Мале новине

В. Рашић ЉуОа Ковачевић , Б. Гавриловић, Др. Попс, Љ. Станојевић , ШтајнихЛер Глоша', Клокић, Стева Иоповић, Јован Димитријевић, Јеротије Топаловић, Б. Бошковић Др. Трнковић. * Краљичино питање у Скупштини По вароши се говори, да је влада од радикалног клуба тражила обећаље, да у Скунштини неће нотрзати нитање о Краљичиој ствари. ]Јлада је, веле, ради тога тражила да сии чланови радикалне скугпитинске већиие потпишу једно такво нисмено обећање. Веле да је у > лубу о томе било дуге и живе дебате, и најзад је решено да се такво писмено обећање иотпише, што је и учињепо. Овој одлуци клуба нису се придружили чктрдесет чланова скупштинске већине, који нису ни потлисани то нисмено обећање. Ово за сад бележимо само као оглас, који се ио вароши ироноси као поуздана ствар. * Приступно предавање. Г. Владимир Јовановић, хонорарпи' проФесор Велике ТПколе, држаКе ириотупно предавање из Политичке Економије у среду 7 ов. мес. од 4—г> часова по подне у сали Вел. Школе. * Њено Величаиства Краљица Наталија узела је за 40 дуката месечно к ућу г. Крсмановића, до министнрства нар. иривреде, за коју смо ономад јавили да је Њено Величанство гледало * Како се десило. Зна ее поодавно, да међу услове, које је краљ Милан ставио КраљИци,, долазио је некад и тај, да се Краљица не може не само састајати са сином. И одиста кад је Н>. Б. Краљ ономад пошао Матери, пратили су Га г. Докић и г. Ћирић, једно учитељ, друго ађутант Краљев, но ипак, ми смо већ јавили, да ЈС Краљ на само говорио са Својом Матером. Ево како се то десило : Кад су дошли Њеном Величанству Краљици, ушли су сви троје у предсобл>е, т. ј. Л, В. Краљ и г. г Докић и Ђирић. Сва тројица уђу и у велики салон, куда изађе и Њ. В. Краљица да пресретне сина. Али Њено Беличатетво не прима у великом већ У малом салону, с тога се Она окрете г-ци Богићивићевој: Дано! Забављај овде господу и постарај се да јој не буде дуго иреме, ти то умеш. Немој после да се гоепода жале да им је било досадно — то изусти Њ. В. Краљица, ноказујући на г. г. Докића и Тшрића, иа онда узе за руку Свога драгог сина, и оде с Њим у мали салон. За Величанствима затворише се врата а два господина остадоше Да их забавља г-ца Богићевићева. Веле да су се веома пријатно забављали. Ето тако се то десило. * Састанак. Њ. В. Крал>ица разговарала је на само са Својим Сином више од једног сахата. Баш то, што је овај разговор био на само, чини те је и теншо и незгодно о њему говорити. С тога се ми нећемо ни упуштати у саму садржину разговора. Поменућемо само неке околности. У ночетку Њ. В. Краљ био јеприлично званичан ; напоменуо је Матери да Он као Краљ има извесних дужности, у опште изговорио је лепу, подужу беседу, по којој се јасно видело да је у напред спремљена и научена. Али сретна Мати умела је тако срдачно иредусрести Сина, и у неколико речи тако згодно одговорити на његову званичну беседицу, да је све званичности на један нут нестало, а остали су само Син и Мати, који се тако дуго нису видели н који су

сад тако слатко, тако пријатељски тако синовље и тако матерински разговарали, да ,се иишта лепше не може замислити и ништа боље пожелети. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Обријан поп. „Либерал" јавља: Пре неки дан умр'о је у селу Савковићу Андрија Лукић. Пред вече истог дана дошао је поп Јово Петровић, свештеник ораховички да га оноји и сахрани. Но пошто је било доцкан, поп остане на преноћишту код Петра сина лоч. Андрије, и не мчслећи о несрећи, која ће да га снађе. „Тек да седн\- за вечеру, а на врата собна груну Живко из Дрлачн чувени разбојник и упути се попу са револвером у руци. Јадни поп од страха у први мах већ је био у пола мртав. Разбрјник га шчепа за прга, а револвер му унре у чело с речима: „Одавно ја тебе нопе тражим, а ти ми измичеш; али нећеш више, сад ћемо свршити рачуне." — „Па можемо" рече пон, — рпвнодушио. „Но ире свега, гди ти је бирачка карта?" нита разбојннк.—- „Ти знвш да сам ја сиромах, да порезе још платио нисам, па да зато и немам бирачке карте" одговори нои. „Што лажеш попе? карту на среду, јер ће је глава заменити." — „Вала може, ја карте немам. — Разбрјник се маши за требник, који иа асталу стајаше, прелиста га свега, па пошто не нађе бирачке карте тресну с њим о земљу, исујући попа, требник и онога, ко му га даде. За тим иреметну попа, на ношто не иађе ни новца ни бирачке карте одвали му иеколико шамара и рече му : „Попо, за живу главу да ниси гласао за либерале, измаћи ми нећеш. А сад кажи ми попо, зашто ниси радикал као пон Милован Протић из Горње Буковице, па да радиш шта ти је воља, и да се не бојиш ни владике ни патрике, ни никога?" — п Ето суђено ми тако вал>да", рече пон.