Мале новине

БРОЈ 253

СУБОТА 2. СЕПТЕМБРА 1889.

ГОДИНА II.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН

БРОЈ 10. П. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ Ча годину 80 динара На ио године 15 динара На 3 ме § ца 9 жднара 1,Е РЕТ1Т Ј01ШШ

ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВлАСНИКУ „Мллих Новина" Топличин венац бр. 17., на горњем спрату.

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Претплата из унутр. полаже се сато код пошта За Београд нема претплате — Лист се продаје на број

Претплата се прима код свију пошта у Србији Ј

ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петит. реда 20. пр. дин. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИП0СЛАН0 стаје 50 пр. д. од петит реда. Ш1НЕ шттаа

Оглас јевт^но, по потреби и са сликама.

За свако оглашење плаћа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ 110 ИОГОДБИ.

8 ГРАДСНО КУПАТИЛО

X ш х 9 X т к ф к & х ф % © X т х ф X т х ф к т ж ш X ф К ф х ф X ф X ш ж ф X ф X

АМАМ1

Ради сваки дан, за мушко особље од 6 из јутра до 8 сати пре подне и од 6 по подне до 9 сати у вече. Петном кедељом и сваног празнина цео дан За женско особље сваки дан од 8 пре подке до 6 сати по подне РХБузимајућк горње дане ЦЕНЕ КУПАЊА: дин. пара За мушко особље од персоне у кабине .... 80 на Галерији 60 За жекско особље од персоие у кабини ... 60 иа Галерији 40 За децу ДО ЈО гОД. ДАаЉа-ЈСв у пола. цаио ВАЖИ ОД 1-ог СЕПТЕМБРА ОВЕ ГОДИНЕ Поштовано Грађанство, Будите уверени да ми није намера да хвалим градско купатило, пошто није тако декорисано као што има овде у Београду нове илиџе, но је остало по старом природном распореду. Али сваког могу уверити да сва друга нова кунатила морају дати нризнање да је градско купатило надмашило сва купатила усљед текуће савске воде, које у других нема, но се служе бунарском водом. Зато узимам слободу преиоручити пошт. грађанству, да ема чистијег купања без икакве сумње од градског амама. Јошт кад би се српска држава постарала, да направи неколико када за купање, норед ове кирије коју данас прима од амама, јамчим њој, да би имала још 2400 динаравише но сада. Јер кад би још оваку удобност снабдела, не би се звао амам, но лековита бања, јер је доказано, да је текућа а нарочито савска вода од рематизма одвише добра. Што се тиче чистоте и солидне послуге на подпуно задовољство јемчим. У исто време набавио сам вешта аператора за еечење жуљева, који бесплатно стоји носетиоцима на услузи. С погатовањем 568-з-1о Коста Димитријеви^ амамџија тшшхшт*\х\ШФхт®хтж®х

к ® X ф X т х т х ф X к X

Србија и Бугарска Јучерашња Бугарска — и већ једновековна Србнја! Бугарска, туђом снагом створена и бугарском народу ноклоњена — и Србија, створена дугогодишњом мучном и крвавом борбом свога рођеног народа. Бугарска, с непризнатим туђинским кнезом на челу — и Србија, са својим народиим владаром, већ петим потомком из народне династије Обреновића.

Бугарска, у којој су једва две трећине нрави Бугари, а једну добру трећипу састављају поглавито Туршт и Грци, дакле два народа душманска расиоложена спрам Бугара -- и Србија са самим овејапим Србима. Бугарска, још не призната од Евроне у свом уједињеном облику — и Србија, давно и давно већ призната, утврђена и обезбеђена. Бугарска, вазална и потчи-

њена — и Србија самостална и независна. Бугарска Кнежевина — Сирбија Краљевина. Бугарска, с младом, скорашњом војском, која тек што је загризла ватру у једом сметеном, двонедељном рату - и Србија с војском која је у 10 година издржала три рата, и месецима давала отпора најхрабријој евронској војсци ратоборне турске царевине. Бугарска, са својим младим, јучерањим ОФИцирским хором, наврбованим с брда с дола — и Србија, с многобројним, у рату и биткама оседелим ОФицирима и прослављеним ђенералима! Бугарска, у којој је све младо, скорашње, иеучвршћено, питијасто пссређепо — и Србија, коћчл.броји скоро већ пун век свога дј(жавног живота. Бугарска, с народом мириим, тромим, иепокретним, анатичиим — и Србија, с народом бистрим, муњевнтим, оштрим к'ао оштра саоља. Бугарска, с државницима младим, неискуснпм, јучерањим, часловски образованим — и Ср бија, с многобројним државницима, темељно образованим, мно гогодишњим искуетвом обогаћеним и стојичком мудрошћу украшеним, чувеним и виђеним чак и у самој Европи. Бугарске, с предањем и успомепама да је сама нејака, немоћна и да соиствеиом снагом ништа не може — и Србија, с иредањем да све што има стекла је својом рођеном снагом, и с усиоменама на читаво јато дивних јунака и бораца, који би неумрлом светлошћу засијали и на небу ма ког највећег и најславнијег народа евронског. Бугарска, с уепоменом, да је поникла на развалинама руских јуначких костију. заливених руском крвљу — и Србија, с успомепом јединственом у свету, да је један мајушни народић, после 500 година робовања, васкрсао својом соиственом снагом, и да су га у живот повратили његови арости, иеиисмени сељаг^и. Ето, таке су те две државе, што данас стоје с пушком у руци једна снрам друге, и с неповерењем ногледају једна на другу.

У што год ногледаш, на што год иомислиш — Србија стоји над Бугарском као небо над земљом. Но то је само у стварима које се јављају као иеториске чињенице даљне прошлости. Погледаш ли пак на ствари садашњоети — онда се улоге одмах промене, и онда Бугарска стоји над Србијом као небо над земљом. Хоћете ли потврде за ове

последње речи:

погледаЈте

само на ове две три чињенице. Србија грца у дуговима туђину и странцу — Бугарска чиста од сваког дуга. Јучерашња бугарска престоница СоФија добија водоводе, електрично осветлење, канализацију, калдрму, а вековни српски Београд још једнако бира коми-

„довршити план" и ,,донети решење." Јучерашња Бугарска својим соиственим капиталима и својом рођеном радњом и техничком снагом гради своје железнице стогодншња Србија, као оно дивљаци у средњој АФрици, чекају све да јој допесу п ураде странци — још мало, па ће сваки од нас ногодити по једнога странца да се за нас и богу моли и крстом крсти. Но да оставимо железничке работе. Све су то успомене из „проклетог доба папредњачког." Али да иогледамо шта се ради даиас, иод благословеном владавином срећног и благословеног Грујић-Таушановићевог радика • лизма. Бугарска утврђује своја пристаништа; она оправља и оружа своје градове ; она сазива иа војничке веџбе својих 30 хиљада војника ; опа оружа своју пешадију новим пушкама а своје топништво новим топовима. Она удара по три динара с главе на главу да уреди своју војпу комору; она набавља милиупе метака; она купује хиљаде војничких коња; она ради, снрема се, запиње и удешава све да 6, септембра прогласи своју независност, или да упадне у Македонију и да прогласи сједињење с Македонијом, као што је нре 3—4 године прогласила сједињење с Румелијом.