Мале новине

3288 — 19 — 100 3979 — 8 — 100 5576 _ 35 — 50 9448 — 99 — 50 3496 — 40 — 50 4328 — 95 - 50 7865 _8—50 3 558 — 29 — 50 9081 —- 64 — 50 2679 — 94 — 50 5682 — 19 — 50 4731 — 50 — 50 а ови бројеви добили су саио по 12 50 дин. 6002, 5154, 5170, 718, 4430, 2775, 7019, 9908, 6968, 3197, 2935, 6082, * СреЂкв друштва Св. Саве. 13045 књиге 7090 .... пар пивских чаша 8069 . . . новчаник за банкноте 10300 књиге 11157 . . постоље за џепни сахат 7474 књиге 8122 књиге 12543 . . . мерило за поврпгине 11338 чивилук 11617 књиге 613 књиге 460 метална Фигура са звондетом 11453 . . . мала пегла с кључом 13537 . . . ибрик бакрен за каву 12895 . . косовска медаља у кутији 13789 албум 21622 ручни Фењер 1652 .... пепеоница од туча 8670 . . . .тањир за воће обвијен жицом. 12413 . . . предвратник одјуте 941 кожну табакеру за цигаре 13225 кадионица 13605 . иар ћилимчића зајастуке "8691 књиге 7208 кожна табакера за дуван. 3668 . виноград или10000 динара 6025 књиге 10220 ........ ] 1700 5825 „ 1 П 1 О „ - са стал. украсом 13759 . кожну табакеру задуван 3738 усарачен нож 7214 . . . . џбнну кутију за палидрвца 11358 гусле јаворове 5883 књиге 6327 . . пар јастука од срп. ткан. 4297 књиге 2555 послужавник 7692 . . . .ручну стегу за књиге иједну мотичицу

7552 5958 11715 14982 13727 9505 6896 9702 6513 3098 6508 5291 1115 27*56 9171 13662 1144 14176 лампу

кадионицу . . . . литар и 6 алки за низање кључева . ибрик бакаран за каву . . нотиц за визиткарте и убрисач за пера књиге

. . . усарачен нож . . два пара свећњака од пепе . . пар ћилимчића за јастуке . постоње за џепни сахат. , пар кецеља од срнсхсе тканине књига • • • • > чутура

књига мали ниротски ћилим . тацлу од штоФа за и кашика. (сврншће се) Једно мало откриће

Свак зна како је и по нашој и по страној штампи растурано пуно гласова о неодмереиим и неупутним захтевима крал.ицс Наталије, којеје бајаги она стављала за свој повратак у Србију. Говорило се како тражи велики дочек, како захтева војничке параде, хоће да јој пуцају топови, да јој парадира војска и незнам још шта. Ти гласови јако су удили мајчинству крал.ичином. Њих је и сам краљ Милан потезао као најјачи доказ да краљици није до сина но до власти. Како је јак био крал. Милан кад је пред г. „Американцем" узвикну „Зар је то мајка, господине, која се 6 пуних месеци погађа с намесништвом око почасти нри дочеку. Права мајка не пита за дочек. Она лети преко гора, преко мора да загрли И доиста, ово је била веома тешка оптужба за краљичину материнску нежност. Али сад, кад се страна штампа сита нанричала о краљичиним претераним захтевима за дочек, кад се бив. краљ Милан сит надекламовао како се она 6 месеци ногађа колико ћс јој топова ггући — настао је тренутак да се упитамојели све то истина, или да ли је бар што год од свега тога истина ?

Ми имамо у руци један докуменат који ће најбоље одговорити на горња питања. То је белешка, коју је Њ. В. краљица Наталија додала своме нисму, писаном г. Ристићу ШМарта ов. г., писму, које је послато по г. Алимпију. У тој белешци побројани су услови којекраљица ставља и тражи. Та белешка гласи: „I. Кралшца сама разуме тсжак положај у коме се налази намесништво и учиниће од своје страиесве да му тај положај олакша, а не отежа и ирема томе гледаће увек да му уштеди сваку ненрилику и до. саду. „'2. Да ие би намесништво имало не прилике са краљем Миланом односно њеног бавл,ења одмах у двору, краљица нуди да се узме под кирију једна кућа у Топчидеру, где би при доласку одсела. То би спречило краљу Милану да молге казати да се крњи његово нраво но члану 72 Устава. 3. „Што се тиче еастанка са краљем, то краљица има да нримети да они могу бити само на два места; у Београду код њеног синч, ил у Јалти где је сада њена кућа. „4. За сада, ће крал.ица казати да она недолази због тога што се боји из топле климе одмах дођи у хладну; али кад би се то одлагање сувуше дуго протегло, она би морала јавно казати зашто не долази натраг код свога сина, јер би се то могло другче тумачити". Ето свију захтева краљичиних. Је л те, читатељи, како су здраво, здраво претерани н неумесни ти захтеви! Сирота жена, сирота мати! Она нуди чак да се склони у Топчидер, она пристаје да види свога сина макар и у Јалти, најносле она сама тра жи изговоре како ће извинити намесништво и владу пред јавним мњењем како она не долази у Србију не с тога што јој они нрече, већ бајаги с тога што јој не подноси клима. И оиа је збиља пуних 6 месеци поступала онако како је рекла и обећала. Трпила је, ником се није жа! лила што јој прече састанак са сином и изговарала се на климу и своју слабост што не долази. Може ли бити што умереније, скромније и природније? Иа инак све то ! није јој ништа помогло. На против, баш та њена скромност окуражила | је и краља Милана и другу госноду да буду сирам ње дрски

Сматрали смо да ће за наше читатеље ово бити од ^птереза, с тога смо и учинили ово мало откриће, да се види како стоји ствар у истини.

