Мале новине

Формација војске без махна али требадо их је поирављати раније или их иопр-авити доцније, у згоднијим околностима, јер као штб је оиасно —како то војници кажу престројавати сепод ватром иротивничком, тако је хиљаду иута оиасније ареустројавати се Ц-'р"Д рат. Све ово не смета да се народу изда оружје, те да се он вежба и обучава ономе што једноме војнику треба, али организацију војске мењати сад у овако озбил.но доба, било би више но опасно. На случај каквих озбиљних догађаја нико нас неће питати како смо унутра уређени политички и какве слободоумне установе имамо, но ће нас нитати колико смо и како војнички јаки. Треба бити на чисто с тим да данас бој не бије гомила, маса, већ добро обучена, на једну организацију свикнута војска. * Судар лађа. Прек синоћ око 8 сати у вече десио се судар лађа наробродског друштва Тисахељ и мале лађ е „Наталије" близу земунске станице на Дунаву. Судар је био тако јак, даје мала лађа „Наталија", избачена на суво. Један од путника на малој лађи хтео је скакати на поље, теје том приликом новредио руку, адруги путник изгубуоје новчаник с новцем, ❖ Похвалчо. Чујемо с поуздане стране. даје г. Живко Давидовић, саветник у пензији нослао друштву Св. Саве, за зидибз Св. Савског дома суму од 1,200. динара. Слава му и нека би Бог дао да се и остали наши оогаташи угледају на овог патриоту. Дочек краљичин у Одеси Краљица Наталија кренула се из Јалте за Одесу на топовњачи, „Уралец". Из Јалте је крал.ица исираћена великим овацијама Јалћана, који су краљици поднели много букета. У Одесу краљица је стигла 4 о. м. Околииа, где се краљица искрцала, била је украшена заставама, а дочекали^су је командант одеског војног округа генерал лајтнат Рербергер, градоначслник контр-адмирал Н. А. Зеленој, начелник окружног тнтаба генерал лајтнант барон Вревски, сви други војни преставници у нарадној униФорми; даље варошки кмет г. г. Маразли и много других грађанских чиновника и мноштво света. На станици је била и музика модлилског пука; у павиљону, подигиутом на станици били су тетка краљичина кнегиња Мурузи, неке даме, чланови словенског добротворног друштва. Све лађе руске и стране, биле су окићене заставама. Тек што је „Уралец" почео улазити у пристаниште, с обале се зачу громко „Ура", које се непрестано понавл.ало, а музика је свирала српске маршеве. Краљица је била на крову лађе и ноклонима одговарала на поздраве народа Пошто је „Уралец" стао, у пароброд су ушли командант Рерберг и градоначелник Зеленој и поздравим краљицу. Она им је врло љубазно одговорила па је онда, опростивши <се с командиром и о <г >ицирима иаро брода и изјавивши им благодарност, изашла на обалу. Ту су је дочекали варошки кмст, који јој је поднео хлеб и со, генера 'итет и други начелници власти. Краљица је, одговоривнш на све поздраве, нрешла у иавиљон. Музика је за све то време свирала српски марш а с пароброда у знак опроштаја чуло се громогласно „Ура". Краљицу је у, павил.ону дочекао преседник словенског добротворног друштва, који је поздравио овим речима: „Ваше Величанство! Као годуживоту иојединих лица, тако и у животу читавих друштава и народа зби-

вају се догађаји, који дају правац мислима и изазивају ова или она осећања. И у животу Вашег Величанства извршно се не само нородичан но и важан историски догађај: на нресто српски ступио је и иримио свето миропомазање једини и драг Вашем срцу син Ваш, Његово Величанство Александар I. краљ српски Такав догађај даје правац не само мислима Вашега Величанства и изазива слатко осећање у Вашем срцу, но така иста осећања и мисли изава код свију, који искрсно саосећају Вама и интересима Вашим. Одеском еловенском друштву није ирви пут пала у део срећа да иоздрави Ваше Величанство и да Вам изјави своје добре и срдачне жеље, али данас с особитим радошћу дочекујемо и поздрав.г.