Мале новине

трговац беградски, иријавио се запо лагање адвокатског исиита, и, као што смо извештени, њему је већ одређена и испитна комисија. * ТелеФОн и телеграФски сигнали у новој згради пародне банке Дознајемо да је управа народне банке поверила постројеље телеФОна и тел. сигнала, у новој згради банчиној овдагањој Фирми „Трпковић и Наслас". Нама је мило што је овај рад уступл>ен овдашњпм а не странцима а то у толико више, што знамо да су при грађевини народне банке све досадашње радове извршили страици. Фирми „Трпковић и Наслас "можемо честитати, што јој је могуће бидо да својом повољном понудом и јевтином ценом страначку конкуренцнју у овом раду сузбије. ДОМАЋЕ ВЕСТИ „Београдско др. за гимнастику и борење" па својој VIII. годишњој скунштини, одлучилоје да исплати друштвене срећке, које је издало заједно са „Београдском читаоницом" и „Беогр. пев. друштвом" у цељи подизања друштвеног дома. Друштво ће исплаћивати само оне срећке, које је оно само продало, а тс су од 9559 - 9602 ; од 10.004 — 10 053 и 8:802—8.850. Ово исплаћивање биће од данас па закључно до 30. Марта идуће године а исплаћиваће друштвени благијник г. Драгутин Ж. Ђорђевић благајник у „Беогр. задрузи за међусобно номагање и штедњу" у обично канцеларијско време. ■ФО С улице и скупштинске галерије. Новинарска ложа. Готово у свима београдским листовима подизане су тужбе против тога, што се у новинарску ложу пуштају л.уди који нису новинари, те својим присуством сметају раду новинарскпх изкестиоца. Ове жалбе нису ништа номогле но на, против као да су увећале приступ не новинара у ту ложу. Нема седнице, а да ложа иије пренуна, и ако је тескобна. Истина иеколико новинара заузму седишта, али је број ссдишта мали за све новинаре, и онда осталима остаје да стоје и тако бележе говоре и ток седнице. Међу тим друга публика заузме места иза седишта, и онда јадни новинари мо-

рају да трпе да на дохват што забележе. Сем тога многобројна публика у новинарској ложи хоће и да говори, и тиме смета свима новинарима да добро чују говоре посланика и врло се често деси да их погрешно забеже. Кад председништво већ неће новинарску ложу да остави само новинарима, већ у њу пушта и публику онда би бар*тој публици требало да нареди да ћути те да новинарима не смета у раду. :ј . Општински закон. Многи посланици из скупштинске већине неновољно се изражавају г о нацрту закона општинског. Једни држе да њиме није у довол.ној мери застунљено начело онштинске самоуправе, док други, умеренији елементи, гледају сувишну слободу, па не би ради били а да полициЈа бар мало нема удела у општинским пословима. Чланови мањине такође имају много замерака овом нацрту, те ће тако дебата"о овом нацрту законском бити веома занимљива. Позориште и његова Управа Пигие Љубинко I. (НАСТАВАК) У место, да се корача све више и више у напред; да се стечена права чувају и пттите, ми наилазимо на неоправдане узроке са којих рамл,е општа ствар. Пре свега, благајник, у лпцу г. Тодора Пинтеровића, нредставља за себе неку власт у Позоришту. Он је, не само независан у своме раду, него чак хоће да се прикаже и као човек од великог утицаја на цео позориштни аиарат. То је дакле власт за себе, одвојена од главне чињепице, интеиданта позориштног. II ту нема оне праве, оне истинске хармоније. Као што г. Шапчанин сматра себе за носиоца народне наше драме, тако исто г. Пинтеровић сматра себе за иезависног човека у својој дужности. Отуда и долазе оне несугласице у млогим и млогим питањима. Поред тога, што г, Пинтеровић хоће да је надмоћнији у евему, он још у г. Интенданту гледа и свога — ривала у књижевности. Са каквим заносом, са каквим усхитом лрича он о својој драматизираној „Јурмуси

