Мале новине

граду ? Београд треба да се стиди рече једап београдски лист и има потпуно нраво. Да наведемо само два примера. Обвезниди I и II позива иозвани су на војену веџбу. Из унутрашњости није дошло тек 5 од сваке стотине, а из Београ даније дошло 80 од стотине. — Други је случај овај. Београдска општина оће да дигне зајам од 12 милијона ради унапређења и улепшања престонице, јер ирестоница нити има доста чесама пит калдрме, нит есветлења, нит канализације. Па кад се такво важно нитање решавало, или управо требало ди реши, дошло је само 13 одборника у седннцу те седннца није могла ни бити. Дакле је огромној већини одборника било све једно хоће се дићи зајам од 12 милијона, или не- Ту се заиста мора рећи: Тегако земљи која има таку престоницу. „3." ДОМАЋЕ ВЕСТИ €елскв општине Каонска, Врањска, Кривајска, Накучанска, Јаловичка, Владимирачка, Мишарска и Дебрчка, Господа ОФицира XII батаљона у Крагујевцу и комаидир П. ескадрона 11 коњичког пука у БеоградЈ, иоручик [господин Љубомир М. Лешјанин изволели су да се упишу за чланове утемељаче кола јахача „Књаз Михаило" са по 120 динара. Поздрављајући ову десеторицу чл. утемељача, апелујемо и овом приликом на свакога Србина и Сракињу, да сви чим год ко може нохитају у помоћ реченом друштву, јер без иајозбиљнијег заузимања и пожртвована свију нас нећемо никад доживети велеважне уснехе тој економној и витешкој сврси на којој' тако неуморно послује Јахачко КолоДа би се народ са села а тако и све селске општиие у што већем бро гу одазвале неоаходна је заузимљи 1;ост иаших власти које с народом у додир долазе дакле на првом месту начелника среских, и ми се надамо да ће они и моћи и хтети и умети да својим заузимањем допринесу номеиутим економским и витешким циљевима. Мило нам је што већ овде можемо у том ногледу с хвалом и признањем да сноменемо среског старешину господина Анту Љотића. •««*<> «2»

НАРОДНА СНУ ШТИНА III Р Е Д 0 В Н И С А С Т А II А К IV среда Н октобра Дневни ред\ иродужење дбаете о извештај вериФикационог одбора. Преседавао г. II иаиИ. За министарским столом сва г. г. министри. Галерија дупке иуна. Састанак но.чет у 9 и по сати. Преседник моли послаиике да се не удаљавају од предмета. Овденијс на реду ист рија појединих партија, већ се само има говорити о ј изборима. (Либерали вичу: Требали ј сте јуче казати. Радикали : ГПто ни сте рекли прекјуче). Уздржавајте |се израза ненриличиих овоме дому (Што то нисте рекли пре) ; Стојчн С танков-Јх одбијајући прекоре г. Рибарца и онозације чини | уноређење како су избори вршени под либералима а како под радика' лима па вели да су либерали вршили изборе иод најиећом сегом, док су радикали дали са свим елободне изборе. Лоа Т«са Каиегон С^асиб. Својим моћним посланичким гласом хоћуда одговорим нанападе опозиције, која нам је преко г. Рибарца бацпла рукавицу. Рибарац је требао да ноштујс достојанство већине, а не да га но вреди рекав, да је резултат избора од '4 сеитембра израз полициске власти и силе. Како можете тако рећи данашњем министру иолиције, који је под владом вашега устава носио окове. Нека г. Рибарац покаже један једиви случај да избори нису били слободни, да су незаконити и да су вршеии под притиском власти. Напомиње да је нредседник оиштине иожаревачке слао либералима карте по кућама, док радикалима није хтео давати кад су тражили. Каквим се срествима у агитацији служили лнберали, нека као доказ иослужи то, што је г. Рибарац на зборууСтнгу рекао да су радикали виновници свега зла у Србији, на и за Слцвницу, (Рибарац виче : није ист .чт). Одговара-јући г. Авакумовићу рече, како 1858 није било либералне странке но дииастичне, а то је народ српски а не либерили. За тим износи сва, но његовом схвачању, недела која су вршена под либералном владавином. За доказ да либерали нису за слободу, наиомиње како је г. Сима Несторовић 196-ти потиисан на нанредњачком нрограму. (Сима виче : није истина). Избори су били слободни и вршеии без притиска и у-

