Мале новине
БРОЈ 296.
НЕДЕЉА 15 0КТ0БРА 1889.
ГОДИНА П
ИЗДАЗИ СВАКИ ДАН
БРОЈ 10. П. Д.
ЦЕНА ЗА СТРАЖЕ ЗЕМЉЕ л ^едану ........... 30 динара На ®о године ........... 15 динара На 3 даесеца 9 мнара 1В РЕТ1Т Ј0Ш1Х
ПиСМА и рукописи шаљу СЕ ВлАСНИКУ „Малих Шовина" Топличин~ввнац 6р.|17., на горњвм; спрату.
ДНЕНВИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Првтплата из унутр. полаже се само нод пашта
Претплата се лри ма код свију пошта у СрбиЈи
5:Жг!
За Београд нема претплате — Лист се продаје на број
ЦЕНЕ ОГЛАСИМА Иа нрвој (.'.трани од петит. редн 20. пр. дин. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИП0СИАН0 стаје 50 пр. д. од петит реда. ШХГО5 2Е1ТПН&
Оглас) јеат.-но, по потреби и са сликама.
За свако оглашење плаћа се држ. таксе 20 пр. д.
ВЕЋИ ОГЈ1АСИ ПО ПОГЈДВИ
ЧИТА Ј Осглас одштампани у мадпм новинама бр. 28® од 7 Октомба ове г*>дине, односно давања иод закУП Гостаонице и КаФане код Љубвћа овде у Чачку, пема за мене никакве важпости као да не постоји све до првог маја 1892 године, према обвези надлежнг на спрам мене Ко противно мисли нека путем власти тражи ако шта има тражити^а до реченог времена вористићу се мојим законим правом. 10 октобра 1889 г. Чачак Љубом. Мил ИавттовиИ гостионичар из Чачка. 751 1—3
I
СТАН са 4 собе малане, свима осталим удобностима -и водо ј водом за кујну и пужник. = " Издаје се о Митрову дану. Р | У кући „Стари ТелеграФ". | | 699 6-10| * _ I
Гостионица „Париз" у Шапцу сада нреправљена са 15. соба и свима удобностима снабдевена издаје се о Митровдану ове године под кирн.ју. Обратити се потнисаном | Аленса Б&јић 720 1—3 у Шапцу соо а ооооооооол
§ о 8 § О 8 У о сз о
ЗАСЕБНА КУЋА у Ноћајској улидп са 4. собе, прдсобљем, 2 кујне, вентерницр, трпезаррја собаза мдађе, подрумом. иространом авлијом и башгом, од 1 Новембра п з д а ј е се под кирију. За погодбу обратити ео у трг .)ВиниМарковића Шапчанина и комп: или госиођи Милеви Ј. Мар овића удови. 735 1 —6
о о о о о о 8 8 8
ЧЗЗОООООООООООУ ТГЛГ ЗДАЈЕ се на углу ломине уг. Јк^Ж- бр- 38 засебна удобна кућа са 7 соба и великом авлијом. За погодбу обратити се код г-ђе Делиновице Сдасовска улица. 754 1-3 (АБИЋЕВА ИРЕСТАВА данас у недељу 15 ов. м. у каФани кед скуиштине.
БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Његово Величанство Краљ благоволео је нрисуствовати јуче служби божјој у саборној цркви. * Наш уредник у гарнизонској канцедарији. У петак иосле подне један жандарм донео је нашему уреднику акт полиције, којим се позива да сутра пре подне, т. ј. јуче у суботу 14 о. м, предстане управи гарнизонској, ради извесног саслушања". Сиромах наш уредник био је болесан и лежао у кревету, кад му је тај акт саонштен на потпис. Погађао је, нагађо је, мислио, резоиовао зашто ли га то, боже мој зову у гарнизон, јест баш у гарнизон. „Да није што због војске" мислио је. Зна да многе, који се нису јавили у своје време у дотичне нозиве, позивају сад накнадно да одслуже рок и то с казном. Али ни то не може бити јер је он свој рок одслужио још 3 септембра о. г. и д био уредан отпуст. Мпслио, ништа није могао смисдити и онда се предао својој судбинн да сване, па да иде у гарнизону канцеларију и да чека — страшан суд. Свануло је, он посвршавао најнужније уредничке послове па све перја „Теразијама" у велику касарну, где је гарнизона канцеларија, да не би одоцнио. Тачно у 9 часова ире подне оде и одмах преда своју посетницу „посилноме" да га јави онима у канцеларији. Посилни изађе и рчче: чекај. Прође по сата, не зову га; прође сат не, зову га; прође сат и по, не зову га. Он нестрпљив; једно не зна за шта га зову; друго у редакцији посла хитна, неопходна. У зло доба изађе поручик аудитор на врата, замоли га да уђе и извини му се што је тако дуго морао чекати, јерје г. поручик имао ио истој ствари даса слушајош једнога госнодина. Да саслуша! Шта ли је то боже мој ? Помислио је сиром^х на све нотице о војсци. које су изашле у његовом листу, иа је дошао до закључка да ће га саслушавати због „Фамилијарног распореда". Уђе унутра и седе. Г. аудитор поче: У 291 бр. ваше га листа изашла је нотица „разузданост у војсци... — Нисам дужан да по тој ствари одговарам војвим властима — прекиде га уредпик —; за штамиарске ствари надлежни су само грађански судови. Ако што по дотичној нотици имате да тражите од мене, обратите се надлежиим путем. — Не узимамо вас ми на одговор, рече аудитор збуњено, но — вас саслушавамо као сведока. — Као сведока? Како то? — Па ви сте донели ову белешку. Јесте ли били присутни кад је овај војник правио неред, о коме се говори у нотици.
