Мале новине

,л ека, нека само нроба, казаћу ја моме брату Јоци Јованонићу, тукао је он толике нанредњаке те неће Базрђана". Ми смо учинили са своје стране, и сад је на г. министру војном, да он предузме што треба ао овој ствари, а ми ће мо се састарати, да известимо своје читаце како је ова ствар решена. * Што ли то, боже? Јуче је ириказиван на нашој позорници нов комад „Богумили" од М. П. Шаичанина, управитеља нозоришта. Кад смо иослали реверс, у најлепшој жељи да донесемо рецензију о томе комаду, као новини на нашој нозор ници, били смо одбијени од г. благајника са речима : „Немам налог за „Мале Иовине". Дакле, наш се лист изузима, ма да су еве редакције, које су хтеле присуствовати, биле застуиљене. НГто ли то, Боже? ! * Даворије. Пев. друштво „Даворје" отпочело је своје редовне часове Тако исто отворило је нов унис у чланство, с тога се позивају сви они љубитељи иевања који би желели постати чланом те дружине да се писмено обрате управи — скоиљанска улица. НАР0ДН& СКУПШТИНА П РЕД^ОВНИ САСТАНА1С Попрдељак 9 октобра На дневном реду избор одбора за адЈЈвсу и извештај верификационог одбора. Састанак почет у 9 сати 40 минута. Преседавао преседникг. ПашиК, за министарским столом г. г. министри војни, просвете и полиције, а доцније и министар преседник и миикетар нравде. Присутно 83 носланика, што је довољно за решавање. Преседник опомиње иоланике да долазе уредно у заказанО време те да се због њих не задржава носао. Одобрена су осуства: на 10 дана г. Анти Радосављевићу и г. Велијару Кундовићу и 30 дана г. Стеви Грнчаревићу. Читају се теститке међу којима и денеша бившег краља Милана, која гласи:

Гариз 8 октобра И ако сам својом неноколебљивом и тврдом вољом удаљен од сваке политике, ипак трајан сурадник на новом уставу и као Србин осећам дужност на данашњи дан честитати Народ Скуп. Њен први састанак на положеном темељу нових установа. Србији нредстоји леп п нравилан развитак. Народној Скуп. плодан частан и благодаран рад. Нека јој је сретан на славу и корист миле домовине и нрестола. Живео Краљ Александар I. Живио Народ Живела Народна Скушптина. Милан. На завршетку чу се неколико уз вика живео. После овога читане су неке молбе и жалбе на које преседник рече да ће се упутити одбору за молбе и жалбе кад се избере, а избор ће ставити сутра на дневни ред На предлог преседников за мотписнике нротокола изабран су г. г. Арса Дреновнц, Божа Кундовић, Сима Несторовић, Јова Николић, Стева Миљковић, и Коста Јуришић. Сима НесторовиК вели да се не може иримити, те на предлог преседников би изабран г. Панга СреАковиК. Преседник вели како ]е на дневиом ј.еду бирање одбора за адресу. По уставу избори се врше тајним гласањем и по секцијама, на које је скупштина већ иодељена. Преддаже да свака од 7 секција бира по два члана за одбор, што скупштииа и усвоји. У одбор за адресу изабранн су: гг. Ммлан Ђурић, Д. Лаз I Илић, Ранко ■Тајсић, Андра Нпколић, Тодор Туц' ковн 1|, Ј. Ђаја, 'Бока Новаковић, Мијаило Новаковић, М. Лешјанин, Дим. Катић, Н. Пашић, Г Б. Милијашевић, Поп Марко Петровић, Пера Максимовић. Преседнич но.<ва скупштииу да ! пређе на нретрес другс тачке дневнога реда, на извештај вериФикационог одбора. Г. КиндовсК вели, какоје до сад ирактиковало да скупштина не улази ниукакав даљи рад док не одговори на престону беседу, што у осталом изискује и сама учтивост према круни. Он не види разлога да се и сада устуни од досадање нрактике. Око овога се развила нрилично велика дебата г. Кундонића потиомагали су г. г. Рибир .ц и Авакумо-

ви& који је иоследњи напоменуо како је нреседништво принремило мањини изненађење тиме, што је ово питање изнето тако брзо на ред, ма да за нроучавање његово треба нрилично времена јер су сада због система бирања и изборна акта већа. Даље је наноменуо како је јуче питао председника, хоће ли изнети на дневни ред извештај верификациопог одбора, на што му преседник ништа нозитивно није одговорио ма да би му то било потребно јер би он оида проучио изборна акта. Против ир-длогаг. КундовиКа горили су г г. Риста Поповић, Пера Максимовић и Пера Ђорђевић који су доказивали да је боље да се најнре сврши с прегледом носланичких иуномоћија, на ко остане поелчник да потпише адресу, што би свакојака била већа учтивост. Г. Ве.сг МчкојлонуК такође говори против г. Кундовића говори о писаном и обичајном нра у и тражи да се сви саображавају закону. Г. Рибпрац одговара г. М< н( јлсв.иКу и вели како овде неумесно се говори о писаном и обичајном праву и како ои не тражи од Манојловића упуства шта је лисано а шта обичајно ираво. Најзад "тражи од ]'. Манојловића да му каже, ио ком то н! саном или обичајном закону има да буде оно што већина хоће. Пошто је говорио.још г. нредесдник и напоменуо да је он рекао г, Авакумовићу да ће се но свој нрилици на дневни ред изнети извештај вериФикациоиог одоара п да је то нитање на дневни ред још синоћ изнето како то закон захтева, скупштина усвоји изнети дневни ред. Изв стилац верификационог одбора II. Ђорђеви11 чита извештај одборски који смо саопштили још ранијеГ. Рибарац узима реч и вели какоје извештај диктиран нартизанством исто онако као што су вршени и избори, који-за сад одиста нису били слободни као пгго то устав х о ћ е. Н а н о м и њ е незаконитоет к о ј е с у п о д в и д о м слободе и законитости вршене, и у томе су поглавиту улогу играли кметовски регени!. Са сажаљењем конетатује, да иа кметовским столицама сме л<;иови и ф лзификатори, који су као кметови имали да очувају слободу избора ... Говор г. Рибарчев изазвао је у

