Мале новине

унутрашњих деда, и да је влада, да- прославила етогодишњицу освојења јући ово решење као новост месним ( Београда. Ова пуковнија се год. 1789 новинарима, дала доказа чудног храбро држала приликом јуриша на

презирања учтивости.

Београд, као што се то може видети

уи, Т 1 ~ «Ј ,Т " Против ових повреда јаФорма>но из епоменице, коју је написао ритпротестујем у име мега диста коме 1 мајстер КемаТмилер, у којој се из| међу осталога прича ово: „Цар Јосиф је често жељу исказивао, да би в"лео видети царског орла на београдским бедемима. И опет је Лау

еам нослао и копију овога писма. Земун 1. Октобра. А. X. Биман за „Стандард" ИЗ БАЛКАНИЈЕ

0 гала ручку 30 пр. м. вели се: одговор руског Цара на здравицу немачког Цара, на Француском језику, био је доста кратак и ладан и гласи: благодарим вашем Величанству на осећањима које је вашеВеличанство имало доброту да изрази. За тим је руски Цар окреоуо се о и сталим гостима и рекао гласно руским ' 'тт "П

језиком: „V здравље ЈБеговог Вели1 ^ — г , ~ , а ТТ Г» дон испунио ту царску жељу и ако чанства, ура Дар Вилхелм на овој ј тада већ слаб и пемоћан, аи војска здравици, поклонио се ооично баш не беше најспремнија. Када је војнички и иснио чашу вина, ј ___ Лаудон 16. сецтембра добио глас, да а музика је непрестаио свирала, Као апарат, помоћу кога, је Едисон ус^ се еерашћер Абди паша са 100.00'0 ј што берзанске новине јављају, кнез пео да звук цретвори у механичку ; војника нриближује, он окупи око

Едисонов телеФОн који није изл'>жеп у том истом павиљону у галсри ји машине већ је смештен у америтш ском одсеку. Врло је занимљиво и кориспо „Едисоново перо", које је најсавршенији од свију аутограФСКи апарлт'а и може да служи админиотрацијама, ,где један распис треба за. се напише у неколико стотина приме| рака, Још ћемо споменути један мади

ља,

„ • п 1г : себе све генерале и тада им је ова Кнез Долгоруки у Софији П. Јг ]ав- , _ '. У прошли уторак стигаоје у С офи к0 ™ворио : „ПриЈатељи! Ово,,е мее-- Г7ТА М1) М.;|1Г НОПР.71ИТСТ ИЛИ V-

ју кнез Долгоруки, ОФицир руске цар гарде. Он је иосетио Стамбулова и друге важније личности бугарске и изјавио је кико он нутује као обичан нутник, и жели да обиђе и да види касарне и остале гарнизоне соФијске. Одма му је то и дозвољено. Даље је изјавио, како га је јако изненадио ред и мир у земљи, тако,

то где ће мо или победити или умрети! Одавд|> не одступам! Добио сам налог да Београд отмем од непријатеља и ја ћу све и сва употребити, да постигпем истакнути циљ, али тражим и од других да чине своју дужност, Ја желим да ви сви будете смремни на победу или смрт и да замислите, да се нико није ро-

ЈЈ.ГИЈ -,Ј Ј 7 -т-г-^т . Бизмарк нриликом посете у руском снагу и да ту снагу употреби за посланству, разболео се и за то је кретање једне мале машине. Познато одмах отишао кући. При свечаној је, да сваки звук нроизводи вибранрестаВи у дворској опери, где је ције вод чврстих тела, а он ,је те представљен другим део из Опере ј вибрације иретворио у кретање,л;оје „Конелиа" само су имали пристунаЈ 0 иренео на једну тестерицу, те позванн гости. У царској ложи, био ј ТВ РД И ; Д а "човек и својим говором је кнез Бизмарк и седео уз г ; "" гтрггАГ,ггрпи лашчицу,

да ће он о свему томе обавестити дио, да не умре'. Јуришање на ва

великог кнеза ире. толонаследника ру еког код кога има иристуна и тада казаће му, да су они извештаји руеких агената и писадће но новинама, просго измишљени и неверни. Но поред свију ових изјава кнеза, Долгорукога, ипак се у меродавним круговима софијским држи, да он има неке сакривене намере и иланове, јер непрестано дружи се са ириврженицимаЈ Цанковљеве иартије и наранно, да су обавештења ових са свим друкчија, него што их је Долгоруки добио од службених кругова софиј'«ких. По савету и наговору ЦанковЛ)евих приврженика. кнез Долгоруки хтео је да се држи парастос изгинулим борцима у руско-турском рату али та његова жеља није одобрена од бугарске владе, са изјавом, да би та ј нарастос послужио русофилима као агитациони материјал. Но, канда кнез Долгоруки доиста намерава парастос држати, те|с тога је и < стао у С офији дуже него што је у први мах мислио. Држи се, да ће влада наредити кнезу Долгоруком, да што нре иде из Бугарске. Динломатски агент Немачке, који је доста поевећен у тежње руских жеља у Бугарској, не одобрава дуже бав .Ђење кнеза Долгорукога у Бугарској. Кнез Долгоруки канда није хтео послушати савете бугарске владе односно овог парастоса, јер је наредио те је 2000 плаката отштампано и растурено, али, са изг вором, да ће се парастос држатп за покој душе цара Александра II. Што се пак наЈвише осу1;ује то је, што се кнез Долгоруки дружи са најнижом класом људи и ове подговара, да не признају и не слушају садашње политичкостање влмсти. 30 пр. м је кнез цосетио г. Странског министра, и питао га, је ли он забранио свештенству да не чинодјствује нри иарастосу на шта је г. Странски одговорио, да