! — И ако нисам дужан да вам дајем одговора, велим вам да нисам био ирисутан. — Иа откуда сге онда донели ту нотицу? — Не морам казати; али ваљда знате да уредништво има својих реиортера, који му достављају до гађаје по вароши. — Хоћете ли казати има писца? — Нећу, јер не морам. Ако мислите да имате права да што од мене тражите или да ме тужите, изволте се обратити варошком суду. У том смислу г. аудитор „је сачинио нротокол," диже ое, отвори врата од споредне собе и викну: — Одите вас двоица унутра Унутра ступише два војника, све ми се чини обоица наредници, гологлави, и стадоше „мирно". Г. аудитор ће рећи: — Господин је трећи сведок, и ево шта је рекао (ту прочита протокол). Сад идите. -— рече оној двоици, а уреднику : иотпишите. 0>: лотпише, онрости се са аудитором, које је узг^ед буди речено његов друг и пријатељ, и ведре и веселе душе оде из оне мрачне и загушљиве велике касарне. Једно питање само. Господ из гарнизонске управе јамачно знају, да војне власти с грађаиима немају никаква посла, ама апсолутно никаква посла. Ако паступи случај да им затреба какав грађанин, као што је овде био случај, војне власти су се требале обратити грађанским властима да оне учине што треба Ми нросто не разумемо што ј е г. аудитор тако радио и како је као правник могао грађане звати да одговарају пред војним властима! Француска штампа о Србији. „Југословенска Кореспонденција" пише: „А'.ш упоредимо оно, што се писало пре десетак дана у Француским новинама о балканским државама у опште, а о Србији нонаособ, са оним цј,то се иише данас, видимо врло велику разлику. Док су до скора махом сви органи јавног мњења, ослањајући се ла извешћа иемачких и енглеских листова, престављали Србију и остале балканске државе као да су на нрагу унутрашњих и спол>иих потрса, данас са задовољством бележимо, да скоро сви ти органи признају, да се стање тих земаља не само ие погоршава, него да на нротив иде све на бол>е и да разне тешкоће, са којима имију оне да се боре, а у којима је евронска штампа назирала поводе за свеопшти рат, да све те тешкоће нестају једна за другом на најмирнији и најприроднији начин. „Највише су тој промени допринели они догађаји, који су се развили за ово иосдедњих неколико дана, а на првом месту састанак српеке скунштине .
„Беседа, са којом је српска влада поздравила народну скупштииу, нроизвела је овде најбољи утисак. ,,Мо<;-(ГОг(1ге вели, даје тај манивест врло вешт; Србија по њему улази у еру штедње, а први су кораци у том правцу учињени одузимањем монопола дувана и ексилоатације железнице, „Да би поставила равнотежу у буџету, српска ће влада морати да дигпе зајам од 20 милиона. Писац мисли да подизање тог зајма није ствар немогућа или рђава, али додаје он — „требд да српска влада Европи улије више поверења, него што је то био случај са њеним претходницима." „ЈГист КерићН^ие ГгапдаЈве вели, да састанак ове скупштине и владине изјаве у првој свечаној седници означују крај ове периоде моралног, ако не и материјалног немиоа, који је недавно у више маха нроизвео страховање за општи мир." Ситуација се је доста разведрила у Београду, те се могу умирити пријатељи Србије и оиштег мира. Ова скуиштина нреставља значајну једнодушност; радикална странка, из које је састав .т ,ена влада, сачињава скоро искључиво ту скупштину. „У свему нова влада хоће да ради на слободном развоју земаљских установа, на иодизању Финансија и општег благостања. Она нарочито хоће да осигура потпуну незчвисност Србије према страним земљама, а то је тајни покретач скоро свију њсних поступака." „Овако од прилике говоре и остале овдашње новине, које се баве са источним стварима, а са особитим задовољством је примљено оно место из владиног маниФеста, у коме се говори о пријатељском понашању француске владе при решавању железничког сиора, * Општи комесар при нзложби Г. Чумић који је досад преставњао српску владу код париског друштва еа српеке железнице, ностављен је за општег комесара српске изложбе у Паризу и ои ће као такав нре стављати српску владу при затва рању светске изложбе. Изложба ће се деФинитивно закључити 6. Новем бра. * Главнн згодитак. „Д. Л." јавл>а: Дозиали смо да је још другог дана последњег вучења 296 Хамбуршке лутрије, пао главни згодитак од мар. 100000 на цео лоз, којије продао у Србији г. Моша Меворах мењач овд. (види оглас у данашњем броју. Скупштина. Јуче није држана скупштинска седница због празника* * Пријавио се за испит г. Тихомир Марковић свршени правник овде и на страни, а у последље вре ге