Мале новине

тавила после себе име, страшно име гладне године. Но како садајављају Љута глад посетиће и ове године ломно црногорско стење. Дуготрајна суша спржила је усеве, народ са страхом чека зиму, која иде кае оштра сабља. — Уређење Неретве. Како јављају из Далмације, рад око уређеља Неретве и засушавања долине довршен је концем пр. месеца. Рад је овај започст још 188! године и предрачун тад је износио нреко бмилијуна. Од Метковића низ воду било јесамо блато, које је заузимало нросторана 8.000 хектара земље. Да се дио о■суши саграђене су две серпентине у дужини од 1 ■ 00 до 2240 метара, као насипи, којн устављају воду да земљиште не ноплаве. На утоку Неретве у морс, морала је се река, која се ту дели у више рукава, скупити у једна општи рукав а ујсдно је велики део приморја пробијен, у дужини од више стотина метара, да би се направило корито за пловитбу, као што је код уређења свију река што утичу у море, т ко се п Неретва мора увек јаружити да би била вода за бродове доста дубока. У Метковићу и Опужу саграђене су пристаништа где могу и већи бродови пристајати. Читава Неретванска долинамоћи ће се тек онда осушити када се баре разиђу, а ради тога су досадање радње и изведене. Већ сада илови Нсретком прилично бродова, а промет <биће још бољи доцније, кад се буде саградио преко Неретве и гвоздени мост, који би довео у везу Метковић са жељезничком станицом. ИЗ БЕЛА СВЕТА — Кардо. III. кнез од Монака. Недавно доиели смо телеграм, којим се јавља да је умро владаоц најмање кнежевиие у Европи Карло III, кнез од Монака. Он је дошо на престо, по смрти свог оца године 1856. Кнежевина Монака врло је стара кнежевина; њу је подигао Цар Ото I 968 године, и сазидао мапастир Грималди. Указом својим 1869 године, ослободио је кнез Карло, све своје лоданике од плаћања порезе, Том нриликом дозволи кнез неком Бланку, да уреди у Монаку познату карташку банку, која је чувена у целом свету и који је донела милијоне истом. Престо кнеза Карла наследиће његов сии Алберто, који јерођен 1848 — Велика крађ-а у ФранкФурту. Ту скоро покрађснп су у ФранкФурту на Мајни две госнође, које су становале у хотелу ФранкФуртер -хоФ. Из затворених торбица украдено им је новца и накита у вредности до ■600:>0 динара. Сад јављајуиз Кошице у Угарској да је тамо ухваћен и затворен, неки Игњат Линка и његова супруга, јер се нодозрева да су Они крађу учинили. За сад још није докчзано дали су извесно ово кривци. Зна се само толико да је Линк прогнан ту скоро из Беча, у Бечу је био под другим именом. Полиција франФуртска добила је торбицу у којој је био смештен пакит и новци. Т ^.рбица је нађена у~ другој соби истог хотела а из ове собе моглоје се доћи до собе, где су становале ове госпође, и лопов мого је лако кључем отворити врата, без да буде опажен. У то доба становао је у тој соби бр. 143 неки господин, који је се издавао за уиравника једне оечке банке, и нико није тад смео на њ посумњати. Но сад је доказано даје прави управник те банке у то време био у Остенди и да није ожењен док је онај био са женом и малом ћерком. Доказано је и то дајеисти Линк, неколико дана после крађе у ФранкФурту продавао у Араду, Темишвару и Оршави драгоцености покрађене. Линк је нознат као играч на берзи.