„А кажи ми брију ли се нопови?'' „Вала још то у обичај није ушло" одговори поп. —: Па к .ко би било да отиочнемо. — „Па, можемо " „А како се брију код вас, суви ил поквашени?" — „Вала како хоћеш ?" — Разбојник извуче нож из корица, наоштри га на пушчаној цеви, ухвати иопа за браду и поче грозно стругати браду. Пошто .је свршио оиерацију са брадом, рећи ће: „Видиш н 'пе да се и попов& могу бријати?" — „Вала виђох, и то на себи." „Па хоћемо ли и бркове обријати, шта ће ти они ?" — Па мон№мо" одговори ноп. — Разбојник се мапш за један брк и ножем гљ отсече, за тим и с другим учини то исто. „При растанку препоручи разбојник попу, да се порадикали, па ће се све заборавити, и да се неће имати чега бојати. „Поп Јово родомјеиз Сребрнице. Пре окупације рад револуције морао је побећи из Босне и настанити се у Србији. Док је био у Сребрници живо је радио са осталим нр вацима на нокрету босанском због чега су га Турци и ацсцли." Тако вели „Либерал." Ако овако писање није дикговала партиска заспепљеност, ако је дакле истина, онда је одиста грозно и ужасно. ИЗ СРПСИОГ СВЕТА. — Нз Старв Орбаје, Из ' коаља пишу : „Не можемо се никако похва лити са стањем у нас; нарочито јавна безбедност није готово ничим о сигурана. Мисли се да ће у овом погледу учинити основне реФорме нови валија Ејуб паша Ејуб паша

важи као строг, али нравичан човек. Он је на две године пред српски рат био командант у Нишу, а у рату је заиоведао једним војиичком корнусом и важио је као ваљан и храбар ОФицир. Сад нема никакву команду, и ако стоји у г рангу мушира. Како јадно стоји са јавном безбедношћу, најбоље иоказују разбојништва и злочинства, која се непрестано догађају. У селу Новом панадоше шест арбанашкпх разбојаика на кућу једног богатог сељака ио имену Мића Наумовића, свезаше њега и жену му, и мучише га дотле, док им не показа где је био сакрио новац. Од Миће изнудише 100 турских Фуната и одагнаше му 200 оваца и 314 коза. И Мића и жена му још су у животу, али мучно да ће остати живи. У селу Бистрици нападоше разбојници на кућу Николе Јовановића. па како он није имао новаца, они га испребијаше на мртво име. У селу Дриновцу 12. т. м. убили су разбојници 7 сељака, потом лепшне сагорели. Још и сада се чује плач ијаук удовица и сирочади, чији су мужеви и очеви ностали жртве разбојничке суровости. У селу Градонцу у сред дана убио је један арбанашки разбојник сељака Дину Тодоровића на његовом имању, што је овај бранио част своје жене од његове обести. Сирота жена не смеде да тужи власти убицу свога мужа, јер се нобоја да и њу не снађе иета судбина. У селу Раконтинцима нападоше Арнаути манастир Св. Илије и опљачкаше еасви.м. Око 4 х / 8 часа по подне 20. т. м. пробурази овде у вароши дуванџију Алију трговац Ибрис, и Алија оста на месту мртав. Убица није још ни до данас затворен. Овој жалосној хроници могао би се додати још велики број случајева. Нови валија имаће ваздан прилика, да опроба своје способности, које му се ирипиеују, У српском народу гледа ее новерењем на рад новог валије, као што у огплте и влада убеђење, да ће султан и његова влада урадити све, те да се унапреди благостање њиховнх поданика". — Босна и Херцеговина „Србобран пише": Из бос. Дуоацр, добисмо ово писмо: Близу бос. Дубице имаде село Кутурово. У томе месту нрохтело ее једно.м Турчину бостанџији и његовоме субаши, разуме се опет Турчиму, да се Хришћанима тога села љуто освете ј ади њихових међусобних размирица. Ту своју накану овако изведоше: 0 овогодишњем црквеноме збору, када је *народ из околних места у гомилама долазио, из бусија опале горе споменути турци неколико хитаца и нанраве прави ратии "аларм", те један од њих а то субаша отрчи на коњу као бесомучан у бос. Дубицу, те јави иолициском предстојнику Фрљану: да су се сви сел.агги у Котурову дигли на оружје и да се^разлежу горе од пуцњаве њихових нушака На ту пријаву скочи на ноге предстојник дубичке нолиције, те са собом иоведе све жандаре, пандуре и канцелариско особље, те одјуре сви до зуба наоружани у село Котурово, тамо нохватају све виђеније сељаке, стаиу их пребијати захтевајући од њих, да им одаду ешкије (устаје) и нредаду скривено оружије. Иошто су жандари и нандури сво село испрсметали — повежу приличан број сељана и одвсду их са собом у бос. Дубицу, где их иотрпају све у апс, те колико могох дознати од једнога ћате, биће од затворених сељака многи отправљени у Бањалуку у истражни затвор.

