Мале новине
католичком принцу. По свој прилици атентатор није показао право своје име ни меето рођења. — Из Париза јављају: Између Француске и Турске владе дошло је до одлучног заплета. Порта прети да ће опозвати свога посланика из Па) иза ако се и даље буде предСтанљала у„позоришту Франсе" драма „Мухамед", јер се тиме вређајуверски осећаји Мухамеданаца, нарочито онда, кад пророк изађе на бину. — ИзРима чује ге: да је немачки цар обећао краљу Хумберту, да ћс по повратку из Цариграда искрцати се у Млетке, иа отуда доћи у посету у Линцу. Тамо непрестано пада киша. — Из Петрограда јављају: „Граж
њихов проЈекат, одговорио Је г. Петков одлучно, да ће се њихово понашање управљати по општој међународној политици, или тачније пополитици тројног савеза, а да ни он ни његови пријатељи неће имати никаквих скрупула, да тај пројекат и остваре, ако их икад околности на то принуде. Писац писма држи, да је кнез Фердинанд хтео својим умесним 'одласком да се осигура против оних изненада, које су ороузроковале толико неприлика његовом нретходнику, док су његови саветници, које је он у томе погледу консултирао, задржали своју слободу акције — Херцег Љјтенбершки, зет Црногорског кнеза, подарио је по већу
ком закону у Француској, каже да је Француска, у току последн>их 4 годииа учинила нај веће жртве за своју војску. Услед таквих из ванредних мера, са правомможе се казати, да је оружање прешло меру народне снаге за мир. — Извештај донесен у раихстагу о закону против соци јалиста, пока^ује добро дејство за умиреше народа и радничког сталежа Са свим тим „ПрускоКесеп-ска Саксонска и Хамбург предлажу продужење закона нарочитоуслед већегширења социјалистичких тенденција. П > пред
данин" дознаје из поузданог извора, суму новаца на оскудне цељи Црно -! Л огу донешеном данас у рајистагу у местима где је уведено мало опсадно стање, власти моћи
да је оиште задовољство збогдочека гораца. Новац је послао влади да га и пријема Цара Руског у Верлину. раздели. Извештаји неких а нарочито Фран- ј ,, оца , пцА1/0 ммт лц ^ п маЈШ ОЈ "™ а1и1111 цуских листова, који тврде, да је фИЈ0 је об А азована „Македонска чи-" | пргнати социјалистичкеагитаторе састанак био хладан, неистинити су то „ 11Т ,, т „1, тг ц. ; за 1едну целу годину. Иза овог ' Ј .таоница", којо Је председник Д. Ко- Ј л Ј Ј , , и изопачени. I— — рока изгнани моћиће се вратити
- Ум,)0. Луј 1 ,Краљ умро је 8 т. и. у Лисабону. 1 раз "" х књ " га " д|1у1 " х """" на бт
— Из Берлина јављзју, да ће и Криспи присуствовати у Фридрихсру конФеренцији заједно са Бизмарком и Калнокијем. — Наследник умрлог Краља Луја, Херцог од Брангаце, носиће од сада име „ Карлос" I. И 3 БАЛКАНИЈЕ
разних књига и других списа на бу ! алисамо дозв >лом полиције. Друге јгарском језику у Македонију, како 1 иоследице малог опсадиог стања би се онамошњи становници покре- : дигнута су. Комисија за реклатали на живљу акцију у корист Бе • ^ ј: гарске. Неколико богатт бртарсиу I мац "Ј е биће и3 *■* трговаца ириложили су овој дружинх наест великих магистрата, изаознатне суме новаца и држина је јав- раних од Федерално савета. Цар но учинила аиел на бугарске патри- ће именовати нредседника. Нео оте за новчане прилоге. Опознциони граничено је трајање закона. лист „МакедониЈа" вели, дужносг је о __ П Т и ГЈГа 4 е овле кнебугарске владе бринути се о бугар- тг т ском елементу Македоније а наро-, Ј' иња Даринка Дапилова на путу
чито сад, кад се енглези јако интересује за Македонију за 'Јермене. Положај кнеза Фврдинанда. — Д аље се веЈШ: како су бугари врло Париски лист Матен доноси у свом I ^ е,ити У стварању заплета на спрам ономадашњем бројуједно писмо од [ Р Ј е » и за се не т Р е ба ни мало бившег посланика о бугарској скуп- Ч УД ИТИ & ко и !' ш отпочну јачу и штини, г. Неичова, у коме писац 03 биљниЈу акциЈу у Македнији. разјашњује иолитичке разлоге, из којих се је кнез Фердинаид кренуо на пут. Писац писма в< ли да мује начелнм; соФијеки, г. Петков, који је прави алтер его покојног 3. Стојанова и његов вероватни заменик као преседник бугарске скунштине, приликом свог скорашњег бављења Ју Иаризу изјавио, да су поводом посете цара Вилхелма II. у ПетерхоФу бугарски протектори кнеза Фердинанда озби • љно намеравалидч му издаду пасош за одлазак из земље; а и самом кнезу је у осталом — долао је г. Петков — нознато све што се онда десило. На пит ање, да ли су они његово пријате.љи деФинитивно напустили
-<а>0' ТЕЛЕГРАМИ „ Милим Нов 1'Ни.ка" 13. ОКТОБРА Петроград 13 Окт. Већ су најменоваии преседници иових су дова, који ће се скоро отворити у балтичким окрузима. Геперални заступник Курландије г. Мла сс.једоф премештен је у унутраш њост. Берлии 13. — „Милитервохенблат" говорећи о новом војнич-
из Црне Горе, продужиће пут Трста. Атина 13. — Царица Фридрик са ћеркама стигла је овде у 3 с, по подне са члаповима
царске грчке породице, који су им у сусрет отишли били. Свечано су дочекани. Председник савета и начелник држали су говоре. Краљ им је одговорио. У поласку за дворац, краљица грчка и висока вереница бше су у првим ко.чима, краљ их је пратио на коњу с десне стране а кнез наследник с леве. У другим колима седеле су царица Фридрик, краљица Данска и кнез Галски. Народ их је бурно и свечано доче ^ао — Стигли су овде: ГроФ Херберт Бизмарк, Маршал Лиенаоу и свита цара Виљема. Рим. — Уверава се да су све силе нримиле на знање обавештење уговора италијанско - абисинског у смислу берлинског у" говора. Неоснована је вест да је Француска прогествоваиа. Вудимаешта 14. — Многе трговачке куће овде и у Бечу, куииле су од владе бугарске жито, које је ова лањске године примила место пореза. >9 агреб 14 — Извешће комисије о питању саједињена сДалмацијом, одређено је за дљевни ред 5. Новембра. Примљен је нредлог о закону ошптинске оргаии1ације у старим в јничкии границама.
