Мале новине

музика. Пошто се све то свршило, разишло се све да руча. — После оодне нанрављени су спискови за чланове и госте, и у 2 часа почело ■с е пуцати Гађало се у три мете и то су биле две за чланове а једна за госте. У 6 часова довршено је ггуцаље, и свет се разишао. Други дан је био врло леп и пријатан, управо, врло згодан за пуцање ; а и за шетњу. Пуцање је почело тачно у 7 еати, и текло као обично. Ја сам своје метке избацио, и отишо на „Сарлак", каменито брдо, које као неки клин, допире баш до града. Са њега се види цели Пирот и сва његова околина. Диван преглед. Кад погледаш озго, окренут Пироту, видиш лево брдо засађено виноградима, испод којега се налази и станица. Од ње се готово одмах протеже Пирот, па преко Пишаве тфави полукруг скоро до самога стрелишта, које се налази десно како стојиш, у положају „Сарлака." Пирот би се могао. на три дела поделити: десна обала Нишаве, лева обала и на тој једно парче, којс одсеца софијски насип. Ово би парче било као предграђе Пирота. Гледајући са „Сарлака", пада у очи да је десна обала много живља, и куће много лешпе, него на левој, а узрок ће бити, свакако, што је.ближе станици, а ижел. пруга је кружи. Веза између десне и лсве обале врло је танка т. ј., тек дал>е од Нишаве иочињу куће. Мислим да Ке после извеснога времена норед Нишаве бити највише кућа, и да ће Пирот нри саставу бити најшири. Све што око види око Пирота лепо је и ведичанствено, а само кад се човек помисли, осети, како је све тужно.и жалосно.... Но да наставим После ручка је било редовно иуцан>е од 2 до 6. У вечеје био „концерат" „у част стрељачких дружина" у „народној гостионшгл" које су нриредиле иевачке друљине, нишка у суделовању пиротске. Ево већ 11 сати, киша мало престаде, вероватно је, да ћу сутра отићи у СоФију. Ако одем, јавићу ти се и отуда, а за сада буди задовол.ан и на оволико Здрав да си своме другу и пријатењу. Д бу. ИЗ БЕЛА СВЕТА — Убистзо у Уајтчеилу. Лондонски секач трбуха Џек никако да се остав 1 своје праксе. Он с времена на време тек изненади свет но каком својом жртвом. Тако су пре неки дан нашли убијену опет једну женску. 0 том најновијем убиству јављају лондонски листови ове појединости: Ирошлог понедељника око 5 1 /, сати из јутра опазио је један стажар, ткоји је стражарио у улици 81. Оеог§ез т-Ље-Еа81, која је врло широка, али ио ноћи врло тамна и онасна, нод сводом железничког моста лешину жене, којој су биле одсечене руке и глава. Тело је б«.ло исто онако осакаћепо и ужасно нагрђено, као што је и код осталих људи, које је Џек убио. Чим се на дати знак скупило више стражара, одмах пажљиво претресоше све куће у суседству, али нигде не нађоше никаква трага убици. Нема сумње, да је и ово ужасно недело учинио онај исти тајанствени зликовац, кога је свет прозвао „Џек убица". Полициски лекар Филипе изјавио је, да је убици треУ5ало бар један сахат док је овим качином извршио убиство. Сем тбга види се но сечењу, да убица мора имати хирургичпе вештине. Убијена жена имаће на 30 година, приличцо је дебела и мрке масти. Одевена је сиромашно и, судећи по свима знацима, морала је бити блудница, која -ев опијала. Ово је убиство по свима ршредним околностима исто онако