ПИСМА УРЕДНИШТВУ ГосаоЈине уредниче ! у 283. броју вашег ноштованог листа штампана је једна депеша париског „Тешр8-а," нрема којој је образован овде некакав одбор за брањење нрава ЈБ. В. Краљице Наталије. Тај одбор, вели исти лист, држаоје већ своју прву седницу код мене и донео извесне закључке о тој ствари. Ја бих вам била веома сбвезана г. уреднпче, кад би сте имали доброту иснравити у вашем листу ову вест реченога парискога листа, као потпуно неистиниту. Одоор, о коме он говори, нити постоји нити се код мене икада састајао, нити има смисла да постоји. Ја налазим, а и сваки ће нризнати, да је цел, која се томе уображеноме одбору приписује, толиао детињаста да се ни озбиљнији људи, па ни жене, не могу око тога бавити; јер ствар праведна и чисга нема нужде да се брани срествима сутеренским и нечистим. На нротив, што више светлости, све бо.ље за истиниту и праведну ствар. Примите, Господине уредниче, уверење мога особитог поштовања. Јелена Р. ДаннК. -о-оо 0ТВ0РЕН0 ПИСМО министру ирссвднику^ министру сиољ■иих иослова г. ген^рчлу Сави Ј рујиИу Ваша Екселенцијо, Јуче у подие известио ме јеједан мој пријатељ, ва је г. шеФ прес бироа неколиким редакцијама показао копију наредбе министрове о моме прогонствЈ из Србије. Одмах сам отишао код енглеског министра г. Џона, који је похитао те тражио објашњења од г. Ђаје, и овај му одговорио да је изгнанству узрок моја депеша, у којој сам изнео, да је Њ. В Краљ силом задржан у дворцу на дан доласка Њ. В. Краљице Матере. Приметити је да је поменута депеша од 18. нр. м. и да је репродукована, демантована и већ заборављена још нре десет дана. Исто тако ваља нриметити, даје „Стандард" од 26. ир м. такође прекјуче донео оваку депешу : „Занимлшво је да је сам шеФ прес бироа илаКени доиисник више немачких листоваи телеграфских агенција; да дописници страних листова никако не могу добити од овога госпо дина обавештаје од стране владине _ Од сад јавно мњење може судити о мсђусобној вредности вовсти, кој е шиље он и независни дописници". Дакле, моје прог нство могу сматрати само као личну реиресалију г шеФа прес бироа, и верујсм да ће ми Ваша Екселенција одобрити да је жалосно да се српка влада заводи на таке постунке према странцима ПОД импулсом СВ01ИХ чиновника. За то сматрам за своју дужност да обратим пожњу В. Е. на следеће : 1, Даје противно свима правилима кад српска влада дозвол.ава своме ше®у ирес-бироа да га плака и страна штамиа и да му с тога његови лични ннтереси бране да врши своју дужност нрема другим допнсницима. 2, Да је ирема члану Устава, који проглашује штампу слободном, моје изгнанетво ужасан иступ. 3, Да се разлози, на којима је ово изгнанство службено засновано, не могу сматрати као истинити. 4, Да су од тренутка, од кад је ово изгнанство решено, најобичнија куртоазија и административни обичај цивулизованог света изискивани, да ми се оно саопшти неиосредно и лично преко министарства