Мале новине

НЊУ1ЖЕ .ВНА ЗАКЛАДА Српска краљевска академија држала је 11 о. м. скуп целокупне академије : Били су: Милан Кујунџић, Св. Николајевић, Љубомир Ковачевић, и секретар, академик, М. Т>. Милићевић. Секретар М. Ђ. Милићевић јавља, да је Академија од г. Јована Мариновића, бив. српског носланика у Паризу нримила ово писмо: . „ Вас! Саз1еЈп Но(е1 бСгаићт.ег 8|-'0 септ. 1889 Краљевској Српској Академијл у Београду „Мој покојни син Никола, ког ми је немилостива судбина отргла из м о ј е љубави 15-ог дана месеца јула ове године, био је и срцем и душом одан нојезији и позоришним списима из живота народаог, и иочео је био не без успеха обделавати лепу к1БИ ?кевност, тако, да би, може бити, оставио лено име по себи, да му је еуђено било дуже ж шети. „Мени се чини, да ћу најбоље угодити духу мога покојнога сина, ако оснујем једну закладуаа давање сваке године Једне књижевне награде изврсним списима лепе кљажевности у спомен мога сина Николе. „Ја сам решан, на то име одредити једну своту од 12.000 динара. које ■би се годишњи приход у 600 динара давао као награда у спомен Ничол* Ј. МариноаиИа, списима нојетичким тенденције моралне и патриотске, написанима чистим српским језиком, п који би се одликовали лепотом слога и садржаја. „Моја би жеља била, да се Српска КраљевсЕа Академија прими, да рукује овим капитадом, и да досу1>ује ове награде. „Ако у којој години Академија нађе да ни један од приказаних јој ,,спма не заслужује ову награду, она би*власна била, или идуће године увели -'ати обичну годишњу награду са овом уштеђеном сумом, или арема околностима два списа са по 600 динара наградити, или своту закладе са уштеђеаом сумом увеличати. „Моја би жеља такођер била,да се награда досуђује или издаје на дан смрти покојникове, то јест 15-ог јула сваке године. „Но то је нроста жеља, која не образује никакав услов, нита обвезу за Академију. „Ако би услед каквих законских наређења, или ма каквих догађаја Академија постављена била у немогућност, да овом закладом рукује и да ове награде досуђује, ја јој остављам у аманет, да такво наређење за досуђинање ових награда донесе, како ће се најпоузданије моћи постизавати цељ, којл ме на установу ове закладе побеђује. „.Ја иоиизно молим Академију, да има доброту јавити ми: пристаје ли да се прими овог задатка, како би могао наредити да јој се 'изручи у срнској 5% р нти <вота од 12.000 динара, осигуравајућа за навек приход од 600 динара. „Част ми је бити Краљевске Срискс Академије ш низни елуга, Ј. Мариновић с. р . Саслушавши ово писмо, Академци узвикнуше: — Слава иокојнику! — Хвала дародавцу! По том академија одлучи, да се понућенога задатка драговољно прима под условима у нисму изложенима према чему ће Преседништво известиги писмом г. Мариновића умоливши га да би изволео Академији доставити нодатке о животу покојнога му сина, чијем споиену и оснива се ова задужбина, и послати фотограФску слику покојникову.