тајанствено, као и сва досадашња. Једва неких 20 јарда од места, на коме је извршен злочин, прод зиоје целу ноћ стражар оном улицом. На земљи испод лешине није било ни трага крви. По ничем се не може закључити, да се жртва борила с убицом. Као и код досадашњих, тако и код овог убиства полиција нема ни појма како се то могло догодити. — Пут око земље. Аустриска ратиа корвета „Фазана" отпловиће 19 о. м. из нуљског пристаништа да оплови зсмљу. Корветом ће заповсдати фрегатски капетан РудолФ Берлхотер а нутовање ће трајати до краја марта 1891. Из Пуља ће пловити гибралтарском мореузиком преко атланског океана у Бразилију и лаплатске земље, па ће се тамо у разним пристаништима дуже задржати. За тим ће опловити предгорје Хорн и отављајући Ауетрију на југу, кренуће за Јаву. П])епгав индиски океан, задржаће ее на отоку Мавицију уз источну обалу Африке па ће се одатле преко Суеца вратити у домовину. Цел овоме путовању је научно вежбање и усавршавање — Но ва пушка. Како јавл>а „Кеуие БеЈ^ие пп1." неки потпоручик Марга изумео је нскакву нову пушку малог калибра, која је, како псти лист вели, по простоти коиетрукције и но сигурности за стрелца знатно бол.а од већипе нових нушака. Те жина .ју јеЗо килограма, врлоје згодна за руковање, и у минуту, може се, вели њоме избацити де 40 метака. Фишеци, који се пуне у Ветернској Фабрини барутом израђеним од хартијс, вро се лако из ње извлаче. Барутно иуњење јв 2 - 8 грама. — Петражит. Тако се зове ново распрскавно срество, које су, како „Ке1с1ш\тс1н'„ јавља, изумели неки Дутлореп и Шрајбер из Келна. Састоји се из подједнаке количиие нитриране меласе (јединење које одговара нитроглицерину), и салитроване дрв. струготине (56 4°/ 0 калисалитре). Петражит је, но извешћу Др. Мука у толико бољи од динамита што се не смрзава, нгго јејевтинији што је неосетл>ив према удару у потресу, и најзад што му је израда сасвим безопасна. Осим тога бољи је, вели, и од робурита, јер је јевтинији и трајашнији и нема никаквих састојака који привлаче у себе влагу. При оиитима код Алстадена у ВестФалдској паљени еу Фишеци нетражитом пуњени на исти начин као и динамитски, и при експлозији давали су, кажу једнако дејство као и робурит. Како петражит не сагорева тако брзо као динамит, то је, вели, он згоднији за уиотребу при мајданима, тим нре што му дим није загушљив. ИЗ БАЛКАНИЈЕ Приходи жељезннчки у Тесалији. За последњи семестар, ночев од ирвог Јаиуара повећани су за 454.896 драхми, а ирошле године за исте овај семестар био је 384.076 дакле сувишак је 70.819 драхми. ЦиФра расходи за исту периоду смањени за 94.302 драхми. "<УО» ► ПРИПОСЛАНО*) *) За ствари под овом рубриком уреднииттво не одговара Госаодине уредниче, Имајте доброту одштампати ово наше писмо, у вашем цењеном листу. Неки наши листови донеше ових дана всст, да је престоница Краљевине Србије усрећена једним новим ј свештеником из Крагујевца по имену Николом Стевановићем.

Овај избор канонског Митрополита који и његови нријатељи осуђују, изазвао нас је да јавним иутем.поставимо разлику између рада не канонског и канонског Митрополита, те да се види колика је у радовима једног и другог. Нама је свима чатаоци иознато, да је главни узрок пада Митрополита Михаила закон о таксама, и да због тога он тај закон није хтео вршити, што је сматрао да је но канонима наплаћивање таксе на добијање чинова „симонија". Бивши архијереји кад су дошли на управу, они су застали тај закон као и измене и допуне у закону о црквеним властима, па су оба ова закона вршили и зато су их пазивали анти канонским архијерејима. Но шта видимо данас, кад је на управи канонски Митрополит ? То исто. Оба номенута закона и данас поетоје, рукополагања врше се, дају се разрешења од огласа и сви остали послови који спадају у делокруг архијерејске власти врше се, а за све то према закону о таксама наплаћује се проиисна такса, и дан с се то не сматра да је „симонија". Ми знамо а ви се драги читаоци сећате, јер је тако рећи јуче било, кад се јавно дизао глас нротив бившег Митрополита, што је примао око себе људе који су му ласкали и давали савета иа штету других. А шта видимо данас код канонског Митрополита ? Код њега ласкавци и подлаци нашли су земљишта за вршење својих партијских ћеФОва, у редовима којих има личности и из околине бив. Митрополита Теодосија, који су са њим заједно јели и пили, здравице му наздрављали, благодарећи му што је брод српске цркве из вртлога извео, на су га сад нанустили каб да га никад ни познавали нису, а примљени су код садањет митронолита као интнмпи пријатељи његови и имају утицаја на решавања многих питања, не губећи из вида, разуме се у ирвом реду своје личне интересе, па онда п слспо партизанство. Свима је вама читаоци још у свежој памети, неправилан и незаконити рад оног архијереја, који најире пише читаве књиге и као зналац закоиа црквеног, доказује неканонско стање у нашој цркви по одласку Митрополита Михаила; а носле, у очи свога посвећења за епископа, пљује на све то, што је о томе донео пуне редове духовни часопис „Хришћански весник" Он се највише одликовао тиме, што је оним свештеницима стављао забране, који нису хтели да мисле и раде како он хоће и што је почео да премешта добре и ваљане свештенике без икакве кривице, а њихове парохије давао својим љубимцима. А шта канонски Митрополит данас ради? И њега видимо да је за ово кратко време пошао тим истим путем Једнога је свештеника у округу смедеревском одлучио од енитрахиља, не обзирући се на то, што код тог свсштеника не постоје такве кривице, да би му требало по закону одузети епитрахиљ. Осипаоничку, најбољу парохију у округу смедвревском дао је најжешћем партизану. Једнога свештеника у округу београдском, који се једва и по оделу може познати да је свештеник, а у самој ствари је шпекулант, јер се ретко ког дана не виђа код батал џамије, да продаје свиње, сено, жито, јечам, кукуруз и т. д. одликовао црвепим оојасом. Протојерејску, најбољу и највећу парохију у престоници, поред толиких свештеника и ђакона, који су и нречи и заслужнији, дао је свом љубимцу и партизану Николи СтеФановићу рвештенику из Крагујевца, и ако зли језици говоре да овај свештеник није редовно ни свршио бого-

