Мале новине
иаучних радника. Ове пак ваља не само голим иочаетима одликовати' и оетављати их у материјалној оску" дици — јер по садањем закону нроФесори В. Школе пре 16-те год. не добијаЈу плату већу од ! 000 талира — вего наградити их као највише чиновнике у државној елужби, и то тим пре, пошто ово нису радници у садашњости 7 већ раднице на будућности, наставници омладине, а ова је нада и будућност народња. Тек тада, господо министри просвете, допринећете да вам прави паучници, озбил.кп радници на пољу науке. не остављају тако лако катедре. бегајући, иосле неколиких година иа и месеца, у друге и комотније и боље награђене службе. Континуитет, еталпост у раду даје плода. Најбољи су они проФесори, који радећи дочекају јесен свога живота на катедри. А колико је таквих проФесора до сад било на В. Школи? После говора Ректоровог „Обилић" је отпевао у целом ђачком свету познату и омил>ену песму „СтанЛеатив". И тиме је завршена ова свечаност. Истога дана у вече ђаци Велике Школе носили су, уз пратњу војне музике, бакљаду Н>. В. Краљу, који је изволео с балкона новога дворца отпоздравити великошколце са значајним речма: „Желим браћо озбиљна напретка Великој Школи", затим је бакљада ношена г. министру просвете и г. Ректору. И тако се завртио овај значајан дан, јер то је дан рођења бившег народу омиљеиог владаоца цок. Књаза Михаила. Приликом ове прославе добијено је више телеграма, Између осталих телеграфисао је и бив. краљ. Милан. У телеграму жели В. Школи славу и напредак, да спрема Србији добре синове и узорите грађане, који ће иослужити на поное и дику отаџбини и њеном Краљу Александру. Два телеграма са Детиња гласе : Ректору Вел. Школе Свет. НиЈшајеви&у Цетиње 4 Септ. Пијететом номиње Српству аЈшаш шаћ-ет вазда благодарни До. Петар Миљан Начелник санитета Свршени нравник 1875 г.
С дубоким чуством благодарности као ученик тог високог српског училитпта хитам поднети моје најсрдачније честитке приликом прославе његове педесетогодишњице желећи му да се подигне на ону висину на словенском југу коју сувременост цивилизације изискива. Газро Вукозкћ НАШИ СУСЕДИ У претпрошлом броју донели смо белептку из Земунског „Н. Времена" ! о току дебате у градском већу, где ! је градоначелник г Панајот МорФи нанео онаку недостојну увреду срп; ским суседима. ■ Тај број „Н. Времена" одмах је забранила власт у Земуну. Јамачно и оиа осећа колико је то озбиљно 'кад пукне по свету глас како се је! дан градоначелник ругобно понаша спрам једне од најеветијих уставова, : установе судске, у суседној мо • нархији. Са евију страна призиаје се озбиљност данашњих прилика. Сви мудри људи саветују одмереност у држању, како се не би заогатравала већ и иначе затегнута ситуација. И на ј дан пут, у сред свега тога,један градоначелник земунски устаје да на једном јавном скупу онако цинички карактерише све судове наше. Ми нисмо позвани давати савете нашим суседима какви треба да им буду органи, које држе у пограничним градовима. Рећиће мо само то, да овако дрски, овако неваспитани и сурови представници власти као што се овом прикиком показао г. МорФИ, могу неисказано много оштетити наше добре суседне односе. Цинички изрази г. МорФИЈа до срца су увредили свакога Србина, ј оии су изазвали нраведпу индиња- ј цију, и ми, у име српског образа и српске националне части, најодсудније протествујемо против оваких ј напада на српске судове. Ми с нравом очекујемо да надлежна виша власт троједнице достојно казни овакав напад на Србију. Не буде ли то, буду ли надлежни, на против, немарнииравнодушни спрам оваких појава, онда ће мо ми сами
потражити лека томе злу на свој начин и поетарати се да одмерамо нашим суседима истом мером. 'а8>€>~©9ШЗ БАЛКАИИЈЕ Глас из Грчке. „Балк. Кор." има нз Атине једаи допис, у коме се вели: „Политика садашњих бугарских власника изазвала је огромно огорчење код свију Грка. Нарочито се правац, заступљен у „Свободи" и „ћа Ви1§-апе" сматра као непријатељски и онасан но балканске народе. Оба та листа не сматрају друкчије националне тежине Срба, Црногораца, Румуна и Грка но као рускс интриге, владе у Београду и Цетињу, Букурешту и Атини као оруђе г. Хитрова „Одјек" је с правом изјавио, да с тим политичким правцем Бугара ни један балкански народ не може нактирати и да се Бугари тиме етављају ван солидарности с балканеким народима. У последње време двама горе поменутим органима бугареке владе главни је иосао да одличне грчке патриоте денунцира пред Турском као агитаоре у Македонији. „ Ни1§'апе" је чак била толико дрска да г. Думбу, члана ауетриског госнодског дома, Грка ио пореклу, нредстави као подстрекача грчке пронаганде у Македонији и да еаветује Порти да тражи да га Аустрија изда. Али се Турска не да варати овом бугарском маиевром и баш је према Бугарима необично обазрива. Пошто Бугари сматрају Македонију као искључно своју, изазивају они с једне стране Порте, а с друге не обзиру се на права Срба, Румуна и Грка. Крајње је време, да се сви балкански народи здруже те да Бугаре ириморају да напустеједап нолитички правац, који веома грози интересима свију балканских народа".