рош било је 18 септембра али капитулација је била 27. Лаудонова иуковнија је била тада јавно похваљена, јер се прва нашла >,а I радским бедемима".

Шувалова, што је велико чуђење нроизвело, јер ово је први пут после

р 0Ф а м ( Ике да претестери једну дашчицу,

Пајзад је изложена једна машина за руднике, с којом се на

Његовом Величанству цару. За тим су корски командана? Валдштетен и градоначеоник Телбез наздравили до • »

I - ' ,Ј Ј Права свечаност била је тек поеле нодне на милом месту за вежбање. Ту је био начињен логор по начину како је 10 било године 1789. Војска је била у оделу онога доба помешана са сељацима и свима елементима, који су се у Валенштајновом табору увек виђали, и ту се играло и певало; војници су се вежбали по начину из прошлога века. Око свега тога окупило се до 15.000 људ из вароши и околине. Око пет сати је почео свечан ход са овим сликама. Напред је ишла дивно одевепа група оклоиника, за тим је ишла једна гомила која је представљала врбовку из годнне 1789. у којој су застунљени сви новаци свију народности у монархији; за овима је ишла комнанија Лаудоноваца из 1789. извађајући тадањи нарадни марш ; за тим је ишла шаренагомила „заробљеника

'* ? ,Ј 1 х ,ј .......... Ј-'Ј г—1 ј петнаест година, да Бизмарк уђе у ј механичан начин из минерала _вади позориште, а овом прнликом врло .ј гвож ђ е Минерали се истуцају на.сипажљиво носматрао је с двогледом ^ тне кома д 6; па се у та ком статву присутне гоете Оба Цара стигла су ' пусте поред једног врло јаког магу 8У 2 сахати. Цар руски увео је нета, сви они делићи, у којима има царицу немачку из под руке у ложу. доста гвожђа, приближе се магнету, Око 10 сахати бавлли су се Цареви тс се на тај начин оделе од оннх у споредним одајама где су чај пили и честица које се састоје из каменитих носле но дужег бављења вратили се делова. — Није пг.знао цара. Бечки пегптански листови доносе ову интересантну белешку: Год. 1884 у јесен био је аустриски цар у лову на лисице код Ракоша. После лова крене се сво друштво у дворац геделски. Цар је хтео да преким путем досне у двор те се крсне на коњу кроз земл.иште које »рииадаше ратном ерару и ту наиђе на једну стражару. Пред вратима од стражаре етајјао је један иешак-војник на стражи, те кад је видео, гдему се нриближује неки ненознати коњаник у ловачком оделу, напери бајонет и новиче: „Натраг!"— „Ја хоћу само да пројашим" рече цар благо, но одмах је приметио, да гавојнидније иознао због одела му ловачког. „Ова мо несме доћи цивил" одговори стра жар енергично и цар буде принуђен да окрене коња и да наоколо дође у Геделе. Сутра дан позове нуков-

Ус„о«еиу м ту иобеду иромгаи-1—- ~ - Кам Биама р к „ 0СЈ|е . аЈе д»не29. иуковниЈа, кој« |.1> „етиио је „осада, у Темишвару. У 9 сати нре иодне 27 о. м. цела ' нуковнија је у паради изашла и пре него што се нуковнија кренула у цркву, пуковник Д'Елверг објаснио је војницима значај светковине. Из касарне је пуковнија отишла у пијарпстичку цркву где је било очитано благодарење у свију градских и варошких власти. У иодне су војници

нредставе „ Р"јнгол < " оставио је но зориште а отишао кући пре Царева. — Едис«но>ј п«виљон. — Међу најинтересантни е одсеке на изложби спада свакако и онај, у коме су из ложени важнији изпалазци славног Американца Едисон. Та се изложба налази у галерији машииа, а важна је и занимљива са два разна гледишта; она нре свега садржи многе апарате, који — бар за сад — има-

добили добар ручак а у војеној ка- . сини је био банкет на коме је било ЈУ сам0 чисто на У Ч11е или тео Р иске 95 особа. Ту је пуковник 29. пуков ^едности, а осим тога ту су из-

кредности, а осим тога ту су из:>вник 29. пуков- ! ; Ј . ' , Ј „ ложени оазни ироналасци, ко)и већ ни]е држао свечан говор наздравив 1 . 1 \ Ј Ј 1 ттанас има!V велики знача,] за прак-

данас имају велики значај за прак тични живот; неки од њих су тако много примењени, да спадају међу

градоначеоник ^елоез наздра^ли до- свакида1Пње П0Т ребе модерног другабрим одношајима војника играђана.

