Мале новине

Т>оке ГенчиКа због недовољног ч броја година, многи с галерије, што је са свим природно, зажелели су да виде тога госнодина, који је тако мла V дошао у скуиштину. И кад су га видели, многи су приметили: Море, ; па не изгледа тако млад ама н.ему и преко 30 година. Један човек од својих 50—60 година рече: Море ја бих платио 'да хоће ко да ме начини тако мдадим. А није т им и нужда да га не приме, — рече онај први, има их млого тако, да им он једаи не би иигата сметао. Е, рече трећи, — али се мора пазити да се ие огреши о закон. Море! какав закон? ЈБуди праве. људи и врше законе, — рече опет онај ирви. — Па и Таушановић и многи његови другови 1880 нису имали довољан број година; и онда су биди исти закони, па су они опет остали носланици и ако нису имали по 30 година. Бакон је онакав како га људе врше. Преседник зазвони, и овај сс говор прекиде.

се чиии да он не зна Француски, а учини ми се и то, да овоме, што сад прође рече : „лево, лево " — А шта ћемо им ми, што нису научили српски ! За њихову љубав тек Алко не мора знати, или тек сад учити Француски. — Море не чини ништа, рећи ће трећи, што не зна Француски. Он може с њима и мимиком да разговара. * Забрана. Преседник свупштине забранио је свакоме, који није носланик, да у ази у каФану у скупштинској згради.

ИЗ БАЛКАНИЈЕ

бугарске нде у прилог одржања мира.! Румуније , као и то, да сондира Али ове вести нису сигурне, јер Беч земљиште, како од томе у Бечу миније поуздан извор за овакве ствари. | сле, те да по повратку своме може Свакојако очекује се, дч ће грчка' своје другове обавестити. Као доказ влада одговорити како треба на ове ј са те тежње, служи и то, што је

бугарске сплетке те да спречи сумњичење у земља и код своје скупштине. Лаховари поред обавештања са Кал нокијем, посегио и мађарског министра преседник Тису, а свима тима Пестер Лојд јазља: По свој при- посетама био је присутан и румунлици биће иостављен за министра! ски послаиик У Бечу Вакареску. спољних послова на Цетињу војвода Вукотић, на место умрлог Радонића

Балканска коресподенција доноси извод из „Ма»8а§'ег сГ АТепев" следеће: Супарништво између 1'рчке и Бугарске односно Македоније, дошло је већ до евађе Бугари полажу право на основу народног нринципа, а Грци опет доказују историчким правимаза Македонију, ако би Бугар-

ска ма по чему ту земљу напустила Нако је примљена частиткз. Јуче ! или би била принуђена то учинити. ка Д С У У скунгатини читале честит- I Узроци и историска права Грчка ке опазило се мс1)у скупштинским | већ давно су у јавности расправља секретнрима неко мување. Једнајда. Они полажу право најужни део ! депеша иде им од руке вдо руке, ! и центар Македоније и приврженост то, вели

Ових дана креће се 1200 породица са 6340 душа из Црне горе за Србију, па ће преко Херцеговине и Босне проћи. У Херцеговини и Босној спремљено је за њихово издржање док буду туда цутовали и н <ређено је све, да им се олакша овај трудан пут. „Пост" доноси Букурешта следећу депешу: За сад се нигата не чује о утврђењнма у Румунији, али зато говори се о појачању и повећању војске. Ово се сматра као знак, да Румунија не намерава наиадати него браиити се од јужпог комгаије. Нарочито се ово изводн и са тога, гато Руска стратегија циља на то, да ослаби центар сила. Рат не би се вели почињао, док Аустрија неби

Пре поласка из Беча |за РумуниЈу, Лаховари опростио са Калнокијем, Зеченијом и другим мађарским Министрима, који се тада деснше тамо, иа је за тнм одпутовао 7 т м. у Букурешт. Из Пармза јављају: Јуче је цео дан ировео кнез Кобург код војводе Омалског, а у вече вратио се ј НЈ вт у Париз. Из Р-нма .јављају да је тамо стиг<10 гроФ Игњатијев у политич ;ој мисији, 110 одредби руске владе, Из Цариграда стигла је вест, да је Порта на захтев црногорске владе дозволила пролаз 2000 душа црногорских, које се селе у Србију.

