Мале новине

Је у ноловини овога месеца треоала доћи овде оз иностранства, путујући за овамо, променила своју намеру и да ће на неодређено време отпутовати својим рођацима у Атину. * Случајан саетанак. „II. Лојду" телеграФишу одавде ; како руски посланикг. Персијани евуда остентативно тврди, даје његов састанак с бив. краљем Миланоми државним саветником др. Докићем у Карлзбаду био случајан. Он одлучно пориче, да је бив. краљу изнео „противне претње" и да су у Карлзбадској конФеренцији постигнути „важни политички сиоразуми" ❖ Исправка. Коло јахача исправ ља поелату нотицу у којој је реч о поклоњеном пехару колу јахача, где је погрешно стављено да је исти тежак 1 120 грама већ треба да стоји 2120 грама. ❖ Но.-цврат. Под еајвишом заштитом Њ. В. Краља Александра Т. Беогр. певачко друшхво приређује 17 ов. мес. у Смедереву концерат са игранком. Програм као и [ све остало објавићемо доцннје. •У: Рег у гиа коглибнја. Од 8. ов. мес. почиње радити комисија којој имају предстати сви регрути који су рођени ! 869 год. а тако исто и сви ошј који су оглашени за неспособне за стал-ни кадар. Комисија ради у онштинској згради. •* П олјж јо исп«т . Г. Пера Николић бив. срески начелник ; положио је јучс адвокатски испит. Да л' да се селнмо ? „Вастава" доноси под тим насловом овај чланак: До године ће се навршити 200 година, как • се део нашег парода нод патријаром Чарнојевићем доселио овамо. Занимљиво би било питање: да ли да прославимо двестогодишњицу тога дана, или да приредимо тужни номен? Међутим иије сад о томе реч. Главно је ; што унада у очи, да да даиаз, баш на крдтко пре двестогодишњицае нашег доеељења видимо, где се наш свет сели натраг у Србију, а из Пиша јављају баш С1Д за нов и велики покрет у том

правцу. Ако се тај иокрет * ашири, онда до године, дакле баш онда, кад нада двестогодишн»ица нашег досел>ења, могло ба бити, да се почнемо селити у Србију, ако не хиљадама, а оно бер стотинама и више Заиста, вал>да нема народа, који се толцко селио, као ми, а питање је: докле ћемо се још селити ? А та сељакања су нас и сувише слабила. Кад смо се селКли из Бојке нисмо се селили сви: после нам се није допао крај, који нам је одредио Ираклије, те се враћасмо натраг, но у новратку се оњет заустависмо и населисмо крајеве, где је била српска држава у ередњем веку. Неки су међутим још на путу заостајали тамо где им се допало ; неки не хтедоше отићи из Бојке, неки не из Тракије те пропа, доше тамо. Па колико су се пута поједине групе нашега народа селиле овамо?! Најзнаменитија сеоба, пре 200 година, свакојако је била од велнке штете по „Сгарг/ Срб"ју. а Цвет народа се иселио, и тамо где беху наше густе насеобине осташе нусте; на њима населише Турци Арнауте и свакојаке елементе, те Стара Србија, која је требала у новије доба срнског ослобођења да игра знамениту улогу, остајала је мирна, и још јо одмагала, у место помагала. А шта тек да речемо за ово наше сељење одавде ? Сетимо се, кад је опо за време унијићеља велики део иашег света одселио се у Гусију и до данас се већ утопио у руеко море. Кад би се селили у Србију то не би било, али би наш свет који овде остаје јако осетио празнину која би тим исељавањем настала Осдабили би. поново, и то би било доса, да као Срби иропадну сасвил они, који овде остају. Но шта вреде све теорије питате ви: кад се овако више не може. Нисмо ми Срби први почели селити се, него су то годипама пре нас чинили Немцн, Словаци а нарочито Мађари. И селише се далеко, преко мора у Америку. Па што би се могло замерити нами кад чинимо оно, што су другп. пре нас учинили? Признајемо, да у свему томе има истиие, но ми и поред свега тога иисмо за то да се селимо. Ми још живимоу оним крајевима иаше

