Мале новине

начком срду као да није годио онакав дочек те је додао , како су међу тим светом биле махом жене и деца. Јамачно се надао да ће тиме ослабити онај величанствени утисак онако одушевљеног дочека. Е, мој драги нису оно биле „махом жене и деда" но је то био цео Београд на ако вам се допада, половина Земуна и Панчсва. Оно што цео Београд ана тај лист хтео је да мало изврне. На нека га, тако му је сад време. * Нова компазиција. Г. Тоша Андрејевик Аустралијанац компоновао је и штампао „Коло Краља Александра" које је посветио Њ. В. Краљу Александру I. Може се добити по 2 динара код Јсвте Павловика и компаније и код Тоше Андрејевика Аустрилијанца, Јевремова улица број 29. * Свечано гађање. Београдскп с хвезна. стрвљачкадружпна приређује своје годишње свечано гађање у недељу 24 оа. мес. За ово гађање биће дванајест награда. Почетак гађања тачно у 8 часова огласиће војена музика стрел.ачким маршем Гађање обавиће се на две мете и у две серије (врсте). Стрелци, који се не упишу пре подке и. не отночну гађање, по подне немају права учешћа у г ађање. У вечеу8часова биће заједничка Бечера — стрелаца, који се упишу и таксу плате. ❖ Посета. Као што смо у јучерањем броју ве]1 јавили г. Сава Грујић мин. ирессд. посетио је ономад Њ. В. Краљицу. Као што се у вароши чује г. Грујић покушао је склонити Њ. В. да нотнише познате услове а што је веле Краљица одговорила да она управо нема шта да аотиисује. Она не тражи ншнта друго но да као српска грађанка живи у Србнји, а то јој право ујемчава устав и да као мајка виђа Свога Сина то јој право даје Бог, природа, цео свет. Шта дакле има да нотгшсује? Ако влада мисли да јој ово носледње нраво, силом своје вкасти, може ускратити, лепо, нска изволи. Она ће онда живети овде и триети своЈУ Т У Г У и дочекаће да види докле може ићи тако, да је силом раздвоод Њена Сина. Наравно, ми ово бележимо само као вест. — Службене новине унеслужбе номделу донеле су ово саопштење: београд, 17 септембра 1889 Повратак Њ. В. Краљице Наталије у Србију даје иовода у земљи ц на страни свакојаким тумачењима п комбииацијама. Све што је нрема садашњем стању у Србији било пријатељски, било нротивнички расноложено расправља ово тако звано „Краљичино нитање" на свој начин, дајући му обично вид и значај, који не одговарају нравом стању сгвари, по необавештсности или злој вол.и из којих потичу. Свако криво тумачење и нстачно схватање у овом деликатном питању најбоље ће се иснравити излагањем свега онога што је повратку Краљице претходило свпх корака, које су Краљев. Намесништво и влада учинили и свих иобуда из којих су потицали. Њено Вел. Краљица Наталија, својим нисмом од 14 јуна тек. годиае јавила је Краљ. Намеснику г. Јов. Гистићу, да се жели састати са Својим Сином Његовим Величанством Краљем Александром, и тај сатанак да буде у Јалти; ако пак Његово Вел. Краљ не би могао доћи

у Јалту, онда ће Она доћи у Београд. На ово писм ), Краљ. Намесник г. Јов. Ристић није могао одмах одговорпти и због болести, од које је тада патио, и због одсуства његовпх другова, Краљ. Намесника који су се онда налазили у Крушевцу и Краљеву, у нратњи Његовог Величчнства Крал.а Александра, а и због тога, што је потребно било саслунгати и Његово Вел. Кр ч л.а Мил на, који по Уставу и законима земаљским има право гласа у свчма личним питањима Краља Александра. По повратку у Београд Краља Александра и обојице Краљ. Намесника, дошао је у Београд из Цариграда и краљ Милан. Онда се г. Јов. Ристић налазио ради лечења у Врањској Бањи. Поменут > нисмо Крал.ице Наталије ,4ало је повода, да га 19 јула у Врањској Бањи носете Њег. Вел. Краљ Милан, Краљ. Намесник г. генерад Бели-Марковић, иредседник мшшстарства г. Сава Грујић и | миниетар унутриш. делн г. К. Таушановић. Одмах је исход овог саветовања г. Јов. Ристић јавио Крал.ици Наталији сво.им писмом од 20 јула, у ком јој је опширно разложио ово: Против иовратка Њеног Величанства у Србији не постоје никакве нрепреке; Њено В. личанстно као српска грађанка има право да живи у Србији где и кад хоће. А.