скушнтини жив нокрет и брујање и последње речи његове изазвале су ужасну ларму и немир. Усред овога немира, ларме и граје преседник предложи да скупштина оде на подворење Краљу, што скупштина усвоји и у 11 Ј / а сати оде у двор. Идући састанак биће сутра. С улице и скупштинске галерије. Егзарх, впархиске и обласнв владике, ввлики иконом. У недељу пре нодне у скупштинском ходнику један либерални носланик чита из „Хришћанског Веспика" нацрт правила о црквеним властима и објаш5/ује осталима, колико ће Србија имати владика и „иконома", и колико ће то стати Србију. Један радикалпи посланик са села рече: —- На то ли нам је наша мука. Зар се толико мучисмо, да повећамо број владика и да више издатемо паре. Нама не требају толико владике; доста нам је и ово што имамо. Ако коме требају, нека илате из свог џепа. Па шта му је то н шта ће му тај „иконом", што хоће 7000 динара плате. Све нам то не треба. Треба људима пара и положаја, па не знају како ће, но праве неке законе а не иитају који ће то све и од куда платити. Нека батале они и егзарха и владике и све. * Јунак јучерашње седнице. Јунак јучерашње седницс скупштинске бно је г. Стојан Рибарац, којије најпре лепо одговорио г. Восн Мшојлов^Ку на његово нисано и обичајеио ираво, чије помињање у ствари, која се распрвљала, није имала ни н јмање места. За тим је драгао други нодужи говор о извештају верификацаоиог одбора. Овај говор његов изазвао је толику буру у скунштини, да смо мислили доћи ће п до гушања. И одиста, да г. иреседник није уиотребио баш моменат, кад је екупштина била у највећем раздражењу, да је позове да учине подворење Краљу, но да је рад продужен, који зна какве би размере узело то раздражење скупштине, Како мисли галерија. Кад је јуче читан извештај вериФИкационог одбора, којим се поништава избор г .

ШЊЋШ ОТЕД ПРИПОВЕТКА од В. И. Немировића — Данченка (е руског)

I. Шсторија накане Сирота мати, свакад је плакала. кад би погледала на мене. — Колика је несрећа само за то, што си се родила као женско. — Мушки могу бити наказе, девојка — никако. Доцније сам и сама видела да је то одиста велико зло. Још^кад бих ученица впше жен. школе, деца се заглеђиваху у мене са неким чуђењем. — Мама, зашто је она тако ружна? упита једно балавче даму једну, која га вођаше за РУКУ-

— То ју је, дуншце, Бога покарао, објасни му оиа оштроумно. — Нија слушала маму па ју је Бога покарао. — Каква наказа! чујаше се но некад за мном. — Ето наказе I довикиваше се младеж, видећи ме на улици. Васпитанији људи ћутаху; но ма да ја и не чујах ништа, никад се нисам варала, по изразу њихових лица и очију, о упечанцима, које на њих нроизвОдих. Та и где ћу се обманути? Зар ја нисам сама себе видела у огледалу? Зар ме учитељи не остављаху нарочито на миру, да не би гледали у моје лице? Ја сам се учила одлично, свагда сам знала своје задатке. Ио никад нисам налазила код њих оног ласкавог осмејка, који је обично нрипадао мојим другарицама. А међу тим ја сам била паметнија од свију. Ја сам много мислила, мислила и онда, кад су њихове кокошије главе биле пуне само игранкама и луткама. У осталом то је и нојмљиво; ја бих незадовол>на животом. По некад ми ее дешавало да се расторочем. Сећам се некако, код једне другарице беху сесабрале девојке, дођох и ја. Тог дана бех ванредног расположења — кикотала сам се, насмешкивала друге. Све ме окружише. Осећах се добро загрејах се, са свим се заборавих. Како је оштроумна а 1 ... каква наказа! примети својој сусетци једна госпођа мислећи,

! да ја не разумем енглески. После овога ја ностадох са свим ћутљива Беше ме срамота да обраћам на себе општу пажњу, бол>е је остати у буџаку. Смејах се и оживљавах само са матером, која ме ио целе часове слушаше, разговарашс са мном као са одраслом. По некад очајавах. „На што мије ош| троум.не?,, мишљах ја. — Мушкињама 940 са свим није нутно, они тО не траже ц . Лидочка Шатилова славила се својом Феноменалном глупошћу. Њу је било могуће убедити да налидрвца расту готова на дрвећу, да су јуче н. ир. у Морци и Лиговци (речицама) видели кита, да има особити род гусака, које су од нрироде начињене као јабуке: Но за то опет она беше веома леиа, око ње су свагда облетали кадети и гимназисти и она свагда беше весела. Ја сам веома много читала. С ночетка се одадох романима но после ми беше на њих досадно. Толико ми беше да гледам хероје, које аутори онако красно цртаху. Отпочех да се занимам озбиљним књигама, бацих стихове и приче. Мене сматраху нретераном позитивистиком, жестоком. Па ни мати ме није разумела. Сазнање своје несреће сувише рано сматраше она као слабост срца. — Како си ти Ол>а, чудна говораше она с незадовољством. — У таквим годпнама нужно је да имаш више Фантазије, уображења!