отаџбине, где су иаЈплодније земЛ)С. Иетина у нашим крајевима је најгора упрааа, ми имамо узрока да се па много што-шта тужимо, али зацело није ни другима лако Бар у материјалном ногледу, други крајеви наше отаџбине давно су доспели до оног зла, до ког ћемо ми тек доћи ако тако и даље устраје. Но тако даље неће трајати. Тешка нужда научиће нас, мора нас научити, да ударимо другим нутем, и да се оканемо ове политике, кнја иас је до селидбе довела. Ни неколико година не може ово овако остати. С тога смо ми зато, да се не селимо; п наши свештеници, учитељи и меродавни људи добро би учинили, да нгто више задржавају наш свет од тога. Ие треба да се селимо, јер је близу дан, кад ће се иселити наша данашња политика, која неда синовима ове домовине напред, но се бави некорисним стварима а ко

онога и Апелацијонога Суда, и осталих надлештва, сви у свечаном руху и махом сви иитомци ове школе. При уласку Њ. Величанства Краља у дворницу, гости, нроФесори и ученици Велике Школе поздравили су га одушевљено са „Живео!" неколико иута, а академиеко невачко друштво „Обилић" отпевало је нову Химну младоме Краљу. За овим је овогод. Ректор г. Николајевић држао, као увек, леп говор, у коме је вешто пропратио живот Велике Школе од њеног постанка 1838 год. до данас. Говор г. Николајевића није био нросто навођење Факага, указа и закона о развитку ове школе. Сва та Факта биле су само боје, којима је он својим вештим пером и, лепим сгилом, насликао унраво не живот В. Школе, него културни живот натие младе државе. То чиме нас је највише г. Ректор у своме говору задовољио, јеете њег ова иекреност и отвореиост у изно-

смо ми против сељења.

Просдава педесетогодишњлце Велмке Школе.

шењу не само добрих страна у жирисне запоставља. А устраје ли и | воту овога иајвишега завода, ;иего даље овако, онда се неће селити 1 и његових махна и узрока истих. И поједипци, онда ће морати доћи 1 доиста, ако је икада, ири оваким до огиитег исељавања, те ће се нриликама, потребно што више исиселити и Мађари и Срби и Нем- крености, отворености на да речемо ци, а наша влада можс уређивати и савесности, то је овде свега тога, пусте земље.. . Но то бити не у највпшој мери иотребио. У остаможе, то није нигди било да др- лом, у Храму Науке и Истине, и прижављани нобегну од рђаве управе, родио је да треба увек да буде свана неће ваљда ни код нас. С тога ке светлости и савееиости, искреносе ми још надамо бољему истога сти и поштења у сваком ногледу. Говор, и ако је био иодугачак, што је у осталом и природа саме теме изискивала, веома је пажљиво саслушан, јер се правично судчло ирошлости. Људи, који су ма како радиди на овоме заводу, као проФесорп и — I као управницн наше иросвете добили Ономад, 4. Сеитембра. наш нај- су, нрема заслузи својој, и достојну већи просветии завод ирославио је награду и заслужеиу нокуду. прву половииу столећа свога живо- Језгро овога свечанога и реткога та, Прослава је била, истина, скром говора ово је : како се и колико се на, али свечано у нуном смислу те; водило рачуна од стране државне речи У 10 сати пре подне, искупили упрваве о овоме заводу, доказује нам су се, у лепој и пространој дворници ; садање културно стање наше дрМајор-Мишине „Велике Школе", сви; жаве. С њиме, свакако, не можемо ироФесори Велике Школе, у свеча-; бити потиуно задовољни; утицај ном руху, а са својим млогоиошто 11200 питомаца, који су свршили ову ваним Ректором на челу, ироФ. г. школу, један је приметан и у управи Светом. Николајевићем. Свечаности земаљској у свим гранама и у књиовој нрисуствовало је Њ. В. Краљ, ; жевностии у свима гранаманашег јаву пратљи краљевског намесиика г. ног друштв. живота. Ако искрено жеђенерала Белимарковлћа , председ- лимо лепшу будућност натној држава иика министарства, г. Ђенерала С.' и озбиљна, добра васколиког културГрујића и министаралфосветедфавде, ног нанретка целом Српству, и држаиривреде, војног и унутр дела. А ви и сви родољуби треба да у будуће сем ових, били су: Њ. Високопрео воде млого више рачуна о Великој свештенство Митронолит Мијаило, чла- Школи, да јој даду и више матенови државног Савета,чланови Касаци- ријалних срестава и више озбиљних

