Мале новине

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА. — брпскн црквени конгрес. Како телеграФИшу Кудапести Хирлану" из Карловада, још ове године састаЉе се српски народни црквени конгрес ради избора сриског патријарха. — Насеобине у Босни. 0 немачким колонијама у Босна доносе „Магдебуршке Новине" ове податке: „Прва немачка села, доњи и горњи Виндхорет, не далеко од Баљалуке, застована су још 1879; куће ; гостиопице и пољопривредне зграде подигнуте су од тврдог материјала. Иза сваке куће уређеве су баштованџинице. Пре десет година у тој се околини плуг земље продавао з* 40 Форината, а сада по 200 Фор. Оба поменута места имају цркве с дрвеним звонарама, и једну школу, у којој се предаје немачким језиком. Насељеници ј ова два места махом су из Хановера и Брауншвајга и сви су Католици. Свега их има 800 душа. Ових последљих година дошло је из Немачке прилично сиромашних радника; они надниче и зарађују тако, да се надају да ће моћи купити земље. Они сви један другог потпомажу. „У равници маглајској, коју су назвали Рудолфовом долином, населило се ! 30 породица, а непрестано их све више придолази. То су све имућни немачки сељаци. Сем тога ту је из католичког Фонда подигнут и један манастир. Обучавање у школама, поверено је калуђерицама тога манастира. Мање немачке насеобине постоје још око Маглаја и Бањалуке. У планини Козари узео је иеки предузимач велике шуме, и довео Немце да секу шуме и праве дуге. Њих има толико, да се могу сматрати као некаква насеобина. Они заслужују лен новац. „Код Доберлина на Уни купили С У немачки пресељеници 1889 од Рустаи-бега велики део земље, Онда су Мухамеданци мислили, да ће им се све земље отети и Хришћанима дати, за то су их јевтино продавал и. Сад их више не продају но дају под закуп. Немци гаје многу стоку и сеју кукуруз. Код Костајницс један Немаи из Швајца купио је велико имање; код Градачца кунио је један капетан велики д«о нерађене земље и населио Немце из Угарске. Сем тога ио Босни има појединих немачких земљодела-

ца ; око којих се други Немци ирикунљају тако, да ће временом свако тако место ностати немачка општина. „Од свију колонија у Босни најбол>е папредује Франц Јосипово поље, код Бељине; ту су се 1886 населили Немци из панчевачке околине. Куиили су 300 јутара земље и иоделили, и одмах почели зидати лепе куће. Сад имају 600 јутара земље а 900 јутара узели су под закун Међу собом имају мајсторе и занате за све своје иотребе. Отворилн су немачку школу, у којој има 200 ђака. „Пошто је ова земља око Бељине веома плодна, то се сваке године досељавају породице из разних предела. У Херцеговини нема још ни једне туђе колноније, била је једна на граници херцеговачкој на Ибар иланиии, па су се сви одатле вратоли у свој завичај, у Тиролску. — Из Скапља јављају, да је ше® техничке дивизије и интенданције у турском војн м министарству, гененерал Тахир патпа, дошао тамо. За сад се још не зна, какав је задатак овом његовом доласку у Сконље. — Не^стина. „Балк. Кор" доноси : ОВО : „Бечка и пештанска штамна непрестано напада балканске народе које хоће да дискредитују пред Јевропом. „Сваки дан дође на ред но једна балканска држава, којој иридају претећ изглед или за чију унутрашњу ситуацију кажу да је онасна по општи мир. „Свима овим маневрима задатак је да код јевропских народа, жељних мира и изморених војним теретима, створе уверење да је неизвесна и оиасна ситуација балканског полуострва ирави узрок томе тако теретном оружању. Међу тим у ствари ништа на балканском полуострву не може да да ни најмање повода неспокојству. Може се рећи да је супарништво између Француске и Н Ј мачке, или између Русије и Аустро-Угарске једини узрок иовећању војних терета у Јеврони. „То је цез и аустро-угарској штампи, кад доноси вест ливерпулске „Поште" да је црногорски кнез, бавевећи се у Петрограду, углавио с руском владом уговор, ио коме је Црна Гора уступила Русији бар.ко нристаниште за једну знатну суму новаца. „Русија би од Кара направила војно пристаниште с иошзрским депоом. Све је ово само низак и перјфидан маневар да се компромитује ЦриаГора. С в а к зна, да се барско пристанишге н а л а з и под нароччтом зашгитом берлинског уговора, и да као такво не може бити предмет никаквих уговора, на : ни од стране црногорског кнез -1, као ни са стране нетроградског кабинета. ,Што се тиче „знатне суме", коју је добио црногорски кнез као цену јза уступање Бара, то је просто злојнамерна измишљотина, шта више ирава увреда, против које ми нро!тествујемо енергично. Жалосно је видети ненријатеље баисанских држава да се дотле понизе, да се већ служе и тлким изразима".

?► ТЕЛЕГРАРЛИ „ Мхлим Новчнпка" 27 СЕПТЕМВРА Софија Киез Фердгапанд отиутовао је сииоћ иикогннто орн јент-експресом за Ебентал; прате га внше ч ханова љегове свите. Иде да посети своју матер ириицезу Кчиментину. Прокламацијом Кнежевом, према ч.з. 19 Устава, на именован је Отамбулов да управља кнежевином.Кнез ће осуствоватн од прилике петнајест дана. Веч. Чувени пснхијатр нроФесор ЛајдездорФ умро је. Пргг. ,, Шач НагоЛа', оргах клуба старочеха, изјавЂује дг ће евентуелии иредтог мгат;очеха, придиком дебаге о адресн, — којом ће младочеси тражити да се цар круннше као крал. чеотки — бити просто одбијен од сгране већине сабора, јер паимеиовање гроФа Туна за гузернера Чешке ннје довољно да се ситуација може сматрати као повољно регаеље тако важчог питања. Тангвр. Тврђаве марокшске поздравиле шпанску заставу , дајући тиме сатисФакцнју за аферу у Аихугремасу.

