Мале новине

Ако би бирач захтевао да гдаса само с једиом куглицом, белом или црвеном, ие сме му се доаволити (чл. 111.), јер то ие би било потпуио гласање. Ако би се десило да бирачу случајпо испадне куглица из руке пре, него је у све кутије гласао, онда га ваља упутити да изиова гласа. ако би намерно новредио начии и тајност гласања ваља то као кривицу (чл 111.) уии сати у записник (чл. 75. и 126). 8°. Чим једап бирач сврши гласање ваља га упутити да из дворапе изиђе (чл. 70.) (СВРШИЋЕ СЕ)

Сплетке краља ИШилана. Загр('бачки „Ођгог" у свом 213 броју доноси из Бечаједан донис, у коме се под насловом „Снлетке г. Милана Обреновића у Бечу" вели ово: „Бечке новине без разлике странака непрестано ћутеосплеткама, које је у Бечу спремао бивши краљ Милан. Оне још не престано забашурују вести, које сви политички кругови већ иекојшко дана расправљају. Ствари су врло занимљиве и озбиљне, па <;ако сам од једнога словеп ског дипломата уиућен, могу вам, с н>еговом дозволом, све јавити. „И норед «вих опровргавања, Мплан Обреновић је врло незадовољан и огорчен оставио своју бпвшу престолпицу. Од природе сувише осветљив, хтео је силом да се освети данашњим власницима, те ;је за време свог борављења у Бечу млого сплеткарио, код њега је неколико пута био < а дашњи аустриски носланик г. Темел и с њим је марљиво и чешке коиФерисао. Милан Обреновић је оцрнио владу ерпску, да опа води политику непријатељску Аустрији, и, како веле,

доиео је ради тога доказе из Цариграда, јер је српска влада у погледу намештања консула у Сарајеву у Ливну иредузела у Цариграду неке кораке и тиме, признавајући суверинет Турске над Босном и Херцеговином, увредила аустро-угарску мокархију. У исто време изјавио је г. Милан Обреновпћ г. Начевићу, који га је носетио, да српска влада ии мало није наклоњена Бугарекој и да је она данасједнна сметња да се не остваре жеље Бугара, јер и Срби прете цепањем берлинскога уговора, ако би Бугари пошли даље по овом незаконитом путу. Није дакле чудо, да су баш за време бављења Миланова у Бечу иновине службене и наше министар ство спољних послова разглашивали вести о иепоузданости српске владе и војничким при премама. Сва разјашњеша нису могла уверити г. Темела, јер је г. Милаи Фактички имао у руци иеке сиисе, које је добио од свог нријатеља г. Новаковића, српског посланика у Цариграду. У исто време поповише се вестп о путовању краљице Наталије у Бе оград те је г. Петронијевић на питање г. Калнокија одговорио, да је и он добио извештај да ће Њено Беличансгво иа скоро стићи у домовину. Бивши краљ сад у мал није побеспио те је одмах из Карлсбада послао у Беч свога секретара г. Милиће вића, који је аустријској влади јавио врло „важне" кораке, које је намислио предузети немоћни Милан Обреновић. Мнланјехтео у Бечким иовинама, а тако исто и у неким српским новинама у Угарској које су му иаклоњене, издати своме „верном и милом" народу ироглас, „ „кој .( би осудио рад и нолитику намесништва и владе, „ноказао" народу да га та политика води у нропаст и да ће то уништиги срнску самосталност"". На основу тих

несрећних приликаМилан је ду-ју које је хтео да је ували Мнжан чувати круиу свога сина и! лан Обреновић. да ће он примити до иуиолетства намесништво у своје руке Аустриско министарство спол, них послова било је због те од • луке Миланове запрепашћено, те је позва!Н> г. Негронијевића и

„Овај је случај двојако корисан, јер је открио све сплетке г. Обреновића, а друго показао је да је повратак краљице не опходно нотребан за мир и но редак у земљи. Г. Обреновпћ тражило од њега обавештаја о једва ће сад од страхада намеположају београдске в Iаде. Наше симштво не преда власт кралшци министарстпо сиоллшх послова у руке, нокушати дановимсплетбило је због тога веома инте- кама укрштава нутеве српске ресовано што је Мчлаи за изва- владе."

ђење својих намера тражио аустриску номоћ. Г, Петронијевић је сместа о све му известиог. Грујића, и влада је с намесништвоч одлучила да се лати крајњих средстава. Г. Таушановпћ одјурио је инкогнито у Беч, где се иод туђим именом задржавао нуних 8 дана и овде у име српске владе преко г. Милићевића норучио г. Милаиу Обреионићу, да је његово ностунање безумно н без це ш. У исти мах влада је послала д ра Докића, васпитача краљева и иријатеља Миланова, у Карлзбад Мнлану те му је у име владе изјавио, да здр вствени обзири његова снпа и краљазахтевају иовратак краљичин, и да ће влада на случај ма каквог наумљеног корака Милановог сме ста позвати крал.нцу у Србију. и да ће онда "намесништво положнти своју власт у и,ене руке, а одговорност ово]'а ностунка, и ако против уставног, носиће г. Милан Обреновић, који сам пеуставпим путем ставља сметње мириом развићу одиоса. „Ова одлучна реч владе застрашила је Милаиа, који зпа да његов проглас неће моћи успети против оми.љене и нопуларне краљице, па је пајпосле одустао од свакога корака, „Српска влада је већ други иут морала узети краљицу у по моћ те да Србију оелободи неприлике и унутрашњих раздора,

о БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Бнрачка места биће овдеу Беог граду : 1. У кварту теразијеком: у основм. школи у улици 2 јаблана; 2. У кварту варошком: у основ. мушкој школи код саборне цркве у дубровачкој улиди ; 3. У кварту врачарском : у осн. женској школи у крунској улици до (Томанијине куће); 4. У кварту дорћолском; у оен. мушкој тпколи у дунгановој улици ; 5. У кварту еавамалском : у основној мушкој школи у савској улици, преко нута кварта; () У кварту палилулском : у осн. муш. школи у школској улици. * ПотврТјуј« сз. Нашу ономадашњу всет да Њено Величанство краљица Наталија стиже у Београд 17 ов м. потврђује и бечка „Политичка Кореспонденција" за коју се зна да етоји у вези с нашим министарством спољних послова. Поменута „Кој>ееионденција" има 1 *сдан телеграм из Београда, у коме се вели, да је краљица Наталија писала једноЈ ов дагањој госпо1)и да ће стићи у Београд 17 о. м. дакле оног истог дана за који смо ми још ономад јавили. Сва је разлика у томе, што смо ми јавили и време (4 сахата по подне) у које ћс™од прилике отићи. * Поздраз. „II. Лојду" телеграфишу из Београда, како се у либералним круговима тврди да јс овдашњем руском носланику г\'Персијанију наређено да краљицу Наталију нри .иком .тћсна доласка поздрави у јиме руског цара. Али се у истом тслеграму вели, како јако нада у очи, што је гоепођа Персијанијева, која

ЈШАВНА ТРШДШ (Веома жалостан дога^чј из београдеког живота)

(Свршетак.) Сутра дан тетка нрими Коју озбиљно и упита га шта мисли о ономе, што је јуче говорио. Он изјави да остаје при свом решењу. На то тетка примети озбиљно, како је и она сву ноћ мислила о тој ствари, па види и сама да нема друга изласка, но кад већ не могу живсти једно без другог, онда је збиља најбоље да се убију. Рече да она на његовом месту не би радила тако, али он, кад неће друкчије —^онда ту нема друга лека до убиство. Која се зачуди овом решењу теткином, али ипак кроз плач изјави да он „мора", „мора учинити !" Тако су чинили сви нсерсћни љубавници: „Ето, царсв син, РудолФ, на и он је морао тако учинит" — примети Која. Теткаје одобравала. Сад га упита кад намерава то учинити и каквим се оружјем мисли убити, да ли ножем или рсволвером. и да ли ће доиста и Мила иа то нриеТати ?

Која је уверава да хоће. Односно ^оружја рече да је он мислио и да му је Мила предложила да попију отров — то је најлакша смрт. Којина се молба управо у томе и састојла да му тетка набави отров. — Врло добро, рече тетка, — и сама сам то мислила, и већ сам спремила два стакленцета отрова. једно теби, једно Мили. Бог би свети знао шта је праснуло у главу овој баби; да ли је полудела — тек она је лепо епремила деци отров. Нећемо овде описивати све болне и жалоснс нризоре који су за тим следовали : како су се деца опраштала од родитеља, који ништа нису знали о овој неерећи ; како су се растали с добром тетком својом, и т. д. Доволшо то, сутра дан, у 5 час. но подне, лени Која и лепа Мила стајали су у теткиној спаваћој соби и обоје држалн у руци по једно стакаоце с отровом. Међу тим уцвељена тетка, ходала је у побочној соби, с марамом на лицу — јамачно се гушила у плачу. — Мила, сунце моје! — Којо, анђеле мој — и њих двоје падоше једно другом у наручје. — Мила, ја сам мушко, ја почињем први — рече Која и натеже кобно стакаоце! Он га је искапио.

С разрогаченим очима, Мила је неПомично бленула у њега. — Пиј, Мила! — викну јој Која. Јадно девојче стајалојекао окамењено, бледа као дувар она се тросла крај Које као у грозници, а њена нодигнута рука опет јој клону— Пиј, Мила — викну Која. опет и узе је за руку. — Не смем, јаукну ирестрављено девој че и поче се отимати да утече. Но Која је снажно дочеиа, оп јој нодиже руку и више својом но њеном руком поче јој синати отров у уста. Мила се није смела отимати , али је и нехотице стискивала зубе, а отровна течност цедила јој се низ браду и каиала јој гто грудима. Тако јевише од пола течности просуто, али отров је јак, а женска је страна слабија, јамачно ће јој п она иоловина бити довољна, да иснусти своју млађану душу. * Свршило се, отров је попијен ! Вагрљени, чврсто стиснути у наручја и грчевито принијени једно уз друго, опи су тако стајали нсколико тренутака. Но кобни напитак мора даје спадао у веома јаку врсту отрова, јер обоје на брзо осетитне да отров ночиње дејствовати, Као да му се крв у жилама у пламен нретворила, Која је осећао да почиње згарати од