Мале новине

с

сљавају састављсн је одбор у Прокуољу из ових лица: Председник одбора: Петар Божовић начелиик окружни; потиредседиик Аксентије Јовановић нешадијски мајор; деловођа Коста Ђурђевић секретар начелства; благајник Сибин Максимовић трговац: магационар Тодор Стоиљковић трговац; чланови : Илија 1'. Михаиловић свешт. Јован Богдановић пенз. Јаков Јанковић ненз. Мита Белићпредс. општ., Стојан Данчевић трг., Ђорђе Брзаковић апотекар, Радоје Југовић, Јован Шаранац и Петар Станковић трг. * Обраћамо пажњу на оглас у данашњем броју о „ре.чедм помади". Ова помада најбоље је средство за обдржавање и растење косе и за то је Фабрикант добио искључиво право за продукат и продају од цара аустријског. Кад се она редопно употребљава, онда и на ћелавим местима главе, коса порасте и спречава онадање. Најбоље је паксвојство ове помаде, да косу прави коврчасту и спречава седоћу до дубоке старости. «8! <>!&=-

У војсци се ни најмање не обраћа пажња, да војник поштује оно, у шта се заклиње, него му претпостављени дају пример да светињу понижава, коју војник треба даобожава; којој треба да се клања и за коју је позват и крв своју да пролије. Зар је мало пута наша војска запливала у крв са душманима нашим: „ва крст часни и слоб<>Ау златну". Псовку у нашој војсци, ама баш нико не забрањује, већ сваки гледа, да је што више рсспростре. По другим државама псовка се строго забрањује а највише нсовка светиње. Код Руса и Црногораца не сме нчко ништа опсовати војиику, па макар заслужио и куршум у чело. ' Ако би ко и опсовао, увређени вој ј иици могли су га на бајонете разнети ; а таквог псовача не би воЈена власт ни трпела у војсци, већ би! га одмах п отиустила.

ИЗ БАЛКАНИЈЕ

— 15. о. м. бијаше у Атини венчање грчкога престолонаеледмика Константина са пруском нринцезом (оф 'јом , ћерком царице Фридрик Вереница приспела је већ у петак са својом мајком и сестрама у Грчку дочим се је цар Фнљем искрцао у суботу на класично тло леие Хеладе. Та свадба била је у иравом смислу славље европских владалаца,јер се је ретко када у којој престолиици слич. ном приликом сабрало толико сјајних заступника евронских владалачких кућа. — Како јављају жицом из Коринта, дочекао је тамо краљевић Константин своју вереницу и пуницу те му је народ одушевљено клицао, кад је при састанку загрлио и по-| љубио своју неренпцу. У Атину приспеле су велике путпице у пратњи краљенићевој у петак у 4 сата после

Обичаји у српској војсци (наставак) 1. ПСОВКА *) Слушао сам многе псовке, али гадније и страшније нисам нигде чуо као у војсци. Тамо сам чуо такву псовку, какву ни снио нисам. Официри и нижи чинови иадмећу се у томе : ко ће што смешније и гадније опсовати. Зар су: витешки „вожд" КараТзорђе, Милош, Синђелић, ХајдукВељко и остале војводе одржавали ди Оциил му паишп про^мма псовком. Не, они су је одржавали чврсмном свога карактера. Не кааге лаш народ узалуд: леиа реч и гвоз4<:на врата отв р<-. Сад већ није тако. Кад војник дође у војску, изнесу заставу и закуну га. Заклетва, се гночиње : Заклињем се свем<пу&им Бо ом... и А зашто ли се заклињу свекогућем Богом, кад им првога дана старешине исују Бога.