тицаја власти, а за, доказ нека нослужи рањени посланк из Џепа (ноказује руком на њега), иа кога су либерал пуцали. ( Либерали вичу: Нијсистина, то ће тек суд рећи). ! Рагиа НиниК веди, како кметови нису лопови, већ изабрани вољом нарОда. Либерала не би било ни о-; волико у скугпнтини, да није нсз- ј нање и непознавање народно и колиника. (Смеј). Илиј I ДушманиА вели како г Рибарац нсзаконитост избора кметова доводи у везу с незаконитошћу избора скуиштинских, али је требало доказати да су кметови незаконито изабрани. Оно мало примера, штоих јег. Рибарац]навео, и сувише су незнатнн а да би се могли изводити онакви закључци. Г. Рибарац зна *како су ' у пожаревачком округу текли избора кметова. Он је писао жалбе, које је слао пред што ће се Савет ,разићк, иа тако су после остајали врјшиоии дужности. Одговорност за то лежи иа самој онозицији. Није истина што г. Рибарац каже да су власти збацивале противничке кметове. Власти су трнеле и онозиционе кметове и онда, кад они нису вршили па можда чак и прекорачивали своје дужности. Тако номиње да је кмет ракиначки либерал и нека његова дела, закоја би могло рећи да је Јатак, али он то оставља еуду Тако је и у Прхову, где јс ошнт. управа у либералнпм рукама. Тражи да се случајеви, изиети Рибарцем, извиде. Тужите сваког чиновннка, који не врши дужност, сад је то бар лако. Пребацују нам неп авнлности, а баш у местима, где су општинске унраве у либералним рукама, било је највише ненравилноети у издавању бирачких карата. 1 'ибарац вели да се разоча ао у очекивањимч благодети уетаповних реФорама, али мени се чини да се он разочарао у томе, што је намесништво, сл дујући парламен|таризму, ! озвало на унраву ради|калну владу. 0 , говара Нест ровићу јо агитацији учитеља и проФесора па !вели, да су и они градааи о е земј ље, који уживају сва уставна нрава. (Сима: Ви сте оставили школу иа агитирали). Ја сам сам то вршио за време Ферија. Избори су слободни и закоиити. КупдоииИ ие верује тврђен.у већи| на да је израз нарола (смеј). Слобо,да избора 14 Септембра била би зај штићена тек кад се органи власти ; не би мешале, као што су. Изборгш I закон дао је и кметовима могућност

за т о а за кметове су незакоиито у зимани људи, који ће ногпомалати владину странку, Полицијска власт ишла је тако далеко да није вермала ни саветска решења већ задржавали регенте те да спреме земљиште за изборе. Све оно што полиција износи к о незаконитост, нису неиравилности, већ је то новреда законаска и уставна, јер штаје то кад се људима дају бирачке карте и ако нису платили порез. Сем тога издаване су карте и на сам дан избора. За све то имам доказе. По неким селима чак је викао бировда ће бити кажњени они, који не дођу на биралиште. Извегатај вериФИкационог одбора једностран је, нартијски. У онштини дреновачкој 60 гласача нризнади су да су гласаии а нису платили ]1орез, ио то није у извештају ни иоменуто, а иомиње се Нитн и Неготин где су изабрани либерали; за та места тражи се Јизвиђај, а у крушевачком округу избаченаје либерална кутија иа се за радикале не тражи извиђај иказна (Вичу: ннје истина,, јесте) Од већине није каваљерски лицитирг.ти своје слободоумље, јер знате шта каже латинска нословица о',сонственој хвали. На пребицивање да либерали нису иротествовали за 1883, вели како је на нишкој екупштини тражио да се осуди влада. Није паметно гато је иок. Миле трижио нолиц. надзор за новинаре, али за то није крива цела странка. Код вас има људи с већим лудоријама, ј- р после читавих 10 година траже да се удари порез на турнире. Избори од 14 септембра нису били слободнн већ извршени иод иритиском власти. (Није нстпна). Њхч-та СреИковиК моли преседништво за дозволу да се дебата овако заиочета, овако и сврши. Природно је да сваки правда себе, али ова дебата треба да се тиче само избора. Изазван гг. Максимовићем и Ђајом, мора се доа^аћи прошлости, на доказу.је. ј . к ак о либевална странка има својих заелуга, каквеје слободоумне установе завела, каквеје нолитичке тековине етекла, како је учинила те сад овде на посланичким клупама седе иосланици и из четири иова екруга. Побија замерке од стрпне већине, чињене либералима и тражи да свака буде иоштеи и савесаи те да у ирвом реду гдеда интерес и добро земље и народа а да се махпе замерања и пребацивања, јер ако та ко станемо радити, проћи ћемо као и старасриска држава. Признаје да

