Мале новине

има незаконитости у појсдиним изборима, али се то не може пребацити влади но оним бесхљебницима и пангалозима, који су се као такви дочепали власти. (Граја). Вели се в л и а с т јеутицала, а он вели : тешко оној земљи где власт није власт, игде она као такванема утицаја, само треба добро мотрити да рђаво не утиче. Брани. пок. МиладДамјановића за предлог о нол. назору над новннарима ивели да је но то учинио као патриота који се забринуо за будућност земље јер се онда појави-о један једностран- човек, који је скупио око себе у Крагујевцу неколико л,уди, отворио штампарију и почео проповедати иекакав социјализам, а то је н.егов ђак, пОк. Светозар Марковнћ (Вичу: Слава му!) 0 букагијама за које пребацују либералној влади, удесио је Аља Про тив (Ганко: Дажеш. Граја Преседник опомиње Ганка). 14 маунео је страх у народ, те огроман број либерала није смсо гласати. Ристи ПоаоеиИ вели да он није тражио да ее за време либерала пусти вок:ка с границе, ко замера што је баш за време бираља слата војска на одмеву војске на граници. Поа Мнлап Ђурн% напомиље на примедбу г. Пантину да је он с г. Туцаковићем пред пад либерала говорио, како би круна требала да позове на унраву људе из ондашње онозиције. Лреседник даде сата одмор, после кога рече како су многи носл ници изјавили да је дебате било доста и да је скупштина довољно обавештена, на тражили да се дебата прек"не И у закону тако ст ји. Али како има још 24 јављеџа говорника, он је за то да се још неколицини да црилике ла говори, што и скупштина усвоји. Риборац Гекао с м да је цео изборни анарат у рукама кметова. Одговарајући Максимовићу, вели како либерали не нредстављају реакцију. ~Тстав од 1869 треба ценити ио прилгкама и околностима у којима је поникао. Сматра за дужност одати правду онпм ])адикалним борцима који су се борили и трнели за слободу; али не треба заборавити да су међу тим вашим елементима били и нага један Сима Несторовмћ један Александар Николајевић, пок. Јов. Бишковић, и други, и да ми никад као гато је то било у вашим редовима, нисмо рекли да нам је све језно, владао у Орбији Обреиовић мли ћесар Јосиф . Династија 0-

бреновића народна је тековина и ми је као такву чувамо. С каквим правом пребацујете нам 1пто 1883 нисмо протестовали, кад ви сами ни сте уложили протест и кад сам гла вни одбор није знао за тај протест народни. У вагаим редовима седиједан, који је 1883 процењивао имаЈве Арсе Дреновца да ли ће залећи за трошкове, и многи, који са себе нису скинули прашину напредн.ач ких грехова. Велите дајенаш устав стао круне краља Милана Иије тако човек, који ие води рачуна о будућности народној, затрешће, као што рече преседник, све стубове др жавне. Тако је и ту било и нелојалност његових саветника довелага је до оставке Побија даље да су регенти иотреба државна, напомиње ла је нрактикант ФалзиФикатор унапређен. Брани суспедовање закона пред српско-турске ратове, јер Је у скупштини седео један човек којије издавао тајне. Влаот не роди пстра гу против оног кмета код кога су нађене крађене ствари, значи штити га, а канетан иротежира практиканта оптуживана за ФалзиФикатНоби:а даља тврђења већине и нели: Зло је кад велите да је устав од 1869 гори од турског (Тома Бај чић: и јест гори.) Честитам ти- Одговара капетан Спасићу и вели да је одступање либералног кабипета 1880 дек) родољубља. Данашњи избори ниеу били потпуно слободни и ја сам устао против злоупотреба. Минис, ар иолчције наиомиље у главноме све што је јуче рекао с додатком да му је Миријево ближе, да се распитао о томе кмету и да сне оно није истина, што што је Гибарац изнео. (Вичу: није београдско већ позкаревачко Миријево). Мин. финансчје, вели да он није зиао да пост ји онтулсба за ФалзиФикат против практиканта, коме је дао указ, али дчје реч да га неће трпети за чиновника, ако се докаже да је ФалзиФикатор. Пошто сујош говорили пон Милан, Гибарац, Г. Поповић, Авакумовић, Катић и Сима Несторовић, преседник заврши дебату и скупштина у начелу нрими извештај одборски. НресРАнин закључи седнчцу у 2 х / 2 сахата- после иодне, а идући састанак заказа за сутра у 9 сахати. * Било је момената кад је седиица била веома бурнл, тако да се мислило да ће раздраженост прећи границе. Занимљивије моменте ове де