нодне. Атински начелник поздравио ; Псовка је к нама прешла од п - је царицу Фридрик и иринцезу Соганих Мађара и доста је се укоре-; Фију најирво грчкгш, а онда Фран! нила. Кроз неколико десетина година, цуским говором. Грчка престоница | ностаће: нородни иороч, јер се врло + ј е сва у свечаном руху. На многим | иагло шири из војске. Сви младићи, ; з Г р адаМ а виде се"међу накитом грбови која прођу кроз војску, поред војене са С110 ј ни и иницијалима К. и С. Кад обуке науче и исовку, коју одпесу; се вИС оки за грчким краљем и к у1 ,и ; Д ;1 1в и тамо рашире. ; К рал,ицом показали гости са балОни чују од претностачљених како кону краљевске палате, ноздравио их ПС УЈУ) на се после и сами упраж- ј е народ великим одушевљењем и њавају, да не би изостали од њих* живим клицањем. На питање: За што тако грозно : псују ? - Одговарају : „Кад госпо-ј Немачко бродовље стигло је у суда псују ; >то не би и ми — сиро- боту п > нодне после 2 сата у Ииреј. тиња — псовали. | Грчки краљ и краљица дођоше поМоже се правило ноставити овако: | себним влаком из Атине те се, нраћени припцом Валесом и краљевићем

*) Псовка је израЈ^ена но чдаику тог имена, којнјв шганпаа у „Цок. Гласаи8у„ од ове године.

они, но)н не ису/у чине изузетак, аони « ји асују чине иравило. „Бесвестан човек изговарајући псоввку, поред увреде Бога и себе страшно омаловажава. Псовка је у шали безобразна, у збиљи безбожна, пред старијима ноиижавајуНаргш лгдра^ / разуму и иојму иајобичније учтивости не дозвољена, а по закону бо-

Константином" упутише парабродићем к бродовљу. Поздрав био је управо срдачан; све бродовље у луци поздрављало је пуцњавом из тонова. На пбали први је прздравио цара министар-председник Трикупис, за тим начелник атински и немачка колонија.

дочеку у име царскихгостиј у С колодвора возиле су кочије високе госте у краљевски двор . У прв им четворомрежним дворским кочијама нринц Хенрик пруски и Валдемар дански, у трећим принц Валес са својим синовима и царевић наследник руски Приспевши у двор, величанства иза1>оше на балкон, с кога је следио ноздрав и отиоздрав. Посебни опуномоћеник цара и краља Фрањч Ј,с-<фа, барон Косјек примљен је у нар очитој аудијенцији од краља Ћор/је. Барон Козјек нредаоје је уз честитку и својеручио писмо царево краљу. При примању био је присутан сав двор и министри. Ванчање грчког пр естолонасдедмика.— „Балканска Корееноденција. - ' доноси чланак нриликом венчања грчког престолонасљедника, који у преводу овако гласи: „Домаћа радост, у краљевско-грчком дому, приликом венчања престолонасљедника грчког из Хоненцолер ске династије, засновала је још јаче везе нзчеђу та два двора и створила је на балканском полуострву право срдачно задовољство. Између Грчке и осталих балканских народа, постојс заједнички интереси, а они ће извесно ојачати баш сада ступањем у брачну везу са моћном немачком нородицом и надати се отуда повољних усиесима. У тој тежњи и искреним симпатијама наспрам обеју владалачких нородица, Намесниш ТЈЈо иаше одслало је свогч иарочитог изасланика у Атпну г. ђенер|ла Богићевића да изјавн срдачне ' честитке л у исто време на дан ве н чања послао јег. Ристић, први регенат честитку брзојавом оцу младожењином краљу Ђорђу и брату невссте цару Вилхелму. На ове четитке стигли су одговори који гласе:

жијем и земаљском кажњива. Колико Цосле тога новезоше се Величанства се ту пгтети углед и дост.јанство бним влаком Ати кам0 гтгчтзогго • ТХ-ЛГ МЛЖР ТТР /Ка .ГЧТИФа.Н Н Ј Ј 7 1

човека; њу може само неваспитан и несавестан човек иодражавати" (Наставиће се)