УШЊШк 0ш

ИРИНОВВТКА од В. И. Немировића (е руског)

Данченка

Исторуја накаае Отночех чудан живот. Уображење развило се је у мени дотле, да сам ночела мрзети људе. Живех само у сну. Данје за мене био казна. Ја као божију светлост очекивах тај час кад ће сви разићи, и одма сам легала у своју иостељу. Тамо се отночињаше царство машти и сањања. И каквих чудних, каквих јарких санова! Ја бех задовољна, будећи се уздисах, живах за што тако брзо долази дан, зг што није могуће вечито спавати. Чини ми се да у затворима најнесрећнији људи то исто осећају. За н,их јс сан срећа —-

они у уму живе. Чпме сам се разликовала ја од њих, лишених грађанских права. Ија сам такође лишеиа свих нрава и нреимућства женскиња 1е још како сам лишена—'на свагда. Они имадоше наду помиловање, ја немадох ни једно ни друго. Мене је могла ослободити само смрт! 0, да знају како је тешко умирати у двадесет и две године, па и накази.! II. Накг»за под маскам. А међу тим ја еам већ љубила. Кад би знала да ће ма ко, ма кад нрочи" тати ове моје белешке, тафраза никад не биизашла из мог нера. Никад! Ја да љубим! Ја ч довЈгште, наказа ! Смешно, ужасно смешно ! Ја би се и сама смејала ако не би плакала. Та ја зиам како је то велика мука, велика несрећа. И као нарочито завОлела сам са свим далеког, ненриступног. У осталом и из рачуна. До кога не дођем неће бити речи, па онда љуби тога кога ни руком не можеш дотаћи. Он беше артист и у моди а при том богат, млад, лен. 0 њему иричаху целе легенде. Не знам да ли су лагали или не, но његово се је име уплетало и код најленших дама. Једна је због њега напустила мужа, друга побегла из куће, трећа се отровала. М разуме се све ово би-

ло је лагање. Но истина је, да је имао велики успех, да су га волели, но он је водио своје ствари тако, да сва блебетања и сплетке оста. ле бсз уснеха, свима се доиадаху његови небрежљиви ако ћетс у неколико и вређајући манири. Пе устављаше очију на женскињама, но пекако повођаше њима но њихову лицу као што би то чинио и према зиду и улици покривеној снсгом Да ли је то чињено с немаром или не, не знам по равнодушност његова није имала граница: Њему шта више није било ни досадно, но нросто сво једно. Ви некако и неотице осећати, да је он негде горе на врху, а ви доле. Њега такође и мржаху многи. Но и нрема мржњи он се је тако псто ионашао. Бегае му све једно. Новине га често једише, на тада он бегаејош равнодушнији и само у тренутцима највећег успеха снихођаше, ностарагае срдачнији, искреиијл. доступнији, бољи. С њим иисам била, позната, но сам о њему много елушала. Могла сам да га волем. Да сам ближа њему, не би се осмелила. Ио ко ће црвићу забранити иајилеменитију страст према блештећој небесној звезди, све једно, звезда и тако никад о томе неће сазнати. Он се и не стиди тога. То вече никад нећу зчборавити. Ја и мати бесмо у великом позоришту.