амо Ваше Величанство на нуту за Србију, где Вас очекује син Ваш, кога од свег срца волите и воли Вас. Дочекујући Вас данас на иуту за Србију слободни смо да наше жеље и паде придружимо жељама и надама Вашег Величанства: да Господ да сину Вашем владавииу срећну и славну, да Вам Он буде увек радост и утеха, да Његова владавина буде ера братства и љубави међу словенским народима, да Он буде јак ослонац Србији, искрени пр иј атељ Русији"! Том нриликом г. Знаменски је предао краљици дивну киту ружа и пољубио је у руку. Краљицаје на тај поздрав одговорила овако: „Увек сам била срећна кад сам год посетила Одесу, с којомје у мени везано толико драгих усломена детињства, али данас, кад се враћам моме сину у Србији, тај тонли ноздрав на који сам овде наишла, драга ми је двогубо. „Никад нећу заборавити оио гостопримство којс сам нашла у Русији у иајтежем тренутку мога живота, а благодарност срца које пати, увек је безгранична. Не сумњам да и мој сии дели тај осећај благодарности према онима, који су иримили његову матер. Могу вас уверити, да се никад и нико неће тако искрено и тонло молити, као ја о срећи и напрегку земље, коју називам првом својом отаџбином." За тим су крал.ицу поздравиле уиравител.ка и васпитаницс женског завода, које су поднеле кралшци букет, а после се крал.ица, поздравила и пољубила са својом тетком књегињом Мурузи. Пошто се поздравила и с осталим присутнима, краљица је села у кола с књегињом Мурузи и уз тоиле поздраве искупљенасвета и звуке срнскога марша отишла је у варош. оо» ИЗ СРПСКОГ СВЕТА. — Забрањено откривање споменика. 8 о. м. у Макарској у Далмацији, требало је бити откривање споменика Ивану Качићу Миошићу. На постаменту споменика израђено је дванајест словенсних грбова а у средини су уједињени грбови троједне краљевине Далмације, Хрватске и Славоније. Кад је споменик већ био готов и да се приступи откривању, власт је забранила откривање, јер о нихдванајест словенских грбова „значи панславистичку демонстрацију". Одбор за подизање сиоменика жалио се намееништву и миниетарбтву, али је С оба места одбијена министаретво је још напоменуло, да се еа споменика скину сви инострани словенски грбови и да се грбови тројединце раздвоје и тако измене д* не изгледају више као једна целина. За тим јиге енистарство наредило, да у ере-

дини постамента буде аусгј.иски орао. Под тим условима министарство I ће дозволити откривање. А како одбор за подизање сиоменика нијехтео иристати на те услове, то ће сиоменик за сад остати не откривен. ИЗ БАДКАНИЈЕ Рекрутовања у бугарзкзЈ. Указом од 1 (ј. пр. мес. наређено је да се у времену од 25. Августа до 15. Септембра тек. год. изврши овогодишње регрутовање младића: а.) рођнеих 1868. године: б.) којима је прошлих година одложена била служба из разних законских узрока; и в.) који су избегли ирошлих рекрутација. Број уписаних у књиге износи свега у 24 војна округа Бугарске и Источне Румелије 48957 (на 1,613069 мушког стаиовништва ), а указомсе наређује да се узме.на војну службу 18866 рекрута. Добровољци се нримају е условом да уђу у одређени број рекрута. Жалезннчка веза Солун — Скопље. У листу „Журнал минастарства трговине" који излази у Цариграду изашда, је ова вест: У извештају који је иоднео влади ц.ранцуској, о стању трговине у Солуну у години 1888-мој г. Гијо, вице конзул Француски утом месту ево како нише о носљ. које ће имати ова веза жељезничка са осталом мрежом европском, за трговину овог предела. Што се тиче хране, везом се отвара ново поље за саобраћај било са окрузима Турске што леже нзмеђ Скоиља и Зибевч-а било са Србијом, чији производи почели су долазити на пијацу солунску. Поменута места од Скопља до Зибевча и досада су доносили своје производе на нијацу солунску, али сад ће саобраћај бити већи и лакши путем жељезнице. А што се тиче Србије саобраћај њен за сад дас1а је мален, али надати је се да ће постати доста велики иарочито ако би жељезничка унрава иристане да спусти тариФу за саобраћај, Јер досад је трговачка пијаца Србије била једино Пешта. Све што су имали Срби да изнесу носили су у Пешту. Даиас пак железничка веза дозвољава Србији да напусти овог посредника и да сама директнО ступа у везу са великим пијацама Европе: са Француском, Италијом, итд. преко Солуна. Жељезничка пруга Јамболи-Бургас. Довршивање ове жељезничке ируге наиредује правилно и брзо. Првобитна траса мало је измењена, т. ј. скраћена је да би била јевтинија Овим скраћивањим иостигло је се да је се могао скратити за 15 метара мост на Тунџи. Сви послови око грађевине и дрвенарије биће готови 15. Октобра, иоследњи рок оставл.