и Фатими"; својој „Задрузи" и т. д. Дакле, два човека, са истим сређеним појмовима, ама са разноликим тежњама и циљевима. То смо тек узгред споменули да илуструјемо особине та два човека, који на својим плећнма држе слеме нашег Позоришта- Ннје ни то згорег. Да пођемо дал>е. Главно тежиште једне ваљане Управе, треба да је и у томе : да од гаји нове снаге; да подигне нове таленте. „Наши дани све то блеђи, уметници све то ређи". Поред све оне заузимљивости г. Интенданта, ми не видимо ни једну нову снагу, ни један нов талеиат. Г. Гавриловић и г. Љ. Станојевић истина су изданак младе генерације глумачке, али су они, неколико дошли и саремни на нашу позорницу. Та дв! млада човека, не оамо да су учинили знатан, унрав сјајан напредак у својим струкама, но су још л.уди образовани, интелигентни, у нравоме смислу достојни представници тако узвишене уметности. То исто важи и за г. Илију Станојевића. С њима смо и свршили. Других на жалост и нема. То је погрешка у Уирави г. Шанчанина. Што се пак тиче женскиња, ту је још горе. Једна Јурковибева, чија је игра тако монотона, а глас тако антипатичан, вуче месечно 15 дук. цес. алате. За што је тако ? Можда узрок лежи ван домашаја нашега схватања. Тек, ствар је чиста и јасна : иодмлатка члумачког немамо. (Наставиће се) ИЗ БЕЛА СВЕТА Разговор са генералом Игњатијевом. — Већина париских листова доносе следећи разговор ген. Игњатијева са једним дописником у Паризу. Донисник је посетио генерала у хотелу Бурон и рекао му је, да је дошао да од њега дозна, вдта мисли о садашњој политичкој ситуацији панславистичка странка, којој је он шеФ. — Извините господине, прекпну-о га је генерал, али ће те ми дозволити да вам најпре поставим нека питања: Болете ?ли ви Француску? — Волем, одговорио је доиисник. — Да ли би пристали давас ионемче? — Не бих, господине. — А би ли све учинили за велпчину и благостање ваше отаџбине? — Бих, одговорио је донисник. — ЕЈлепо! и ја сам вашег мњења одговорио је г. Игњатијев, а са истнм правом са, којим ви мене називате панславистом, ја бих вас могао назвати панФранцузом! Очигледно Је, да је г. Игњатијев хтео тиме да покаже, како се злоупотребљује назив панслависта, који се даје сваком Гусу који је противник политике г. Гирса. — бечке новине доносе интересантну новост, да чешка консервативна странка посредује код римске курије, да ова иодвргне претресу процес Јована Хуса, да би се са Хуеа скинула јерес, за коју је био оптужен и осуђен 1415. године, да на гломачи нзгори. Консервативци су уверени, да би по садињем узакоњеном поступку Јован Хус могао бити оправдан и за невиног проглашен. — Из Париза јављају : „Кнсз Кобург, који је 9. т. м. био намеран отпутовати у Лондон, одустао је у иоследњем часу од свог путовања. — Из Беш јављају под 9. т т. ово : Сутра се очекује амо кнез Кобург. Зајам бугарскп од „Лендербанке" у 30 милијуна динара, неће бити јавно уиисан. Интерес није већи од 6 °ј 0 . — Штутгарт 9. т. м. Атентат на принца Вилхелма, извршен из пушке, нема никаквих последина. Принц је тек по повратку из цркве за то дознао. Њему су са свију страна стизале честитке пуне оданости и нраве радости. Сви минвсари општински о д б о р и и лруге отмене личиости из разних крајева такође су честитале. Ка > што се чује, атентатор некакав Клајбер извршио је дело за то, да озигура нресто католичком владаоцу и да је члан анархистичког друштва, које се решило, све кнежеве уклони са света, па је случајно пао ред на принца Вилхелма. За сад нема о томе службених вести. Из целе Винтенбершке и скоро од свију етраних дворова сти'ле су честитке за сретно спаеење. Принц је синоћ воздравл>ен одушевљено од грађана Штутгардских. Атентат је извршен из револвера у коме је нађено још четири метка нуна. Принц Вилхелм испитивао је еам собом атентарора и овај му је одговорио, да је његова намера била смрћу ггринчевом осигурати престол