док најзад не дође у руке г. Добре , у извесним варошима Св Ружића. Многи на галерији примети- ! се, иде у придо Грчке. ше: „Море, оп је хаџија честитао" | С друге стране не да се порећи, |" . Г' .. п.. • . ј!

била изазвата кад се Балкан упали, и док Аустрија не стугш у акцију. Даље се приписује некаква хвала, што је Кобург изиграо мисију Дол-

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ

ј хорукија и назива овога, другим ј

И одисга г. Добра прочита денегау ' да Бугари и Срби има,)у право по- . б< на којој је н >тпис „Милан". Кад је лагати на северни крај Македоније, ! 1а У л ' 1 Р сам г. Добра прочитао депегау, он пог- ј ер ј е наеељеност од те народности. | У I умунији као да кабинет наледа ио скупштини. Иослаиици се Дли ]>угари нису са тиме задовољни ме Р ава војевати противу Спахија најпре насмејагае иа онда викнугае; н его нолажу право до егејског мора ко | и С У наклоњени и симиатишу Руједаи пут, али не тако од срца И теже да Грчки уплив са свим из СН Ј И „Живео". | Македоније истичну. А Срби се за- Ратна спрема у Срби и пада у Па шта ћв. Ономад кад је било довољавају са нокрајином, која се очи У толико гато збмља не може свечано отварање скупштине, догало ; граничи са њихов м земљом. те терете издржати. Посматраоци је и цело дипломатско тело. Мини- Подела Македоније зад вали биЦвију ових догађаја може закључитп старство спољних послова послало велике тешкоће. Говори се о неким ј да сва та радња циља на то, да се је два своја чиновника: г. Вавасера; понудама и предлозима што је Бу ■ отвори грозничаво политичко стање. и Алкибијада Нушића, да их доче- гарска повела Грчкој: али је то од- ј Џз Бвча јввљају. Као што се из кају. Оба посподина била су у ®ра- : бивено од Грчке владе, ћутећки, а ј Букурешта чује, Румунија је склона, ковима, с белим марамама и рукави- ј тиме хоће да покаже Турској своЈејда попусти у својим претензијама цама, и клаком г. Вавасер остао је | лојално понашање. одиосно склапања трговачког угово-

м'

да дииломнте дочекуЈе у дипломат- Сад тек пошто је Грчка одбила ској ложи а г. Нушић на вратима ј бугарске предлоге, бугарска је изнред басамацима. Ои ј - е спроводио јавида Порти, да неће то иитање дииломате до горе, где их је доче- сад потрзати, докле у критском пи-

кивао г. Вавасер Спроводећи једнога дипломату, ои рече нешто што је изгледало налик, као кад се брзо каже : „лево, лево!" Један ће онда ириметити. — Море, како се овај наш Алко споразумева с дипломатима? Мени

тању не види, да ли ће се какве концесије учинити Грчкој. Не треба се нимало чудити овој дволичности бугарске, која тежи, да учини иеспоразум у Атини и Цариграду, те да отуда извуче за себе користи. Бечке вести тврде. да овај к рак

ра, и та вест доводи у свезу са путовањем Лаховарија у Бечу, који је тамо дао личног уверења владе, о пријатељском р а с н о л о ж е њ у на спрам Аустрије и да жели добре односе трговине утврдити. Румунског министра нутовање у Беч, није обичан акт куртазије, него Фактична жеља, да створи добро мнење и уверавање о жељама, да се с гворе |' бољи односи између Аустрије и

■ Здраво озбиљан, шаљив, фини, нрости, награђени и накарађени календар за 1890 год. која ј се по глупости проста, ал' која ј је и-рестучнч , јер все уњој може ц љре-стуаитиу буе- ару, его ина-1 че; може се шџестуаити закон о цариии, кад шверцујемо аљинеј из Земуна; може се иресгуииги кривичин Закон, и унасти у | престуч и т д. Дакле, уписуј се народе што! ггре, јер је рок упису остављсцј 40 15 Октомбра тек. год. Новац] се шаље г. С. Хор »вица штам-] иарија в код просвете." Ово.је| згодиа прилика да дођете до једног ш&љивог календара, а ја до 15 дана оабиљног затвора. Цена Ј 'е само 60 пар. дин Скупљачи добијају на 10 скун-ј љених претплатника један ко мад на дар (као проводаџијеј „башчалук" од девојке)