Нама је пемогуће да овде говоримо о свима сиравама, које су изло-

1.1^ ^ ^ ; Ј ,Ј Т— ^ жене у Едисоновом навиљону те ћемо ник ТОГ а војника те ће строго

на

споменути нимљивије налазе.

само главније ствари, које

и засе ту |

њега

„Ви сте јуче са бајонетом нречи1 ли пут цару. Да се то више не до На ирво место долази њсгова еле- ГО д И именујем вас за каплара, те да ктрична лам ;а, која преставља најса- 0 д данас нећете стајати на етражи. Вршнији начин електричног осветлЈе- и Госнодин нуковник, ушепртљи војња, што је доданас изнађен. Ту су вам ■ иик . „Тгутите !" загрми пуковник поизложени сви саставни делови у ње- ново . д да би нашег највишег ратној Фабрикацији. I лавна промена, коју иог господара у будуће нозиали, као је учинио Едисон у тој врсти освет- ; шт0 ј е то дулгност оваког доброг љења, састоји ее у томе, што је иа ! војника, шаље вамЊег. Величанство место угљеног кончића унео у без-1 љегову добру иогођену слику и то ваздушну стаклену куглицу кончић у десет примерака." При томе пружи од једне извесне врсте бамбуса трс- нуковник сретном војнику десет ноке који најбоље усијавањем произ- ; вих н0 вцатих сребрних Форинтача. "Д/Ч тл ТГ. тг гтлгии /»ГП«А_ ! ТТ 1-г>тт ТЈТЧТТТТ/ГПРА ПЛЛХГИО Р.Л ШУ

<1к0 тг^бокоппт^р ГОВОрИО? да из Београда" а за њима су ишли от> ^ 6 ссни " ок - гсуштени К01ИИНИ. телчи стшскн сва-

цара Александра II., да њему — Долгоруком — као обичном путник не молсе то дозволити, нарочито већ и стога, ако би на парастосу скуиило се 2000—3000 душа, да се може наћи и најмити неколицина немирних људи, који би произвели немир и неспокојство. И с тога влада отклања све што би могло удити нравилном реду те је једино е тога и забранила свештенетву држање парастоеа, и држи да ће и сам кпез поеле овог објагањења одустати од своје памере.

ИЗ БЕЛА • ВЕТА

Војничка славз. 3

- ј — „ Јемигаару је 27. пр. м. Лаудонова, 29. нуковнија

пуштени војници, јед>ш српскн сватови и лаудонци у садашњој пошњи. Око пола седам сати био је ватромет који је приказивао освојењс Београда. На крају је била слика : Славље Лауданово. — Цар рускм у Берлину. Цар РУ" ски стигао је у Верлин, где ће као гост немачког цара остати неколико дани. Ова цосета није ништа друго, него првродна последица, иогато је Цар Вилхелм одма носле стунања на владу учинио носету руском /!вору, а сва она новинарска нагађањ час блажија час оштрија што Дар руски није ову посету раније учинио у Берлину, нросто су новинарсхсе комбинације. Факт иосете знак је жеља оба монарха за одржање јевропеког мира.

веде светлост. Уз тојеЕдисон створио за електрично осветљење и сп_циалну машину за ироизводњу електрике и све сиоредне ствари, које су за тај посао нужне. Највећу иажњу иублике нривлачи иа себе, међу свима ту изложеним снравама, ФонограФ. На овој изложби излаже Едисон много усавршенији ФонограФ од оног што га је поелао на изложбу 1878 године. Он је саставио са свим засебну материју за ваљак у који се унисују звуци Та је материја мека као восак, али је уједно много постојаиија од воска те се тако утисци много боље наново ироизведе. Од почетка изложбе купи се ту око ФонограФа силан свет и стриељиво чека свој ред да би се неколико минута слугаао говор или свирку, што их даје фонограФ. Велики успеха код публике има и

„И други пут вршите тачно вашу дужност, На лево круг! марш" — Обестан скупљач туђих стзари. Када је иреседник републике Кирно недавно посетио Фонтенебл, ириближи му с- у дворишту, где се он са неким својим нријатељима разговарао, пристојно одевен госнодин, тес му брзо зграби из руке кишобран, али полицајац то опази, ухвати га одмах те га одведе у нолицију, и ту се констатује, да тај господин нрииада једној одличној енглаској породици, те је хтео К^рнотов кигаобран само за то да узме, да у својој збирци разни ствари има и ту ретку ствар. Када јс то преседник републике чуо, не само да му је оиростио казну, него му још ноклоно и кишобран.