Мале новине

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. — Краљичин долазак. „Моп1а&§геуае"-у телеграфишу из Београда, да ће о краљичином доласку у Београду изостати сваки званичан дочек, да је чак ни Његово Беличанство нсће очскивати на пристаништу. Дал.е, да јој се неће ставити на рас1.0-гожсње дворска кола и да нема ни говора о одседању п.еном у конаку. Руски иосланик г. Перснјани добио је од своје владе налог, да краљиду дочека и ноздрави. Ни намесници ни министри неће изаћи нрсд краљиду, али за то ће тим величанственији и свечанији бити приватан дочек. Намесннк г. Ристић нада се још непрестано, да ће краљиду иобудити на поравнање те да ће она усвојити прсдлоге бив. краља Милана и да ће по састанку са својим сином онет отићи из Београда. Ако иоравнање не исиадне за руком, оида ће се вратити и бив. краљ Милан. Краљина ће одсести код госпође Бучовићке, — Уо8818Сће 2вЈ1ппд 1 'авл.а, да је њен београдски донисник чнтао једно-- писмо краља Милана, упућено на извесног динломату, у коме краљ Милан вели, да се неће вратити у Београд за време бављења краљице Наталије, те данеизгледа, каодаон спрам ње врши улогу жандарма. аошто је то ст ар других коаваних за тој иосао. Но ако носиоци власти не буду имали начина и вол.е сузбити извесне тежње Крал.ицс Ната«лије, онда ће он — краљ Милан сам то вршити те да испуни дужност према династији. Ми би на то приметили само тозико: ако бив. краљ Милан доиста жеди успеха својој дпнастији, онда само нек је мало подаље од п.е; јер што год је он даље, династнји је све боље.

" Општинске салане. Одбор оиштински решио ,је да салане буду на три места и то: № Чукариди, смедеревском друму и Кајабурми. — Главни бирачки одбор за варош Београд заседаваће 15. о. м. у 8. сахати изјутра у здан.у општинског суда.

Краљица Наталија у Одеси Краљида Наталија, бавећи се уОдеси, посетила је 6 о. м завод словенских девојчица. При улазу у завод дочекали су је градоначелник Зеленој, преседник словенског добротворног друштва С И. Знаменски, унравитељка заводаДћ А. Лопатникова и чланови словенског друштва. Пошто се иоздравила с градопачелником и осталима, краљица је уз степенице, засуте цвећем, узашла горе у завод где су искупљене питомце отпевале „Боже царја храни", после чега је управитељка ноднела краљици хлеб и со заједно са скупоценим убрус<1м у руском укусу. Питомица Анђелина Јакшић поздравила је краљицу овим речииа на српском језику : „Ваше Беличанство! Примите хлеб и со од верних иоданица Ваших које Вас искрено и тоило љубе. Примите нашс искрене жеље, које нотичу из дубине наших срдаца. Нека Бог сачува Ваше Всличанство од сваке несреће и нека Вас срећно припсде у загрљај Вашег љубљеног сина и драгог нашег краља Александра ЈГрвог. Свуда и увек ћемо молити Господа, да чува и штити нашег драгог Краља и Краљицу — Вас, Ваше Величанство. Нека Бог да нашем драгом Краљуи драгој Краљици дугу и срећну владавину на срећу, радост и понос српског народа !" За тим је друга питомица, Иидосава Нецић, такође срнским језиком иоздравила краљицу овим речима:" „Ваше Величансто! Ми нисмо заборавиле обећање Вашег Ведичанства да ћете нас удостојити највишом иосетом, и ми смо с неописаном радошКу и нестрпљењем очекивале тај срећан дан. Ми смо толико срећке да по други нут дочекујемо нашу обожавану Краљицу. Нема речи којима бисмо изразиле нашу срећу и