ТЕЛЕГРАМИ МАЛ И М Н О В И ц А М А 5. Септембра 1889 год. Париз. Тело напраено умрлог Захарија Стојанова нренеће се у СоФију. Узрок смрти непознат је.
Сарајево. Јуче и прекјуче било свечано освећење католичке саборне цркве. Освећење извршио архиеиискон Штадлер. Сто свештеника, млоге владике из Босие, Далмације и Хрватске нрисуствовале освећењу. На свечани ручак позвано је све свештенство свију вероисноведи. Неаиољ. Истрага нротив атентатора још траје. Он признаје да је извршио дело, јер је ренубликапац и несрећан. Доказано је да је радио са нредумишљајем, да је камен заоштравао те да по могућству погодак буде што сигурнији. Криспи је добио десет хиљада телеграма. 6. септемвра. Беч. Цар је иа маневрама на именовао надвојводу Фридриха због задовољавајуће команде западним корнусом, за комаид а н т а петог армиског корпуса на место Еатија. који је уз највеће признање по сонственој молби нензионован поште је навршио недесет година службе. Париз. Нов изборни маниФест Булагокеов пун је изазивања: „Наиред против заједничког непријатеља — онортунизма". Одеса. Краљица Мати Наталија сгигла је овде у ионедељак на руској тоновњачи, која је носила руску заставу. Дочекана је с надлежним иочастима. Сутра, нрекосутра продужиће путовање.
К ЂГ ЈР С
Дукат . . . . : 5 67 Наполеон . . . . 9.49 Срц. лутр. 3°/ 0 лозови34.25
1АЛИ ГЛАСНИК За овака оглашења начлаћује са за једанпут еамо 50 пара дин
7Г0СТИ0НИЦИ КОД ЗЛАТНЕ ЛАЂЕ издају се под кирију квартири са послугом аа еамца, т ако иет о и кујна и штала. 49,3—3 ЈЕДНА ЖЕНСКА, која врло лепо ради бело рубље, вез и монграме тражи посао. Упвтати у Хилендарској удиди бр. 15. 51.1—1
П
ОДАЈЕ СЕ КУЋА у иовом селишту, с 2 собе и 2 кујне, бунар с пијаћом водом, унитати код најурског бравара у иово'ме сели!пту. 54 2—3
ЈАГЉЕДОВИ КОРИТА равне величине има на продају код Антонија Ђорђевића трговца на Сави. 50,3 - 3
Издајем од идућег Митрова-дна под кирију једно одедеље моје куће, које има три собе, кујву и подрум, са шупом за дрва. Љубица Антнћ Љубичим. ул. Бр. 3. до Вар. Суда. 56,1—3
1 9ПП Динара да Ј ем подинтерес, 1,А1Ј1Ј интабулација, на прво мее'го, услони повољни. Милева МиуТиновиЂка, у кући Д. Васе дучв ћа. Тимочкаулица Вр. 24. 55.1-2
ОГЛАСИ гостионицу код С ЗЛАТНЕ ЛАЂЕ С
с -€ с
као врло нространу >. С, и лепо украшену, ^ 3 добром кујном и ни- ^ ^ ћомснабдевену,пре- ^ С поручујем путници- I Ј ма за иреноћиште а У < поштованој публици ^ С за свадбе, села и ^ * играике. ^ Послуга је тачна а $ цепа умерена. ^ 576 3 3 С поштовашем / Илија Јовамовић гостионар ј Ш°ЈУ кућу у Ноћајској улицн бр. 18 издајем од 1-ог Новембра о. г. под кирију. Кућа је зассбна и састоји се: из 4 собе, 2 кујне, нредсобља, 1 соба за млађе, вешернице, трапезарије, нодрума и баште. За услове обратити се дрогс^ији Таурића и Марковића. 1. Септ. 4889 г. Београд. 583 ,2 —6 Милева Ј. Маркови*.
1'ОДАЈЕ ЈЕДШГ ш! нукобилу зате- ' г '' глење Д°бру иза ириплод стараб. год. иодпуно здрава и једног иастува 2 ипо год. стара. Два швајцарска бика стара 1 и но год. подпуно здрава и одрасла. Разни алата као и судова за маст, све мало унотребљеиа и добра за свиљареке касане. Које вољан што куиити нека изволи доћи на салашу код Чубуре ди ће цену чути и иоменуто видити. 599
I У
читељица немач_ ког, Француског Р Ц и енглеског језика, да- Ц || је часове. — Извешћа Џ | даје од 9—10 пре и ц ј 1 — 3 сахата ио нодне. јј? ^ Са станом теразије ^ € ирви сират. Бр. 55. Р | 589-2-3 |
Фирнајз, лак четке и сав молерски и Фарбарскв прпбор најбољч је п иајјевтинијп код ДИГУ1ИТРИЈА Ш. ЂОРИЋА У БЕОГ.РАДУ спрам споменика књ. Михајла иродаје на мало и на велико ЦЕНОВНИК ШАЉЕ СВАКОМЕ НАЗАХТЕВ 527 6 —10
V
На знање. Механу на Луци Великој пијаци звану код ►ојводе Б»ги4ввић Антв, са потребним зградама и једиком нри надлеасећим издајем од Митрова-дна ове за једну и више год. иод кирију коме је
иотребно нека се нотписатом ради иогодбе обратити изволи. Марјан КатиЋ трговац 31. Авгуета 1889 г. Лозница 596,1—6
Власкик и главпк уреднкк Пера Тодуровкћ. Одговорвн уредпик С. Јанотевкћ. Штамоарија „иод Проевете" Позоришни трг. бр. 2.