Кил. На свечаном ручку којн је био јуче, цар Вилхелмјепохвалио енглеску Флоту и нанно у здравље краљице енглеске. Вицеадмирах Баирд заблагодарио је цару на одли совању, које Је учинио енглеској ескадри и нанио је у здравље царево. Оиек. Административиа комасија комитега Верчере, расирављајући питање о администрацији шума владике Штросмајера, регаила је да стави под забрану магистрата адмипистрацију гаума у дијецеш Ђаковарској. Верлин. Министар Воронцов, геперал Рихгер с нратњом дашли су јутрос овде. Одсели су у руском посланству. Рускн цар ће стићи у четвртак у .јутру. 28 септембра Ко.г. Цар је јуче прегледао канал између ба^тиског н северног мора. Огигаго је из варогаи у 11 сати ноћу. Рускн ца) ће доћи овде сугра у вече и одмах ће се крелуги за Берлнн. Веч. Кчез Фердннанд Кобурга*и сгнгао је овде јуче после подне. На станици га дочекао г. Начовнћ. После кратког разговора с Начовићем, кн з и )0дуЖ10 пуг за Ебентал. ДРУШТ81) СВ. С4ВЕ Захвалност Г. г. Фл.иш ла Ренотијер од Ферари и Едуард ла Ренотијер Б уланже — из Париза, прило:кили су Друштау Св. Саво аег сгоггчг ј-с нарч у чаг/, н I друл гззле цзљч, на чему им потписани, у име главао.' одбора Друшгза Св. Саве, изјављује в елику захвалност. ДСС. Бр. 1243, 27 сентембра 1889 год. Београд. Главни Благајник : Друштва Светог Савв Тих. Ј. ^аркозић

била .. јес, дужност! А најзад, народ и није био с њим. То је обмана. Сад сви кукају! Кукају сад ношто је убијен. А и то је лаж, и то је притворство пред светином. Добро је нека глупа маса верује. И ја сам јавно жалио А ја га мрзим. И други су га мрзели. Он је био аисолутиста Омладина га је мрзила као тираиина . Ја сам нашао готову заверу, Јаје нисам први створио. Кад сам ја доитао, стварје већ била зрела. Они су хтели само да га протерају. Лудорија! Младићи, шта су ови знали. Или-или! Ту се друкчије не ради Сад кукају. Подваљено им. Добро је што сам их имао у рукама. Они су знали да су им конци у мојој шаци. Ха,! ха ! ха! Уредник „Балканије". Како се био запрепастио кад сам нросто зановедио да му се растури већ снремљен слог за лист. Шта су они сањали, а шта им је остало! Али су морали увући рогове. Са мном није било шале. Правио, веле, притисак ! Притисак! него шта. Зар може бити без притиска, где владалац лежи мргав на столу, и то још убијен владалац ! Ко је радио друкче, ко ради друкче, ко ћерадити друкче? Сила је сила, јес, сила је сила!... Ђенерал стиштеобадве неснице и ногну се нанред, као да ће на некога јуришати. — Сила је старија, — викну он — јер сила је јача, ко ће против силе ? Ви мени хоћете да судите-

Ви мени! Ко сме ударити на рогатог бога. Три се круне блистају на мојој глави. Кад је сабља оштра, она пресеца по средини. По буџацима је мрака. Ко се боји мраку нека не иде у буџаке. Кнез је ишао низбрдицом, а ко корача низбрдицом увек може лако пасти. Крв није ништа друго до црвена вода. Круне роде на дрвету које је крвљу заливано. Престоли су столице на којима седе мртваци. Ја сам ђенерал, ја имам војску, војска има пушке, пушке имају грлиће, грлићи говоре; куршуми су пушчане речи. В1ад се ко куршумом нахрани, онда је увек сит! Власт је то исто што и сласт ; разлика је само у једном писмену. Краљеви место мозга имају у глави слепа миша. Тиранину је најслађи ручак који је скуван у сиротињским сузама. На нож натакнуто срце само је обично парче меса. Петак је недл>ин посинак, а у суботу даје се под кирију пакао. Мссецу је од ж 'лости препукло срце, а из његова рањена срца капље отров... капље мени на језик.... али је горко! Ђенерал се стресе и ухвати се руком за уста... — „Ала је корко!... Јао! мене су преварили, ја сам обманут.... дали су ми да поједем креслу јерусалимском храму и да попијем В °ДУ У к °ј°ј се крстио антихрист. .. Суацс има

подерану ногавицу.... а на небу се срунгло свој. .. бежи... бежи... Зајаиурен, узнемирен, с разрогаченим, закрвављеним очима, ђенерал је сва ова последња бунцања изговорио брзо, силовито, с очевидним наирезањем. Преко чела и слепих очију одскочиле му жилз као прут; жале на врату набрекле и чисто задуле; на крај усана показала се бела иена; усне по средини набубрене и затегле, језик одебљао тако, да га је с муком кретао и често запињао; цело тело у грозничавој ватри и дрхтавици, а глас му је био необично дебео, хранав, промукао и шго је ђенерал више говорио глас му је бивао свз слабији, све хранавији и потмулији, на послетку једва је загушљиво шапутао; јасно се видело како се говор ноступно гаси и загушује.

(Наставиће се)