веК

СТРЕЉАЧКА СВЕЧАЧОСТ У ПИРОТУ Један наш нријатељ, који се кренуо с аЛексиначке станице, послао нам је овај опис пута од Ниша до Пирота и оиис стрељачке свечаносги у Пироту. Пирот, 8. сентембра Данашњи дан је један од најгорих дана јесењих: стуштило се са свију страна, а киша као из кабла. Пирот, чини ми се као да плива по некоме језеру, .јер и где је калдрма покривена је, бар заполовину водом, некелико узвика живео. Вероватно, да а по сигурним пиротским кућама на сусе свистаралидадограбе својакола много места завиривала се вода, (тако и дашто пре умакну у варош, јер кад је н. нр. Н1 горњем спрату овегости- смо ми изашли на другу страиу, онице, где самја) Ова ужасна киша | где су кола, у нека беху већ посеномела је многа предузећа. Мене се ј дали, а нека (скоро сва) беху заузета једно тич ■: што се не може пуцати за Пироћине (бар тако говораху кона стрелипггу. чијаши). Ми то протумачнсмо у своју По обећању описаку ти пут, али корист, да су то они за нас заузетек од Ниша на до Пирота, азатим|ли, па ирилично и иочекасмо, — ну ток рада, који се тиче стрељачкс' кад видесмо како стоје ствари, кредружине. Све ћу ти изнети у кратко, ^ нусмо се ми нешке, те сустизасмо нејер сам рад и при оваквом времену ' ке,који су, бол.е билн протумачили оно

држали, бар ,)е могао сваки добро вечерати, а тачно у 7 сах. крену се воз пун нопевке, и веселих узвика за Пирот. Многи зажалише што се ноћу путује, те се не виде они красни предели до самога Пирота. На путу од Ниша до Пирота само једанпут стаде воз, и то место беше Паланка. У З 1 /, бесмо у Пнроту т.ј. код станице. Е, сад отпочиње Пирот. — Још воз не беше ни захори, „живео" поскидасмо,

„живели". Кад се па изађе и Његово

Преосвештенство из вагона, чуше се

посматрати Пирот. Знаш већ да смо вас дуги дан чекали воз, који требаше још ујутру рано стићи. Беше дошло време даи други стигне, и ледне мисли обузимаху чекаоце, и ако шоф твр1>аше отворену иеистину, да је 1-ви воз прошао, те тиме изазвао још више разна нагађања. Знашда је било врло

„заузети". Чуло се каткад и гацање но бари, азачу се, бога ми, и како се неко стропошта у бару, јер је, како веле, неки Фијакер баш поред п,ега' пројурио а он, да би сеспасао, пао у бару. Тако му било суђено. Елс, мп се стрпасмо у неку гостионицу нижега реда, тек та беше близу, а за тим се кренусмо у „Народну го-

много света око станице. Најзад се стионицу", где ће се, рскоше, учи-

зачу ФИЈук са локомотиве, и свако око беше на ту страну управљено. Воз присне, и одмах се дознало, да се десила ненрилика, али бсз икаквих жртава. Видело се одмах, да глупо ирикривање баш изазива оно што би се хтеио избећи Ими ускочисмо скоро сви у један вагон, и кре нусмо се иут Ниша Без сваке сумн.е не сви, али бар већина, помншљаху, како би се и нама могла десити каква неприлика. И „пе лези враже", баш кад бссмо во1. у самомс Иишу, до капије

искрену и велику ра дог т. кпји^а„ве нуне наша срца ирема Вашем иел4—-желегшптко, значка јГазиваше, е ниЈе личанству.' слободно, и воз стаде. Многи нроКраљица је бњха очигледно тронута шанташе баш се иснуни оно што тим неизвештачеиим речима деце, за- номишљах", а неки „ама леио се хтеблагодарила је обема иитомицама и дох ја вратити". Ну то беше за мало, иољубила их. За тим се поздравила јер носле кратког времена нроменише са сваком питомицом, сваку је им- знаке и иродужисмо пут. тала о успесима, обишла је сва оде- Ј Неки звуци допираху до нас; воз

љења завода и кад се опет вратила у салу, дочскана је невањем српске химне. (свршиће се) ооо

нити распоред, којс по гостионоцама, које по грађанским кућама. И, заиста, то се тако извршило, само смо ми остали, где смо истваривећ били оставили. Потоме раснореду, у главноме ирошла је прва ноћ. Сутра дан, између 7 и 8 одосмо ми до станице, где бешемного света : очекује се опет воз с гостииа. И, заиста, нриспе воз с гостима после 8. Тада је дошла и нишка иевачка дружина са својом заставом. Одатле ,се креиусмо Јкушш за бандчртама • у цркву, где се око ноловине службе донела и стрељачка застава, да се освети. После свршене службе, за које је време певала нишка, иевачка, мешовита дружина, говорило је Његово Преосвештенство сакупљеиима, а носле тога кренусмо се сви заједно са заставама, као и свештенством, које је служило у цркви, пут стрелишта. Међу њима беше и Мие

