се Кнез Иикола црногорски нрогласи за краља српског; Да се румунсгш кнез Карло прогна, а на његово место да дође каква нравославна династија; Да се све земаљске православне цркве сједине под руском државном црквом, и да се с балканског тропоља прогнају сви католици и потестанти. Толико „Пештански Лојд". Заиста лепа, гаарена прича ! Чудо како то нама не дође до данас ни једна од ових књижица у руке, кад се тврди већ да се растурају по Србији у огромном броју. Сиромах „II. Л." Коме гаумка за каном ономе и шушка. — Ратне спреме. Рускицар одобрио предлог војног министра Вановског да се увелича возни материјал на југоисточним железницама, као и на железници висланској. На ову цељ одобреп је већ кредит од близу 8 милијуна рубаља. Ово се спрема да би у случају потребе железница могла одговорити ратним потребама. Нов доказ како је европски мир наопако чврсто Осигуран. — Пут немачког цара. Познато је да ће немачки цар јога ове јесени жћи у Грчку. Сад јављају да ће том приликом отићи и до Цариграда. Овај се млади Цар вала баш сит напутова од кад се зацари. Службени гласниЕЗ ГГримљенк у поданство г. г, Густав Халгеншток, благајник друштва тимочке желевииде, родои из Шпрокхепаха у Н-мачкој, поданвк немачки; Вдздпмпр Зделар про .Ј>. у■а г л".чкс реалке родом ив Кувме у Аустр-

Угар. е породицом, Богдан Гавриовић суплент на Вед. Школн, родом из Н. Сада •, Сигмунд Краков, контрактуалнн санит поручик, родом из Варшаве, поданик руски, и г. Пзвле Поповић санит. капет. родом ив Вел. Бечкерека с породицом. Ш Д Л А Промућуран управник. Кад је у „М. Новинам " почео излазити чланнк „Трговина људским месом" управник г. Глиша Ђорђевић слао је брже боље новерљиве жандарме по свима касанницама да вегато пропипкају да ли се збиља где год иродаје људско месо. Наздравље му иромућурност. ТЕЛЕГРАМИ М А 1 И М НОВИНАМА 31. АВГУСТА. Лајтомишл. Цар Фрања приспео амо из Галиције. Париз. Данашњој министарској седници саопштио министар Шнулер да су већ свршени преговори који се односе на српске железнице. МЈ>же се рачунати на брзо решење овог пи ■ тања, како Ке сви интереси бити задовољеви. Вукурешт. Министарски савет одбио је поновљену молбу руског паробродског друштва г. Гагарина Друштво је молило за дозволу да може у Турни Северииу иетролеум одређеп за ердељске раФинерије товарити из парабродских цистерена ираво у своје соиствене железнипке вагоне. Влада није хтелачинити иикакве олакшице односно уобичајеног начииа за претоварене Фрахтоке за руски петролеум у Турни Северину. Министар спо љних послова Лаховари путује сутра у Париз иа једномееечно одсуство. У Бечу ће остати неколико дана, а при повратку из Париза бавиће се у Бечу, подуже. Привремено министар председник заступа министра упутр. посло-

ва и грађев. авојни министар зас тупа министра спољних послова Преслава. Распис државног канцелара чини још неке повластице за увоз угарских вина. Лондои. У Витернаплу нађене су понова онакажене женске лешине. Париз. На банкету у част кедиФовом сину, минисгар Шпу лер нагласио да је Француска већ но иредању свом нераздвојен > свезана с Егиотом. Изложба се неизоставно затвара 31 октобра. Цариград. Пошто екуменски патријарх, од кад је ступио у службу, још није чинио ништа да се реше питања о повластицама православне цркве, што још стоје нерешена између Порте и Патријархата, то су обадва саставна тела изјавила патријарху Формално да неће више држати ни један састапак, док он не пошље Порти нове представке. Вукурешт. Поводом имендана руског цара свечана служба божија.Присутни, сем руског послан. персонала, министар Катарџија, Лаховари и командант корпуса Чернат. Краља застуна његов ађутант Одобеско и управник домена Калиидеро, 1. У руском посланству нријем и пунш. Еелп. Келнске новине јављају да ће руски цар доћи немачком у ноходе неизоставно и то по евртнетку пруских јесењих маневара, пре царевог пута у Грчку. Цара ће нратити и царица у Берлин. Лајтомашл. Данашњем дворском обеду црисуствовали сви присутни Ерцхерцози. Данас стигао министар ТаФе, Калноки, војни министар Бауер, вишивој ни командант и прагња царева. За време ручка цар је напио здравицу руском цару, регимен тска музика свирала руску химну Париз. Кнез од Монака умро вечерас у замку Шато Маргае.

Сенска преФектура одбила кан дидатуру Буланжеа и РошФора који је јуче поднеоједанадвокт.