Д0МАЋЕ ВЕСТИ. Огоака трговина. Из унутрашњости добијамо веома чудие и невероватне вести. Јављају нам да се на неким местима развила читава трговина с бирачким картама. Нашло се људи који иду од бирача до бирача и за динар, два, пет, десет купују бирачке карте. Наравно, овако купљеиом картом не може се користжти купац, али ту продавац губи свој глас. Како причају, карте већином арода]Ц радикалци а куау/у их либчралч. Ако се ове вести нотврде онда наздравл.е нашој новој уставности. Овој опакој трговини ваљало би одмах енергично стати на пут. Кисела вода. Пишу нам из Варварина. Пре три месеца пронађена је Кисела вода у селу Орашју код цркве и то приликом копања бунара. Када су раденици копали паишли су на један слој гвожђане руде, који је висок до једног метра. У Орашје је долазио окружни и срески лекар ; они су пробали воду и веома се похвално изражавају о њој. Препоручују је оним људима, који немају довољно крви, јеруовојводи има доста гвожђа, а гвожђе човеку даје крви. Од стране свештенства цркве орашке послато је једно мало буре воде г. Министру Народие Привреде ради анализе. *Отет лопов. — Из Паланке јаееничке јављају нам следеће : Из једне околне општине спровођен је у Паланку један опасан зликовац. Кад наиђе на атар паланачки, ту испадну три друга зликовца из заседе, те чдттодиу на (»ттрогсо.тшике и отму свога заробљеног друга. Ове се харамије баш јуначки бране ! „Брат с братом род с родом." Одмах је наређена потера. Резултат јавићемо. ИЗ СРПСК0Г СВЕТА. —Глад у Црној Гори. Лањска година била је за Црну Гору једна од тешких и мрачних година, јер је ос_

СИЛШК С ШСТОМ Р0МАН ИЗ ЖИВ0ТА БМКЛНСКИХ НАР0ДА У 90 ГЛАВА — С ПОГОВОРОМ (Нисац задржава сва арава)

(41) — С тога су ваљда и ранији нокушају из{јегавали крваво убиство, као на прилику онај кад је удешено да паднем у иужник ? —примети кнез. Ђенерал не одговори одмах, а кнез на то додаде : — Збиља, да ли су и ранији покушаји били ваше дело ? — То је друга тема — примети ђенерал. Ако доспемо, о томе ћемо говорити доцније. Сад да се вратимо на ствар. — Елем, сем политичких разлога, отров сам изабрао и с тога, што је, по мом пахођењу, од њега најлакша смрт ... А ту лакоет /ја ћу

већ видети сад сам на себи — примети ђенерал с лаким осмејком на уснама. За тим продужи: —Кад сам се одлучивао на тај корак иије ме ни мало руководила каква лична мржња снрам тебе. На против, кад год сам дубље мислио о тој ствари, твоја слика силом ми је излазила пред очи и јако ме бунила у мојим илановима. Твоја младост, твоја усамљеност у свету, околност што си сам, без родитеља, без нравих нријатеља, без икога који би волео тебе лично, а не твоју титулу, твој положај и твоје паре све то вечито ме је бунило, и ја сам се вазда старао да одагнам те мисли и да не мислим о теби лично. — Дакле, упамги ово. У целој овој ствари и за све време од кад се она залегла у мојој глави, ни једног јединог тренутка ја нисам осећао спрам тебе пикакву мржњу и злобу; не страсну, но у опште никакву мржњу. Слсвии други разлози и друге побуде руководиле суме у томе. — Главни извор из кога је поникла замисао да ти преотмем престо свакако је моје ли чно властољубље и словољубље. Али у то су се мсшали и неки државни разлози. Веровао сам да ћу боље унрављати земљом но ти. Рачунао сам овако. Балканија или мора извршити своје уједињење народно или ће постати жртва

бљивих суседа, ако остане овако мала и нејаке. Та задаћа народног уједињења доћиће на дневни ред у кратком року. Та бурна и тешкавремена затећиће на престолу Балканије владара млада, слаба неискусна а то може бити узрок да цела ствар пропадне. Да омужаш, да стзчеш искуства, теби ћа требати пуних двајестак година. Догађаји неће толико чекати на тебе. Они ће банути с елементарном силином. Да би их дочекали како ваља треба имати на престолу владаоца зрела и пуна искуства. Том разлогу ти си био жртвован. Наравно, ко чинн злочин, увек тражи некако ма и несвесно да се сам бар пред собом оправда. Ово, што горе иоменух, био је разлог којим сам ја заваркавао своју савест. — Многогодишња служба држави и њеним интерееима, свикла ме да будем хладан спрам многих ствари од који се обичан човек грози и иреза. Проста маса гледа на престо с неким страхопоштовањем. Ја сам био слободан од тих предрасуда. Сматрао сам да ја имам толико исто права на престо као и ти. Имам га и више но ти, јер сам искуснији, мудрији. Али ја долазим на иресто силом, убистом,јпреко мртва труна, Све једно! Зар твоји претци нису на тај исти начин дошли на престо, зар пут којим је корачала твоја династија није засејан лешевима? (наставиће се)

-ЧЈОО-