У исто време Преседништво има о овој задужбини известиги г. Министра просвете и црквених послова, према члану 194-ом земаљског Устава. Председавао Милан Кујунџић Запиеао привремели, секретар, Академик, М. Ђ. Мнлићевић. пизма урадништзу Уреднику „Малих Иовини" Г. Уредниче, У јучерашњем броју „Малих Новина", јавили сте да је на скупу великошколском решено да се Њено Величанство не дочека. Да не би свет мислио, да је за цело тако решено на поменутом скупу то ћу вам изнети целу ствар како је текла. На скун је дошло преко 90 великошколаца. После дуже дебате о томе, да ли великошколска омладина треба званично да дочека Њено Величанство, или не; председник је ставио нитање, и 34 су били противни дочеку, међу којима је било и таких који су сматрали за нужно „одржати победу" и по две су руке дизали. Замислите, колика срамота од по неких великошколаца! А каквим су се речима при говору служили срамота нас је и да спомињемо. После стављеног питања, противници су дигли таку дреку и вику, да се више ништа није могло чути, ипредседник је расиусти^ скуп, а остале другове позвао да се скупе носле поднз пред школом, те да заједнички дочекају Њено Величанство, што је и учињено. Према овоме молимо вас г. Уредниче, да вашу нрошлу белешку о дочеку Њеног Величанства исиравите, јер је већина билада се Њено Величанство дочека. 19 септембра 1889. Београд. Један великошколлц. -вВЈ-О*®*ИЗ БЕЛА СВЕТА — Чуднчвате поаледицч свадбенјг путавања. Неки мађарски богаташи средњег рода хтели су по што по то удати своју јединицу за каквог одличног аристократа, који би њихову богаству дао племенски сјај. Најзад им пође за руком те за зета нађу некаква плавокрвног аустриског кавалера, коме је истина давно потамнело драго камење у његовој круни, али је иначе био доста леп да се могао допасти и омилети и њиховој размаженој кћери, која је поред рода тражила и лепа човека. У брзо буде готова свадба и млади супружници се крену на пут. Али на несрећу сласти тога пута загорчавали су таст и пуница, који се нису могли одмах растати од своје кћери. Младом супругу досади такво нутовање под етрогом пратњом, јер ни часка није могао бити са својом женицом. Кад су бшш у Швајцарској, нестаде изненада једне вечери младога супруга, а сирота женица примети на своју жалост, да јој је нестало и собарице. Стари таст појури брже боље на железничку станицу и сазна, да су се обе тичице одвезле на колима у варош. Доцкан у ноћ нађе таст уточиште бегунаца. Нађе врата отворена, појури унутра и иађе зета у врло нежној ситуацији с лепом собарицом Увређен у својој родитељској части, оспе таст читаву кишу најљубазнијих поздрава на свога зета, који их је неко време трпељиво слушао, а најзад кад му је већ било дошло до грла позове — слугу. Шта је носле било, не зна се, само се зна толико да се таст сам вратио жени и кћери и да је већ поднета тужба за развод.

— Фалбови критични дани. Рудолф Фалб пише бечкој „Н. Сл. Прсси" од ирилике ово: Промена температуре од 3 на 4 септембар, која се осетила од северне и јужне Русије, па све до Париза, била је опет знаменита метеоролошка појава. Први повод тој наглој промени била је денресија, која се 28 пр. м. развила над финским заливом те се за тим, противно сваком правилу, крснула југо-западу. Мора дакле да је био особит и изванредан повод тој необичној нојави у ово доба. То се може мислпти и но'окрету ветра у ваздушним висинама, који је26и 27 као источњак, 28 као северо-источњак, 29 као северо-занадњак подржавао лепо време а 30 се опет појавио као западњак, док нам на,јзад 31 пр. м. није донео тродневну кишу, која је 3 о. м. завршила снегом. За то је 4 о. м. и настао мраз ио већем делу Јевропе. 28 пр. м. настала је у времену оштра криза, чије су се последице у нашии крајевима развиле тек доциије Онај редак источни ветар, којикао да је у вези с оном депресијом над финским заливом, спречио је по свој прилаци те се није најире раширила друга деиресија, која је 28 и 29 нр. м. била у ваздуху севсрно од Бритаиије те је потисшвана према југу. Тај источњак сил >м је нодржавао леио време у нашим крајевима до 30 пр. м., од кад је критична сутуација јача. Умро. У ЈХондону је умро чувени енглески романописац Колинс у 66 години. Легм се провели. Двојици севериих Немаца десила се недавно близу Неапоља ова неприлика а услед неспоразума, који их је могао стати главе. Обојица од којих је један Берлинац Веиецел. враћали се с врха Везува. Напу^гу. Торпимију седну да се одморе на обронку. У то мимо њих пројаши неки сељак. Како су оба Немца била залутала и нису знали кудаће напред да иду изађу предањ и ослове га. Сељак се преплашио кад је угледаа ова два странца како су нагло искочили из шибља па мислећи да су какви разбојници извади из џепа нешто мало новаца штоје имао, и поиуди им. што они разуме се нису примили. Али он ипак поче викати у помоћ те се у брзо скупи гомила сељака који наше Немце добро испребију, а Венцал је био и јак < повређен по глави. Полу мртве оставе их сељаци на путу, после их нађу људи и однесу у болницу Сан Ђорђио где и сад ролују. Сазнало се да је онај сељак раиио Венцла у главу те су га затворили. Сел>ак тврди да су стран ти скочили и довикнули му „кесу или живот" ПРИПОСЛАНО*) *) За стварл иод овом рубриком уредништво не одговара. Господине Уредничв. Молим одштамнајте ову моју изјаву, као одговор на „припосланоједног свештеника," које сте имали доброту штампати у вашем листу бр. 264., а којим је се и мене дотакао. После разних новинарских нанада на многе и многе виђеније личности — са и без икаквог повода и разлога — само услед личне мржње или партијске заслепљености; као и с' погледом онет на најновије нападе на личност, која је жудно исчекивана и радосно иоздрављена, мене више не изненађују, нити ће ме у будуће изненадити, никакви новинарски нападаји; нити ће ме они у садашњем моме сиокојству моћи узнемирити. Ово тим пре, што сам тврдо убеђен, да сам у званич-