бате изнећемо у идућем броју, пошто вам је немогуће све изиеги сад због скуч еног простора листа. Позориште и његова Управа Пигие Љубинко I. _ Ко је пратио развој нашег Позоришта, тај ће зиати, кроз какве је мучне Фазе оно пролазило, и с каквим се тешкоћама морало да бори те да се одржи Пре једне пуне дециније, оно је било на ивици свога пада. С једне стране растројство унутра, а с друге стран# немар наше публике. Требала је, дакле, чврста и поуздана оука, да среди тај мучан и тежак посао. Гепертоар позориштни ограничио се само на преводе. Оригинала тек ако је што било, и то махом слабих, без икакве здраве и моралне тенденције. Тиме се у неколико правда немар наше публике, Па К9 је томе крив ? На првоме месту аозориштна Уарава. Пије истина, да у нас нема људи, ко и би прегли, да обогате иаше позориште оригиналним делима. Требало је само подстака, воље и нрегаоштва. То се очекивало од саме позориштне Управе, али је оно у томе била — немарна. Но, и иреко све1'а гога, нарочито наши млађи кн>ижевници, брижљиво су радили на изворним делима, и успех је био — сјајан!.. И од тада позориште је пошло на боље. И од тада, његови су дани били мдр и.ји, а опстанак тим си гурниј У сред највећих заплета, растројства унутра, и материјалних незгода, дошао је за Интенданта г. Милорвд П. Шанчанин. Од њега се млого очекивало. Он је имао к воље и способности да поведе ПозоринЈте опом светом циљу коме оно и тежи. Он је иреДјСобом имао велики и тежак задатак. Требао је пре свега, да доведе у склад Позориштни персонал; да нађе извора за извођен>е нових реФорам ; да поврати Позоришту онај глас, без кога оно и не може да екзестује, и најзад, да оригиналним делима поклони што веће и озбиљније пажље. И он је све то тихо, али тим поузданије извео. У ирвим данима његове Управе, оиажала се нека озбиљна, света служба у храму Талије

наше. Свећеници тога храма — уметници — беху се груписали у једно коло, које је гледало само на свој узвикени позив. Оног растројства није више било. Позориште бе ше на висини свога позива. Све је ишло својим током мирно, али, као по некоме такту. Г. Шапчанин већ је пожњео био иризнање целе престоничке публике. Он се у своме раду није заустављао; њега нису задржале никакве третутне неприлике, већ је и даље извидио своје тежње и жеље. Под п>еговом Унравом, први пут уведене су: дечије, иредставе о С-етоме ави. Узданице наше, ти потоњи грађани српски, како су се неиз■■ казано радовали кнд су видели Светога Саву; чули ону божанску песму; гледали ону дивну слику српске прошлости. Г. Шапчанин, нијз заборавио ни ту малу своју публику, већ је сео |и написао : „Милоги у Латиним и I „Стару и нову шкплу". I Тиме само- он је дао јачег и живјљег полета ?ашем позоришту. Нањ I се поче већа пажња обрап^Т?- И са: ма држава — на име министарство I просвете — као да је било пренуло из своје летаргије, те је ночело оз; биљније радити на томе, да се позориште изведе из својих мучних и ; тешких неприлика, у које је било запало. Све је дакле пошло на боље. Чланови су неЈШ добили чак и „декрете", а створен је био и „пензиони фонд " за глумце и глумице. ГеФорме г. Шанчанина у млогоме биле су изведене. Што пајвише иде у иохвалу те спохе у управи г. Шапчанинатоје: гагојеумео и знао да одушеви нагае млеђе књижевнике, те да јаче прегну на обррду национате нагае драме? И позоригатна публик I за кратко време имала је нрилике да гледа: „Краља Вукашина " и „Јаквинту " од Др. Илића; „ Вевира Абоговипа " и „ Видиса^у " од Н. Ђорића а за тим и комедије Глишићеве ,, {><а Цпанцика " и „Подвал^". То су биле тековине за наше позоригате, којеје с правом можемо казати стекао сам г. Милорад Шапчанин. Он је успео, да се чак отвори и ..коикурс" за ваљана позоришна дела. Што су његони претходници били нем.|рнији, тоје он већу делателн ст у своме после показивао. (Наставиће се)