Она и није знала да мени ништа од овога двога ие достајаше. Кад је она одлазила да спава, а легаше рано, ја сам палила свећу и, склоиив очи, уображавала, да сам лепотица, богата, срећна. Као у старим причама, све ми се осмејкиваше, дрвеће за мене бацаше своју нрохладну сенку, сунце ме осветљаваше својом јарком светлошћу кроз младе гранчице; ради мене је цвеће цвало, ради мене је зал.убљени славуј невао своју звучну песму. Суморне ноћне звезде ласкаво гледаху на мене из тамних недогледних висина; јарки месец само због мене обасјаваше свој"им сребрним б.геском и уснуле воде тихога језера и дремд.иву шуму, која се над њим уздише и гор Д е вилове иланина. Около моје ненадно нреображене личности облетали су рицари и витези. Читаве реке крви (како сам ја била крвожедна и немилосрдна у својим маштама!) нроливале су се у моју част, и ја пролажах норед свију, недоступна, величанствена, пуна дубоког сазнања о својим иреимућствима. Од једном опет чињаше ми се да волем и да ме воле. Мени тада беше петиајест година, рано сам се развила и сва горех од изобиља животне силе, која је незгодно изабрала за себе тако рђав стан. Кад бех сама иисала би шта више себи стихове и читала их, претстављајући себи, да то њих декламује неко од мојих нознаника и то стојећи

на коленима. Другојаче — ја не хоћах. Ја сам га мучила, ужасно мучила, натресала се, доводила га да се мучи, иа и да илаче. И гато ми је све ово било недоступније у стварности, што је се за мене чинила .љубав немогућнија, тим сам ја више бивала својим сновима немилосрднија према уображеним поклоницима, тим су ови поклоници били емиренији, трнљивији. — Кад би ти бар била богата Г рече једном мати. — А што? зачудих се ја. — 0, тада би те заволели. Новци чине да се много што шта заборавља. Лепа би ми била и та љубв за новац, мани се! Довољна је била само једна таква Фраза па да омрзнемо богате. И још како да омрзнем ! Волела сам да уображавам, да сам краљица, само не у сувременом вкусу, где краљица не може одржати ни једног Биконсфилда, но таква, каква је била Елисавета Енглеска. За што ? То није била само жеђ за влашћу. Не ! Ја претстављам себи, како би нотписивала смртне пресуде свима овим лепушкастим и богатим људима како би главе Аполона падале под сикиром џелатовом, како би се идеалне њихове црте каљале у грозним потоцима крви. Тешко је то признати, но одиста ми је то чинило велико задовољство, да уображавам ^еби, како бич трза ове стас ите

људе, како им чупају ноздре, режу уши. Ја сам дотле дошла, била да сам и лермонтовљеву Тамару разумевала. Смрт је ЈвФтина плата за такву ноћ насладе и блаженства ! Како ми је то сад тешко да признам, а тада је то тако било. Са свим тако! Ја сам се чинила зла и ако од природе нисам била таква. Ја расматрах себе. Све ш^о је судба осуди.та, несрећа, ведаћа;налазило је у мени ватрену заштитннцу. Кљакави, наказе, никад не одлазише од менс без утехе, без милоште. У њима жаљах саму себе а међу тим срце ми беше одано свему лепом е и доброме. Бех веома добра према животињама и то у том узрасту, кад деца налазе задовољство да их муче. Памтим како сам обилазила болне мачиће или пазила штенце Кад већ одрастох вавек сам се свађала с матером, А како и не! Чим би ме нустили из куће, ја би довела собом ма какву шугаву, и каљаву, опалу псетину, која би ми погледала у очи иоверљиво н која би замахала репом на улици. (Наставиће се)