ности радио све оно, што сам био дужан радити, и што ми је закон и савест моја налагала и црквена потреба изискивала, и што би сваки, заклетви својој веран, на моме месту морао чинити; као и то, што сам тврдо уверен, да ће доцније ладни и безпристрасни историк оценити мој рад унраво онако, како важност истога и нравда буде захтевала, која оцена за цело не ће ме постидити. — Исто тако, не ће ме од данас ни најмање радовати и веселити ни хвале и узношења, ако би каквих у будуће било, као што их је било и које су понајвише исказане у „Хришћ. Веснику" нрошлих година, и који се ове године немилосрдно и безобзирно окомио противу мене, — Вазда ћу и према хвалама и понудама бити равнодушан удаљујући од себе сваке сплетке и интриге, којс се данас, усљед сувишне себичности, у велико равијају. Приликом овом изјављујем још™и то: Нека је мојим противницима на знање, да ии најмање немам воље ни више амбиција за васностављење на епископ. катедру, кад се и највећи и најпопуларнији великодостојници црквсни, тако, без икаквих обзира, могу нападатн и хулити, иа још од својих нодчињених— од клнра; као и то, да нити завидим данашњим, нити ћу завидити „пуноподежним" будућим архипастирима на таквом стању, обећавајући им шга више, да ћу се вазда и топло Богу молити, да би што више и корисније урадили за цркву и народ. — Ја сам урадио, колико сам за ово кратко време могао урадити; и с' мојим радом и с мојом богољубивом паством и свештенством I отпуно сам задовољан, а судећи по многим писменим и усменим изјавама надам се да јо огромаа већина и са мнои задовољна. И то је за мене у данашњем времену, када нико ни с ким није задовољан нити ико иком за што благодаран, доста, и — веома утјешно. Примите г. уредниче уверење мога одличног иоштовања. 15 септембра 1889. год. У Београду. епископ Н и к а н о р. К У ЈР С

Дукат • . . . : 5 67 Напалеон .... 9.59 Срц. дутр. 3% лозови 34.50

ДНЕВНЗК КАУ1ЕНДАР Среда Православни 20 Муч. трФим Католички • 2. Лист Сунце иадази у 5 с. 47 Сунде валази у 5 с, 24 Пос. четврт. 5 Дан је с почетка 12 х / 2 сати аноКЦ* али до краја овог месеца дан окра^а за 1 сат, а ва толако и ноћ одужа. Ред примања по министарству Министар унутр. дела: сваки дан пре ао дне од 12—1 часа пре подне. минстр. ностр. дела: четвртком од 11пре подне. Министар војпи сваког дана од 11—12 ч сем недеље и празника. Мин. правде: сваког дана од 9 и по часа до подне. Мии. Грађевиие; евала дан од 11— 12 ч пре подне. Мин просв. и цркв. деда петком <>д 11 до 12 часа ире подне. Мин. иривреде, понедеоником, уторником четвртком и петком од 11-с пре подне до 1 по подне. Министар Финансије уторником и четзом 1 —з до0ир21додне.