страшне унутрашње ватре. Уста, једњак, утроба све је то почело палити и чуиати, као да си насуо живу жеравицу. Бедна Мила осећала је то исто. Отрована утроба почела је чупати, као да ко чупа уеијаним кљештима. Бол их поче савлађивати, и они обоје, онако загрљени, падоше на диван. Отров у крви, пламен у срну и души Бедни Која страсно пригрли своју милу девојчицу и чисто је стопи у врелом загрљају, а његови бели, оштри зубићи дубоко јзагризоше у њено бело, као млеком наливено гроце — Мила, леиото мој а, како ти је — упита лепи Која* заносно. — Ја ти умирем — голубе мој, умирем, умирем, умирем .. .. — ирогаапута Мила. Последње речи једва су се чуле. Она је одиста била савладана и опхрвана. Која је осећао страшно чунање у утроби а у глави му се све више мутило, пред очима му све више мркло. Још један врисак, још један грчевити напор — и два најлепша цветка лежала су један крај другог нема, притајана, изгубљена, без ми сли, без осећаја, без покрета. 0, грозна судбино.1 0, црни усуде л.удски Зар ниси могао поштедити бар ова два невина анђелка !

Као два сломијена крина, као два заснала анђела, лежали су они једно поред другог, бајни, анђелски лени и у мртвилу своме. Тако ирође вече, нрође ноноћ, дође зора. Свршеио је, Отров је учинио своје ! Пред зору у соби где су лежали неми и укочени ово двоје заљубљених, на један пут зачу се тихо шуштање. Да ли то млађане душе покојничке небу одлећу! 0, не — то се промешкољио лепи Која! Он се буди ! Он усплахирено гледа око себе ! Он креће руку на којој му је Мила лежала и пита: „Мила! Јеси ди жива? !— Умирем, одговара она умирем .... али ох . . . — она скаче! — Ја, ја, —- муца она; ја хоћу .., — Ах ! и ја . .. ваније лепи која ! Они обоје скачу, обоје трче вратима и налазеих затворена! Обојелсте ноћном орманчићу, отварају га, он је нразан али ах проклета судбо — нигде помоћи. НаетаЈ'е ужасан, неонисано трагичан тренутак. Иесрећни љубавници трче из угла у угао, вичу, запомажу, моле хватају се за трбух нритискују шакама остраг на извесном месту; дрече, скачу и на послетку обоје извикују: ужас, грозота, ужас, ужас, ужас ! А^у тај исти мах од једном одлежу иотмули звуци трубачки и осећа се неиријатан, сумиор-

но водонички задах, од чега обадва љубавника као по команди запушавају ное! * Свршено је! Тетка је одиграла своју улогу! Последица ове тешке катастроФе билоје то, што су обадва љубавника сутра даи имала веома добар анетити! Отров их је жестоко нрочистио. * Мила није морала *ићи у Русију, Богата тетка Којина и њу је усвојила и направила је наследницом свога великог имања. А где јс до ста иара, ту је за науку лака ствар, Двојеазаљубљених кријусад као змија ноге евоју^трагичну историју тровања. Можда су и мало скупо купили Своју срећу. Али све једн©, они су сад заједно и они су срећни.

-У2 ;ом>--