ЉЉАЉЈШ
1Ф А Ј?Б Фирнајз, лак четке и с в молерск.! 1 и Фчрјв9рски орибор најбољи је и најјеФТинији код ДИМИТРИЈА М. ЂОРИЋА У БЕОГРАДУ спрам споменика Књаза Михајла ПРОДАЈЕ ПА МАЛО И НА БЕЛИКО ЦЕНОБНИК ШАЉЕ СВАКОМЕ НА ЗАХТЕВ 688,4-10
4 > > Р % џ >
Малаксао, с упалим очима, као земља у образу, он је ишао као сенка, мрачан и забринут, тако, да су му укућани, нарочито жена, већ били почели очајавати. Али и тим мукама дошао је једном крај. Ђенерала Врбавца притисла је тешка мраморна плоча у манастиру Гробовици, а тиме је десет пута тако велики камен спао с груди министра Растислава. Три ноћи узастопце он је спавао по 10 пуних часова дубоким, мирним, слатким сном. То га је одморило, опоравило, повратило. Синоћ је легао одмах после9 час. а јутрос око 6 устаојеведар, расположен, кренак. Прво се обри]ао и дотерао своје бакепбарте; за тим је потрошио скоро по акова воде умивајући се, перући груди, главу, мишице. После се обукао — бела огрлица, беле наруквице, црн капут. Кад се погледао у огледало, при поласку у министаретво, видео је да изгледа нодмлађен, иодновљен, сав је чисто просијао, а на души било му је тако лепо, тако ведро и весело! — Он је осећао да има један добри анЈјео, који стражари над његовом срећом — он је веровао у своју срећну звезду и с тим расположењем дошао је јутрос у министарство још ире 8 часова. Ту је извадио те још једном прочитао писмо што га је синоћ добио од киеза Мутимира, па је онда узео ходати.
Растислав
Је ходао великои двораном, ходао и премишљао. Овда онда застајао је пред огромним огледалом и огледао^се у њему. Чисто, јасно огледало показивало је снажан врат, широка плећа, глатко чело, очи црне, пуне косе, румене усне, румене, забрекле образе, без и Једие боре, с омаленим, глатким подвољком. Растислав Ј *е све то разгледао с интересом и проматрао с пажњом; завиривао је сваку ситоицу на себи, као да то иије био он сам, већ какав сасвим нов, њему непознат предмет. Он Ј - е тада већ био превалио четрдесету, годину био је дакле у доба кад човек на један пут с ужасом опажа да већ више ниЈ - е млад, али још не може увек да се помири с мишљењу ни да је стар, те му с тога веома пријатно иада, кад на себи види ма какве знаке, по којима с правом може рећи „та ово је још младост, ово је још снага, крепост, моћ — Ј *а се ј'ош не 6ој'им, ј'ош се не дам, ја сам још млад"..: У таквом се расположењу налазио сад министар Растислав. Пошто се сит находао, он извади сахат и загледа га. Било је близу 9 часова. Он удари у звонце. Чича Јова уђе на прстима. — Да ли је дошао г. министар Рака? у пита Растислав. Рака Радојковић био је министар унутра-
шњих послова. — Не знам, да стрчим један час да видим— Види !. .. И ако; је ту, реци му да дође амо к мени. После десетак минута у дворану код Р астислава уђе средовечан човек, средња раста, нуне браде и кратко ошишане косе. Његове живе избуљене ^очи давале су му особит, оштар, немио изглсд Ко је нажљиво загледао људе, могао је опазити да сваки човек личи на по неку животињу. Неко личи на човека, неко на мачку, неко на козу, неко иа вола. Министар Рака, и поред избуљених очију, личио је на слепога миша. Како уђе, он се упути Растиславу. Поздравише се. Већ по том поздраву видело се да су стари, добри п знаници. Растислав му пока* за руком кавабе. Седоше обојица. — Ти си јутрос нешто поранио, јамачно опет ниси имао ена? — рече Рака. — 0, на против, испавао сам се царски. Ово је већ трећа к ноћ како спавам као заклан. Али, ко ти то јави брже боље да сам јутро поранио? Баш у овим министарствима не може човек ни кинути, а да за то одмах не дозна цела чаршија. (Наставиће се)