— Утврђен стан. — Руски листови јављају о 1 намери руске владе да варош Ригу претвори у утврђен војнички стан. Министар војни Вановски ишао је лично да проштудира ово место. — Српско ИМ9. — Пол>аци имају једног чувеног вештака молера који се чисто и иросто зове Ајдуковић. Овај уметник отитнао је сад на Галичке маневре, где ће ио норуци владе снимити најважније тренутке из ових маневара. Ајдуковнћ, није ли ово какав онољачен Србин ? Забрана. Турска влада забранила је улазак инглеском листу „Дели Њусу", стогашто симпатишејерменском народу, и заузима се за његов политички пренорођај. — Верешчаги*, познати руски молер реалиста, који се толико прославио у Европи својим ратним сликама из руско-турског рата, огнутовао је у Америку, где је за сада у Њујорку приредио изложбу својих ратних слика. Проиутоваће по Америци, излагаће своје слике и држати јавна предавања о нравцу и тенденцији своје вештинЈ. — Ласте писишноше. Одавна је нознато да се у ратно доба голубови употребљавају за препос писама. Сад се ти исти нокушајн чине и са ластавицама. Покушај је извршен нре неколико дана у навил.ону Париске изложбе, а под управои Француског ратног ^министарства. У 4 Ј / 2 сахата по подне ластавичар Дебуври из Рубзса пусти две ласгавице нз кавеза, а око 8 сах. у вече већ доби вест да су ластавице у 6 1 / 2 часова стигла у Рубес. Ластавице су дакле за сахат и */ 4 прешле огромн у даљину од 246 километара. ИЗ БАЛКАНИЈЕ — „Славјанин", бугарски лист у Рушчуку, који се иосле двогодишњег неизлажења, опет појавио. говори у свом последњем броју о пријатељским изјавама, што их српски полуслужбени листови просинљу противу Бугарске, па вели да му изгледају малко чудно ова уваравања о прнјатељству, која се тако обилно дају, ма да их нико не тражи. Баш та многа уверавања изгледају му прилично сумњива. Но „Славјанин" шпак тврдо верује да садашња радикалиа влада никад неће повести Србију оним путем куда ју јс 1885. године водио „Дјеро, Хахи—Милан" Одговор пријатељу с Врачара Имате пуно право. Све ваше разлоге усвајамо и по могућству стараћемо се да их остваримо. Огласи с прве стране не могу се изоставити, с тога што то даје извесан доходак, без кога би лист осетио знатан губитак. Што се тиче утврђених цена, то је сад тешко мењати. Примедба за таксе најлакше се даје остварити, па то ће нам и бити прв < понравка по вашим примедбама. Хвала на пријател.ству. Непожалите труда и други пут кад би имали што да нам ириметите. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БЕОГРАД 2 СЕПТЕМБРА Притворепи. Ноћас су нритворени: Крста Бошковић слуга због скитње и Живка Дабић из Обреновца, због крађе. Кажњени. Пресудама нолициским кажњени су: Ђорђе Марковић Главоња скитница, Петар Грубић надничар из Аустрије и Лазар Андрејевић берберин сви због скитње,