чИ новратак Њеног Вел. мора се оцењивати и с других гледишта, а ие само с правног, а узевши у оцену /;руга гледишта, сви разлози саветују Њеном Величаиетву продужење уздржљивости и такта у оитању овако деликатне нрироде. Данашња владавина у Србији има да савлада тешкоће, какве ваљда ни једна пређашња није имала. Свима нам је дужност грађанска и натриотска, да смањујемо шго вп!не те тешкоће, у сред којих стоји престо Краља Александра; за Краљицу Матер та је дужност увећана и материнском дужношћу. Нема никакве сумње, да би новратак Њеног Вел. у СрбиЈу само умножио те тегобе већ с тога што одношо.ји, у којима се палазе светли родитељи нашега младог Краљ ч иису такве природс, да би могли оланшати иоложај владе и ирестола. Шта више у колико је извесно, да престолу Краља Александра не прет^ данас никаква опасност ни с чољи ни изнутра, у толико се не може рећи, да з I иресто Ераља Алексчндра не би био фаталан раздор , к оји аостоји између Његових у^вишених родитеља,, ако би св на звмљишту Орбије још вкши развмо. Намесииштво и влада дужни су и вољни, да воде рачуна о осећајима материнскога срца, али и о нотреби да те осећаје доведу у сугдасност са државним обзирима; а за постигнуће те сагласности иотребно је нешто времена, иа да се та ствар може нач^лно и дефинитивно регулисапс. Долазак Њеног Вел. у Србију без саорачумч са Крал.ев. Намесннштвом битно ба се разликовао у својим иоследицама од доласка у споразуму са њим. Њ конФеренцији у Врањској Бањи постигнут је саглашај, да се изађе на сусрет жељи Њеног Вел. у толико, што би Њег. Вел. Краљ Александар отишао на састанак са Својом узвишеном мајком у Дануцепи, на имање књегине Морузи, тетке Њееог Вел. Краљице Натапије. На овако иисмо Краљ Намесника г. Јов. Ристића Краљица Наталија одговорила је, да је нисмо г. Ристића утврђује само у својој одлуци и да је једино средство, које би је задржало од неодложног новратка у Београд, послати јој у Јалту Његово Вел. Краља. Ни иротив састанка у Јалти начелно се ништа вије имало једино се одустало због јаке зебње Краља Милана, да младог Краља изложи непредвиђеним случајевима та-

ко дугог нутовања и преко мора но највећој јулекој жези Намесништво и влада нису могли не нризнати умесност ове зебње Краља-Оца. Но што Њено Вел. Краљица-Мати није хтела да усвоји ове основане разлоге и снремала се за повратак у Србију без икаква нретходна сноразума, јављеио јој је денешом од 3 августа, да ири таком стању ства ри она се не може у Београду званично дочекати, нити ће моћи одсести у двору, а тако исто да ее излаже могућности да не види сина, но што то категорички захтева КраљОтац, који по Уставу и законима земаљским има нрееудну реч у регулисању личних одношаја сииа према родитељима. После ове депеше и еавета најиекренијих пријатеља, Њено Вел. Крмлшца јавила је, да свој повратак одлаже. Ова уздржљивост Њеног Вел. створила је Краљев. Намесништву и влади жељену могућност, да ; одмах пораде на постигнућу деФитивног споразума, који би подједоако задовољио осећања и нрава обојих узвишених родитеља Њег. Велич. Краља у колико је то могућно према Њиховим међусобним одношајима и нрема обзирима државних погреба. Краљевско Намееништо и влада срећно су успели, да од Крал.а Милана добију пристанак на овакав споразум : Краљ-Отац и Краљица-Мати моћи ће долазити по два нут годишње у Београд, гдеће за 2—3 недеље бити у Краљ. двору гости Своме сину Ње гову Вел. Краљу, и где ће им се о давати све ночасти, које одговарају високом ноложају Краљевеких родител>а. Време доласка Њихових Величанстава одређивало би се споразумом са Краљев. Намесништвом. На предлог овога споразума, који би оба Краљевска родитеља потпуно изједначио у иитању о Њиховим бављете у Србијн и посећивању Њихова еина у Краљевеком двору, Њено Вел. Крал.