' словију, и да има своју рђаву иро1 шлост. I Ето драги читаоци, шта нас је нобудиго да изнесемо радњу канонског Митрополита, за не пуна четири месеца, а и у будуће износићемо сваки неправилан његов рад на јавност Један свештвник.

Главном радикалном одбору Београд. Писац белешке, „цел> оправдава средство", у 212. броју „Дневног Листа", дознао је, „да су браћа Анђелијћи, изволели послати некакво писмо гл. радикалном одбору, у коме му обећавају 350 гласова за варош Београд" под условима, еамо да остану у служби. На теби је Главни радикални одборе да кажеш имаш ли такву поН УДУ браће Анђелића било усм-ну било аисмену. Политички шпекуланти, које јс мати грешно дала човештву, а који се без стида провлаче кроз све иолитичке партије да што ућаре, неће се удостојити мог одговора, али на теби лежи, главни радиклни одборе, да им ти одговориш, и да прогнаш лаж са ноља јавности, где се без икаква милосрђа на срамоту срнску распртила, плазећи свој гадни језик на све н1то је честито и иоштено. Жиеко Анђелић. ТЕЛЕГРАМИ „ Малим Новкнама" 12 СЕПТЕМБРА Париз , Но службеном извештају мшшстарства унутрашп>их дела, од 576 избора, зна се за 560. Изабрано је 224 републикала (167 умерењака, 5 ра дикалца), 159 опозиционара) 86 ројалиста , 51 Бонанартист и 22 буланжиста), има 177 ужих избора од којих ће 135 бити повољни ио републиканце, а 42 неиовољна. Нри свршетку сазнало се, да ће идућа комора имати 369 републиканаца, 201 опозиционара. Сем 10 избора у ко -'0нијама, непознат је резултат још за 6 избора. Листови свију праваца задовољни су резултатом избора. Опозиција се нада, да ће мањина у комори рашолагати од прилике с 225 гласова, док владипи листови рачунају да ће мањина имати на 200 гласова. Вукурешт. Краљ и принц Фердипанд кренули су се на пут за Добруџу. Синоћ су стигли у пристаниште Коставца, где су били сјајно дочекани. Краљ и престолонаследник намеравају да морем оду до Сулине и Галца. к :/ р с

Дукат 5 67 Наполеон .... 9.49 Срц. лутр. 3% лозови34.25

дневник

КАЛЕНДАР Среда Православни: 13 Јакин и Ана Католички • 25. Ап. Матија Сунце излази у 5 е. 33 Сунце залази у 5 с, 45 Пос. четврт. 5 Дан је с почетка 12 Ј / 2 сати а ноћ II 1 / али до краја овог месеца дан окраћа ва сат, а за толико и ноћ одужа.