Јоца Мијатовић гајдаш и Никола Јанковић Фијакерист због нереда, Катица Стојановић овд. због увреде и Јованча Димитријевић каФ. што је каФану држао отворену преко прописаног времена. КЊИЗКЕВНОСТ „Српски занатлаја". — Тако ће се звати илустрован технички календар, што га спрема занатлиско удружење за идућу годину. Календар ће садржаватипо пулазне чланке из народне економије, заната и индустрије, техничке поуке и белетпке, имаће белетристички део, за који је измољена сурадња наших понајбољих белетристаи несника. У сликама, нзмеђу осталог, биће илустровани наши угледнији приватни и државни индустриски заводи, а отиочеће се и галерија слика оних српских књижевника, који су својим радовима стекли заслуге за занатлискораднички сталеж. Уз слике ће доћи и животониси тих људи. У опште, то ће бити веома угледно издање, на које свраћамо пажњу свију нријатеља сриске књиге. Отгџбина. Изагпла је свеска за Септембар е овом садржииом : Тамо амо ио Источу. Пишс Милан Јовановић (наставак) — Бомчрше. Литерарна студија Богдана Поповића (наставак) — ВиЏње, песма Ј. Илића. Деснокрилна, приповетка из српско-бугарског рата. Од Симе Ј. Аврамовића. — У ироле&\ песма Милорада Ј. М. — Прилози „ Н хшем иривредном ирограму*. — Ремои , роман Марија Ишара (наставак). Дружевни о/сивот, друга глава из Книгеа. Јавно нредавање Владана Ђорђевића. — На иреотолу, роман Бертолда Ауербаха (наставак) Пред Чергом, песма С. Јов. — Ан I Карењина, роман Шава Толстоја (настацак) Књижегни иреглед. -к Библиотека за грош I Сви сз жеие. Лондонска скица Чарлеса Дикенса. Превео Мита Ђорић. Шгамнарија код Просвете 46 страна, на мадој 8°. У овој књижици нрештампана је цричица што је недавно изашла у подлиску „М. Новина" иод именом „Госаођи Тисссовиц1 и . Разлика је само у томе што је овде, г. преводилац дао причи друго име: „Сви се жене и . У нашој књижевности ништа ие нде по реду и неком плану, па ни преводи са страних језикг Док с немачког и Француског имамо преведене чак и залуднице њиних врло осредњих писаца, дотле с инглеског немамо у преводу ни најславниј писце њине. Но то није проста случајност. Превођење иде упоредо са знањем дотичног језика и нознавањем литературе. Од свију великих евроиских народа Немцима смо најближе, немачки језик највише јс раширен међу нама, немачку књижевност најбоље познајемо, па с немачког највише и преводимо. Па не само то, но је немачки језик махом тумач нреко ког једино и стојимо у вези с осталим европским књижевницима и књижевностима. Добра половина свију превода с других европских језика иреведена је с немачког. То је случај и с овом причицом. Што се тиче саме садржине ове п р и ч и ц е , свака хвала и препорука излишна ј е, кад се само зна, да је писац њен славни Чарлс Дикенс нонос енглеске књизкевности. На жалост, за ово име код нас се мало зна, и г. Ђорић као да је први који га је почео уносити у српску публику. Можда ће се ова његова заслуга спомињати некад с благодарношћу. Што се тиче самог издања и сиљне израде, морамо рећи да пада у очи, што је ова књижица добила назив „Библиотена за грош. а На три четири дана само под појаву ове књижице, изашла је друга једна књижица : „ Трговина људским. месом и , која на челу носи натпис „Књига за грош." Уз ову књижицу изашао је и проглас, да ће у оваквом низу књижица изаћи сва важнијадела г. П. Тодоровића. Цело то издање носиће ошпти наслов „књша з а грош. и Смешно је да норед ове „књига за грош" «ад на једанпут излази ново, оделито издање под иазивом „Библиотека за гронг" Неће ли ова два једнолика наслова изазивати забуну ! И каква је нужда била да се поред већ јављене „Књиге за грош", сад на једанпут појављује „Библиотека за грош." Зар се није могло изабрати никакво друго име? Или је можда назив „књига за грош" баш тако „виспрен", да је вредиа чак да га човек мало и нреотме. Српска залудница!

ТЕЛЕГРАМИ М А Л И М Н 0 В И II А М А 2. СЕПТЕМБРА Х.ановер. Парада трајала 3 сахата, нрисуствовао Царевић,сго јећи с леве стране Цара, у униФорми своје вестФалске хусар ске регименте, са пангљикомордена црниОрао .Цар наименовао себе, за команданта прве Хано ■ веранске Уланске регименте ; Хановеранској уланској сгрељачкој регименти Бр. 73. паденуо име „Кнез Албзрт Прајски". Петрлрц. ОЗаародован закон којим се укндају ноошгрене мере безЗедностн у Полгавској Черниговској; у вшие округа Та вријске губзрније, у вар оши н срезу Сарагов-у и у вар ошима Керчу и Севасгонољу. Атина. Полуслужбени листови жесгоко куде Шакир Пашину сгрогосг снрам Крићанских во ђа. Порта је употребила недостојна средстваза умирење Крн ћана. Осуде ратнога суда болно су дирнуле Атину. Општепомп ловаље много би боље дјејсво вало. Неааољ, Кад је министар Криспи у 6 и ио час. у вече изанп; с ћерком да нрошета улицо I Какачуло, некакав човек бацли на љега два камена, од којих гл један рани но бради, Напада г је одмах затворен, где се до;ј нало да је негдашњи грађевинск:5 иитоиац Еиил Капорели; има 21 годину. Рана Криспиева изглед ( да је лака. Вратио се кући мирно Хжовер . На парадном ручку начио цар здравицу десето?.? корпусу синова Хановерапских. К 7 Р С

| Дукат . . . . : 5 64 | I Шгтолеон .... 9.43 | Срц. лугр. 3°/ 0 лозови 33.— ^ СТАЊЕ 80ДЕ Запоследња'Ј24 сата од 30—31 ои. месеца дошла је вода са 6 сант» метара. колика је вода пролаз испод ћуЈрајг 30 Авгуета 2 34 11.66 21 „ 2-24 11-76