Престављаше се „ Пуритани." Напред у ложи сеђаше он. Ја бих и тужна и весела Уображавах да гладим ту кудраву главу, да стежем његова креика нлећа. До ночетка опере он стајаше наслоњен набаријер, замислио се о нечем и осмејкиваше се сам са собом. У том тренутку очи се Јвегове са свим несвесно уставигае на мени. Изгледаше, као и да ме не примећаваше, но опет за то ја му бих дубоко благодарна за овај осмејак. Наравно, ја сам му то и дуговала јер другима се он никад тако срдачпо, тако ласкаво не осмену. Случај нас је довео обоје на тедпо место. Може бити пшсад се вшпе нећемо сусрести. Нерви 5 моји беху страшно натегиути, хте/о ми се и илакати п смејати се. А од једном као нарочито са сцене зазвуча дивна каватина: Аћ, р(т бешрге 10 11 регс!еј, Гјог (I' агаоге, 1јог сГ ашоге 1а ћпа врегапга. Е 1а уИ:а сће в' ауанха. бага рјепа сН с!о1ог. И мепи се одиста чињагае, да га на свагда губим; да је био мој п одлази, са свим одлази; да је сва моја будућност пуна само патњи. Сузе наиђогае на очи, туга стезаше срце. —■ Куда ћеш данас? упита га сусед за време одмора. — Не зн*м.

Ја ловљах сваку његову реч, сваки н.егов иокрет. — Ајдмо на маскарад. Све једно, вече је и тако изгубљено. Ајдмо! — А Ј^де то? зевну он. Изгледало је као да му је са свим све једно било; ма где игаао. — У трговачком клубу. — Па ајд.»,о! Давно нисам тамо игаао Досадно. Маске све пекако глупе. Но при свем том свуд је около гауга гурњава. Ајдмо. — Мене као да обасја супце. Како то раније да ми не дође у главу. За што ја пикад не иђах на маскарад? За гато? Па ја само тамо, нод маском, могу да се користим тим, гато ми је судба одузела. Сви ће видети да сам оштроумна: под маском мислиће да сам лепа. Г ка је мој'а нрекрасна, нога малена и лепо сложена. А лице, то несретно, ужасно лице, нико неће ни видети... Зар роб неће слободу? Ево еретства да нађем своја права, права агенекиње, ма и па један тренут Та ја љубим своје име. А овде ће бити стварност.. Сама етварност. Матер није било тегпко наговорити. Оставих је да чека свршетак опере, а , сама отрчах кући. Купих маску, а остало имађах. I Кад приђох огледалу, чак ее и расклико- | тах од усхићења. Преда мном етајаше са свим | неко други. Зар сам то ја, та грациозна, ире-

мстна Фигура, с танким струком, лепим, утегнутим у црне рукапице рукама. Мој одвратни нос моје ужасне јагодице и чело, не виђаху се. Исп д просте маске безбојне очи горе неким њима са свим неосвојственим животом. Поуздано могу рећи, ла ћу имати успеха. Чекајте господо, да видим пгга ћете еад рећи. Ах, како ћу их мучити, обмањивати.. Брже, брже! Доцније ја често бивах на маскараду. Но на ирвом, чињагае ми се, да сам похваћена вихором. који ми не давагае ни да дигаем, ни да се осврнем. Клко је било моје срце, 1сад иђах по ластавицама горе. Старац вратар, са седим чекињастим брковима и брадом, само се осмену на моје питаље „може ли се ући?" Не памтим комије свукао капут, комије дао нумеру. И не приметих двадесетину маска, које нешто очекиваху у чекаоници. ■— Без билете није могуће! зауставише ме иа вратима. — Ах, ја сам заборавила. Где се могу добити! •— Ето ту је у канцеларији. Ја приђох. (Наставиће се)