СИЛШК С ПРЕСТОЛА РОМАН ИЗ ЖИВОТА БАЛКАНСКИХ НАР0ДА у 90 ГЛАВА — С ПОГОВОРОМ (Писац задржава сва ирава) (58.) Покојнп ђснерал Врбавлц и Гастислав били су некад веома блиски пријатељи. То пријатсљство помогло је Гастиславу ипри пзбору памес ника. Али у последње време између ова два човека као да је, што но реч, протрчала црна мачка. Они су се мало по мЗло крвнички омрзли; с почетка је та омраза скривена, после је почела овда ондаизбијати. Нарочитоу последње доба све је п° шло на горе. ЂенералЈе био мрачан, раздражљив, нестрпељив. Као министар преседник, он је често

У седницама отворено нападао на Гастислава, К0 Ј И је управл>ао спољним пословима. Кривио га је да се нлете и у унутрашње ствари. Сем тога, ђенерал је почео био да му иодрива положај и к д кнеза. Сукоби су се множили. Гастислав је осећао да се нримиче критичан тренутак, где се мора ломити између њега и ђенерала. Сам ђенерал ноставио је био питање тако. После жестоког сукоба, који смо видели напред међу њима*ђенерал је писао кнезу писмо где је стављао ултиматум — ила Гастислав из министарства, или оде он — ђенерал. Кад је ствар већ дотле била догнала, Гастислав се одлучи на последњу одсудиу меру. Он покаже кнезу своје доказе, које је био прикупио против Врбавца, доказе, из котх је изла" зило јасно, да ђенерал смера да се дочепа круне Но и ако су докази били јасни, Гастислав је опет знао колико је ризичан овај његов последњи корак. Ђенерал је имао на кнеза веома голем утицај. Ту се лако могло десити, да ни најјаснији докази ништа не помогну. Кнез се могао иоказати малодушан, неспособан да удари отворено на ђенерала, и онда би Гастислав ту свршио. Не еамо што би изгубио министарство, но му од кивна ђенерала ни сама глава ие би била сигурна, и он би, по свој прилици, морао бежати из земље. Тако је ствар стојала.

Но Гастислав је имао своју срећну звезду Кнез се покаже чвршћи и куражнији но што се могло очекивати. Гастислав је умео да нробуди у њему све осећаје, младога, бујнога частољубља, и да изааове осећаје презирања, гнушања и мржње спрам човека, кога је династија Косаиића дигла на висину, а он ту виеину употребљ УЈе да обори ту исту династију. Гастислав је скројио цео план, и кнез га је тачно изврпгао. Али и после, пошто је ђенерал Врбавац већ био попио отров, положај Гастислављев још није био без опасности. Ђенерал је живео још 20"нуних дана. Он је још био снажан, присебит, могао је говорити, писати; имао је људи који би још били волгаи да све учине ио њего вој наредби, пошто је он још једнако био у. очима света онај исти моћни Врбавац, онај исти министар преседник, човек мало болестан, али човек који ће ускоро оздравити — јер свет још ништа није знао од свега онога што се десило између ђенерала и кнеза Мутимира. Све је то утицало те је Гастислав у последње време био страшно забринут, узнемирен, нотресен. Цео последњи месец патио је од несанице. По 3—4 ноћи узастопце он није сводио очију. Наравно, да се то морало нознати и на његовом иначе снажном организму