стаде, и чу се с иоља „Ниш". У станици и пред њоме беше много света а звуцп, који допирашс до нас трополит и нишки Владика. Стра беху звуци војне музике, која нас љачки је дом такође освећен, а зтим неваху посебно певачке дружине (нишка н пиротска) и свираше војна

дочека, и која Је са нама ишла у Пирот. У Нишу смо се прилично за-

СИЛШК С ПРЕСТ0Л& РОМАН ИЗ ЖИВОТА БМ/1КАНСКИХ НАРОДА У 90 ГЛАВА — С ПОГОВОРОМ

(Писац задржава сва арава)

(47)

— Мрзи, мрзи, мрзи ! И кад будеш својски, страсно и јуначки мрзио, онда ћеш достићи. . Шта?. . . Бићеш богат, чувен, силан, велики . . . Али да ли ћеш бити ерећан? Ђснерал Врбавац нљесну се жестоко ио челу и јурну напред, ионављајући узвик: — Да ли ћеш бити срећан ! А за тим онет обори главу, оиет опусти руке малаксао и тихо настави: — Јес, да ли ћеш бити срећан?! То је главно и најважпије иитање: да ли ћсш бити срећан?. .

Ђенерал је д; ље говорио нолако, скрушено, гледајући непрестано нреда се и климајући главом жалосно: — И ти нећеш бити срећан, сине мој, нећеш бити срећан; јер срећа није богатство, јер срећа није власт, јер срећа није сујетна величина.. Срећа је унутранш,и мир, срећа је душевно спокојство, срећа је мирна савест, срећа је кад се у јутру тргнеш иза сна, на осетиш да ти целим телом струји неко неисказано блаженство, а ти сиокојио сам себи говориш — ја никоме ништа не дугујем, ја ни од чега на свету не презам, ја немам ни једне тајне за коју бих стреиио да је ко не дозна — моја је савест чиста и мирна... Тојеерећа - СреИа су здрави, мирни, снлжни живци ! Ти такве живце нећеш имати, ти их не можеш имати, јер си син 1;енерала Врбавца — и ти нећеш бити срећан . .. Ђенерал приђе прозору, паслони се лактом на ћерчиво и упре поглед у густ ноћни мрак. Заинтересоваи, кнсз и сам приђе мало ближе, ма да се чисто бојао да се примакне ђенералу. На нољу је била мрачна, суморна ноћ. Кроз прозор видео се само жмирав улични Фењер, како једва ШКИЛ.И у мраку. Наслоњен на прозор, ђенерал продужи : — Срећан! бити срећан ! — ала је, то тешка • ствар. А то јс људски позив гта зем.т,и. 3-1-

што смо овде, ако не за то да будемо срећни ! Науке, вештине, знања, државе, сав рад л.удски. I све је уирављено на то, свему је крајњи циљ срећа човекова! Па опет праве среће тако је мало на свету. Баш они су најмање срећни, који то највише ндвалице траже и нарочито удешавају Срећа сама долази, као што сама и одлази. Понајчешће су срећни они који на то и не номишљају да буду срећни. Срећан је мој Антоније*), Ено га, он сад мирно и безбрижно спава у својој собици. Кад има да се наједе и нагшје, да се добро одене и да заштеди који грош месечно — он осећа да је најсрећнији човек на свету .... Можда ради таквих још сунце и греје. Срећа стоји у изврнутој размери са ширином жеља које у срцу носимо. Што веће жел.е, све мања ерећа. Несрећа, то је она разлика што постоји између наших жеља и наше снаге и могућности да те жеље задовољимо. Срећа је онај тренутак кад осећамо да смо тако задовољни оним што имамо, да ништа вииге не умемо иожелети. Али ако тај тренутак постане дан, недеља, година онда онет нема среће. Човек који трајно не би имао ништа да иожели опет би био несрећан човек.

*) Слуга ђенералов. (НАСТАВИЋЕ СгЛ