ица Наталија није ништа непосредно одговорпла, него је приватним и носредним путем објавила, да 2. ов. мес. полази из Јалте и да ће 17. ов. мес. бати у Београду. Овај неочекивани обрт нагнао је Краљев. Намесништво и владу, да доеледно непристрасном гледишту, које су увек заузимали у овом питању, јаве 12. ов. мес. Краљици Наталији, како остаје у важности оно, што јој је саопштено номенутом депешом 3. авг., пошто није нашла за умесно, да усвоји предлог, ао иом би 0на у одногиајимх са Краљев. двором иотауно изједначена била са Краље .ч Мчланом, у колико то није већ земаљским Јставом одређено. Овако држање налагали су Краљ. Намесништву и влади не само коректна доследност, него и категорички захтев Краља-Оца, прсма уставним законским одредбама, да се мимо њега никакви једнострани односи не заводе између Краљице-Матере и Сина, или Његова Вел. Краља Александра. Мучне нрилике, у којима је Крал>ев. влада затекла све замаљске послове и одиошаје, кад се државне уираве нримила, и тешки задатци, које Крал^. Намесништво и влада имају да реше, па да земљу из тих неприлика изведу, знатно су умножени и отежани тим, што Краљев. Намесништво и влада морају, гшред свега тога, решавати и деликатни задатак , како да се удесе одношаји сваког од Краљевских родитдља, међусобно завађених, са Краљевеким Сином Њ. Величанством Краљем Александром. Краљ. Намесништво и влада према тако деликатном нитању заузели су гледиште, које се брижљиво клони сваке пристрасности и тежи, да постигне склад између права Краља-

Оца и осећаја Краљице-Матере. Краљев. Намесништво и влада, тражећи ову мучну равнотежу, имају нрвенство на уму, да Краљ Србије нрипада Србији, а не само својим узвишеним родитељима; да ток и правац државних послова треба заклањати од сваког неповољног утицаја који би на њих могли имати поремећени одношаји између Краљевских родител .а; да треба што брижљивије смањивати штетан утицај тих норемећених одношаја међу Краљевским родител.има на ваенитање младога Краља. Имајући све ово на уму, Краљевско Намесништво и влада трудили су се, да ово нежно нитање реше сноразумом тако како би Краљевски родитељи били ставл.ени на равну ногу, у колико то допуштају одредбе Усгава на што су и нристанак Крал>а Милана задобили, а остварење је зависило само од пристанка Краљице-Матере. Из иохменутих нобуда и тежња потичу сви корани које су у овом нитању до сада нредузели Краљев. Намесништво и влада, а тако исто и они, које ће морати нредузимати у даљем развоју овога нитања, те проиаћи најподеснији пут, иодједнако удаљен и од неразборите сентиментилности и од сурове безобзирности. Ми морамо сажаљевати, што је ово нитање дошло до оваког стања. Докле је Краљ-отацлпружао могућне олакшице решењу овога тугал.ивог питања, налазећи и сам да у интере у ирестола не треба да стално пребивају у Србији ни Он (КраљОтац) ни Краљица Мати, дотле је Њено Величанство постојано одбијало све предлоге, који су смерали да доведу у сагласност стечена права са државним интересима и нриродним захтевиам срца. Ми ее надамо, да ће Њено Величанство блшке обавештено, боље оценити тежње, које су у овом питању руководиле Намесништво и владу, и да ће се приклонити ®сноразуму, који неоспорно ишту интереси и државе и нрестола. О-®"П И Т А Њ Е Г. Министру Војном Београд. Народ среза пожешког нодигао је о свом трошку касарне у Пожези и такове је ире иет година заједно са земљиштем коклонио српској држави. Све скупа, грађевине и земљиште, има своју вредност од 120.000 динара. Од тог доба народ је извршио још знатнији оправака на овим каеарнама, али кров на овим грађевинама, остао је ненрекривен сем нештО мало што су војници собом зими препокривали. Данас грађевине махом све прокишњавају и тиме се не само иропасти брзој излажу, него постају влажне што је за војничко здравље на сваки начин шкодљиво. Учтиво питам Г. Министра, зашто се овако очевидној пропасти излажу касарне које је народ подигао и које носе назив Касарне Престолонаследника Александра ?! Ја сам сматрао за дужност да као грађанин овог места унравим ово скромно питање које је иокренуто из чисте жеље да се државни интереси што боље очувају. 15 септембра 1889 год. у Пожеги. Понизни Милан П. Стоић трговац из Пожеге. о о«»