ен пре дузимачима. Берба винограда у Турској. Како је овог лета било велике врућине, а мало кише, вероватно је да ће берба винограда у Турској омањити ове године за 30°/ 0 ио што је било прошле године. Али тим ће напротив, вино бити бољег квалитета. Дакле лено црно вино, што рађа на европском делу Мармаре, бићс готово концем бербе, која као што се зна заиочиње концем овог месеца. Катастер или баштинске књигв у Грчкој. Радови око попуњавања катастра у целој Грчкој заиочеће почетка идуће неде.т.е под управом чиновником аустриских, којима је председник иуковник. Хартл Евлезин биће главно место за рад. Један излвт пз Игтону. Оделење за индустрију и т}>говину у Браси (Крониттату) које је и прошасте године приредило један излет грговачки на Истоку, снрема се да ерганизује и ове године, иов излет у цељи проучавања и р <згледања трговине, Бео-

града, СоФије, Пловдива и Цариграда. Примаће се п госиође. 1 рговци и ик дустријалци могу понети са собом л примерке (нробе) од својих артикалд Број особа које ће се нримити ограничен је на 70—80 особа. <>о<^ СМЕСИЦЕ — Покојни кнез од Монака био .је за своје младости нриличан ветрогоња и пустолов. Како иричају његови познаници, у тридесетим годннама био је и глумац и да је иа многим иариским нозорницама приказивао е доста велпким успехом. Кнез је био у опште човек врло духовит и често иута згодним досеткама у.хсо се наругати иарискимлпстовима, који су говорили о његовој чувеној играчници, у којој су се не ки осиротели аристократи опет дочеиали богаства. И ако је већ дуже времена био слеп, ипак је био добре воље. Тако је једном у шали рекао : „Ја сам као и немачки цар Карло V, ја не волим да у мојој држави залази сунце. Службени глесник Службене новине доносе ове ук!зе: На нредлог Нашег мичистра ФинанциЈе, д у договору са државним саветои, одобравч се општини малошинкој, у ср. н окр. нишком, да можс од својих грађана иокупнти по сразмери плаћања непосредног пореза, прирез од 2559 87 динара уз обк по.г.^а ове 1888|9 рачунске године, и тим новн^м подмирити расходе по буџету свом, састчнљеном за и ту рачунску годину. Алекса Поповић, шпедитнр у Беггш .V родом из Прилипа у Турској, и нодиник исте државе, прнмљен је по својој молби, у српско подчнстно, на основу тачко 8-е највиших правила од 20-ог јануара 1860-^ године Вбр. 171. (збор. ХПГ. стр. 5) као српски заштићеник, без отпуста \.з свога досадашњег иоданства. Постављени у суду оггруга београдског : за судиј^, Марк 1 ) Ђорђевић, судија суда г.ароши Београда, на основу чл. 156-ог Усгава и чл 25-ог закона о судијама ; за писаар треће класе, Војислав Цинцаревић, свршени правник. У суду округа крајинског за судију, Јован Кречаревић, секретар друге клаее суда округа ћуприског ; за писара прве класе, Милутин Гајић, писар друге класе истог суда, У суду округа крагујевачког; за судију Таса Николајевић, судија ва неспорна де.тл а за судију за неспорна дела, Коста Ди митријевић, судија истога еуда. обојицано потрсби службе. У суду округа нишког, 1-ог оделеља; за ниеара треће класе, Јован М Јовановић писар треће класе суда округа крајинског по потреби службе. У суду округа ћупрвјеког ; ва писара доуге класе, Михајило Мартинац. писар треће класе истог суда. У суду округа смедеревског; за пиеара треће класе, Коета Л - Тодоровић, свршени цравник. У суду вароши Београда ; за писар ■ треће класе Милић М. Милићевић п сар треће класе суда округа иожаревачког Владислав Богдановић, нисар "реће класе суда оврЈга јагоди! ског, обојица по молби, — и В лимир СтеФмиовић, свршени правник. У суду округа јагодинског ; за пичара тргће класе Манојло Кулић, практикант сута пкруга ужичког. За техничког с кретара пете класе у железничком оделењу министарства грађевина, поставл.ен је Милош Гаврцловић, ^редавач нишке гимназијеНа основу члта 6-ог закона о телеграфу, отворена је 6 о. м. телеграфска штација у К .ејерићу. ср. ариљског, окр ужичког кеја ће до дал.е наредбе вршити иепрекидну службу.