Дукат . . . . : 5 64 Наполеон .... 9.43 Срц. лутр. 3% лозови 33.—

ДНЕВНИК ХАЛЕНДАР Петак Правоелавни : 1 (Јимеон Ступ. Католички • 13. Амот влад. Сунце излази у 5 с. 22 Сунце залази у 6 с, 1 Пос. четврт. 5 Дан је с почетка 12 г / а сати а ноћ И 1 ^ али до краја овог меаеца дан окраћа за Пј сат, а за то,иико"]и ноћ одужа. -€•»>СТАЊЕ ВОДЕ Запоследња 24 сата од 29—30 ов. месеца дошла је вода са 6 сантиметара. колика је вода 29 Августа 2 40 30 г 2 34

пролаз испод ћуирије 11.60 11-66

Поштанске упутнице. До 500 динара поштанском упутницом, а 150 путем телеграФа код већих пошта. До 200 динара поштанском, а 100 длиара телеграФ. уаутиицом код маљих пошта. ТАКСА ЗА АМАЛЕ За тежип/ до 6) кзм о( т)■»»>> да до: дању ноцу

кола па станкци . . Хотел „Крагујевац" . . . Хотел ,,Национала" . . . „Гравд-Хотела", , Круве", „Краља", ,,Грч. Краљице" „Русије", ,.3лат Анђела 1 ' ,Касине", ,,Париза". „Валкапа' 1 , „Руске Круне", ,Тоиа'*, „Злат. Прага" . До ,,Венеције-' „Воене" „Лимана" „Европе" . . до „Жиров. Венца", . . до „Велике Паваре" . . до „Тобџиске пијаце" . .

0.50 о.бо и. д 0.60 0.80 „ 0.80 1,— .

1.— 1.30

1.25 1.50 0'8"> 1 |1-30 1— 1-30 1'2б 1-50 1-00 1-80

—- Дакле нема никаква иачнна да се ствар измени или бар одложи ? — Никаква ! — потврди кнез. — Зар баш никаква, кнеже ? — Никаква, господине ђенерале. Ђенерал поћута. — Онда дајте напитак и свршавејте ствар што пре — рече он одважно. Лаганим корацима, кнез приђе зиду, скиде своју слику, извади мален челични ки.учић изкутије од плиша, нађс рупу, узиду, завуче кл.уч и простим притиском отвориГврата. Тежак, дебео гвоздени канак отвори се тихо и нечујно. У зиду се указа четвртаст долап, прилично дубок. У Јг.ему је стајало поређано неколико пакета сложених хартија, увезаних оиутама од каучука. У једном углу стајала је округла повелика кутија од хартије. На заклоицу ове кутије бпла је нацртана мртвачка глава. Кнез узе ову кутију — п отвори је. — Унутра је било 6 повеликих стаклета. Кнез их нокупи и потрна у џепове; кутију бацнунасто; једно стакло узе у руку и приђе лампи. За све то време ђенерал је седео на дивану и држао главу у шакама, гледајући непомхтчно у патос. Киез отпупга стакаоце, пошто га је прво пажллшо промућкао. У стаклу је била течност чиста, бистра као вода, без икаквс боје. Кнез

помириса стакаоце и не осети никакав мирис. Он нриђе ђеиералу и рече му : — „Господине ђенерале, испуните своју дужност." Говорећи то, кнез му пружи стакло. Ђенерал Врбавац диже главу, поћута и ирими стакло од кнеза. Стиснуто у руци, ђенерал је то стакленце држао скоро читав један минут. а груди су му се високо надимале. На један пут он диже руку, нагло изврте стакленце и истресе га себи у уета, па у два велика гутљаја попи кобиу течност, а стакло баци за врата с узвиком: „Живела смрт!" Кнез извади сахат, загледа га и рече : Једанајест и 25 минута. Имам још 72 сахата. У петак у ово доба биће све свршено, рече ђенерал и устаде с дивана. — Сад смо се измирили, продужи ђенерал, стајући предкнеза. Држим, да сад један другом можемо нружити руку, рече он и пружи руку кнезу, који се нађе услед тога прилично збуњен. — Искрено вас жалим, господине ђенерале, рече кнез: рукујући се с њим — али ствар је дотле била доведена, да другог изласка није било.

— Свршеио је — прихвати ђенерал — Сад је то већ прошлост, о којој не вреди говорити. Сажаљењу нема меета. Овде је вођена битка. Ја сам побеђен — право је да погилем. Улог за који се играло био је велики — једна круна и једаи престо. Те две етвари вреде једне главе. После ових речи ђенерал узе ходати по соби На један пут он се трже. „Ах, моја жена! Сирота моја жена! Она још чека на ме" . . Затим ђенерал се окрете кнезу. — Кнеже, заклињем те овим мојим самртним часом и свом срећом твојом, је ли моја жена приномогла да се мој план открије? јелииона била у друштву с тобом *) и с лукавим господином Гастиславом ? — Јамчим вам чашћу мојом, госнодине ђенерале, да није — рече кнез. — Онда мн је емрт три нут лакша.

*) ТЈенера.т је сад говорио кнезу ти"

(НАСТАВИИЕ СЕ)