*) „Цркв. Гласник ' од ове год. Сем: Бога и Богородице псују: божију куварицу, божији чивилук, божију варљачу : селу гологлаву кад се обуче на Ускрс, ћаћу, на <у итд. руК у а краљ Борђе захвали се

спеше у 1 /ф сахати. Овде је био дочек величанствен. Тисуће народа клицаху, војска изказиваше почаст а музика свираше немачку химну. Грчки краљ водио је царицу. Цар Виљем краљицу Олгу. Царски супрузи пружише начелнику на

Добре

жеље, изражене нрили-

ком венчања мојс сестре, Јако суме дирнуле, и ,ја вас молим, да изјавнте Намесништву моју благодарност. Вилхелм. Молимо Вас примите најискренију благодарност на вашим агељама и честиткама.

Ђорђе

ИЗ БЕ.1Д С8ЕТА Ђачкн нереди. На универзитету у Бечу настали су нереди међу ђацима. Повод овим нередима дала еу нека немачка ђачка друштва, која

СШЗАК С ПРЕСТПЛА РОМАН ИЗ ЖИВОТА БЛЛКАНСКИХ НАРОДА у 90 глава — С п0г0в0р0м (Писац задржава сва арава) (60.) После ове енергичне придикегоспа напући уста и срдито, али грациозно окрете мало главу на страну, заузимајући ноложај, као оно Нанолеон на бојном пољу, кад пусти у борбу своју оклопничку коњицу, па, с пуно дрске уверности у победу, гледа какво ће дејство тај напад произвести на непријатеља. Она није гледала у свога мужа, али је очекивала да се он почне извињавати како је заборавио, како је доцне добио, или тако што. Али место извињивања, у занемелој дворани одјекну загушљив глас Растислвљев.

— СоФија, ја те питам од кога си чула све то ? Ове речи биле су изговорене тако, да се госпа чисто трже. Она на један пут изгуои цело своје војничко држање и заборави целу своју измајсторисану срџбу, журно се окрете мужу и зачуђено, чисто нреплашено рече: — Боже, Јоле, шта ти је! Па чула сам од госиа Цанке. Је л ти кажем да је жсна била јутрос код мене. А госиа Цанки је то казала'Станн Цинцар-Станковића, која је опет род са Степановићевом; а Стеиановићева Лешна знаш с киме је у вези..,,. Госпа се обазре, спусти глас и настави. — Овде смо сви своји, пред зетом немам шта крити — ето нрича еама Лепша да је све то чула од кнеза Мутимира. Он јој, вели, писао писмо и иитао је шта мисли она за тебе, а она му, вели, одговорила да ће најбоље учинити ако тебе узме. Ето то ти је. Рака је слушао овај разговор с отвореним устима. Растислав запуши уши шакама, погрби се малко и климајући главом и љуљајући се целим телом пође но соби. — М..и..и..и..! Ово је да човек из памети изађе, рече он, Цанки казала Стана, Стани казала Цанка, ова овој, она оној и нигде краја ни с

конца тим сплеткама и абровима. И све се то нанизало од синоћ; још нема ни 24 часа; н« телеграф не би брже пронео какву вест. Дакле ипак има нешто? — унита Рака радознало. 1а да, за то сам те баш и позвчо амо — рече Растислав. Е, на ето вндиш! — чисто одахну госпођа. Па шта се онда толико срдиш ! Видиш где је истина! Опет Ј'а имам ираво. Е ти имаш право ! рече Растислав мало прекорно. — Како да се не срдим. Писмо ми је било у џепу, па ми наде на ум да га није дирао што момак. А носле, криво ми је што си узела изједначивати себе са Цанком, а мене с њеним мужем. Не дао нам бог ни ти да си Цанка, ви ја њен муж. Их, на шта ово изађе! Да сам знала не би ни Јншишљала — реЧ е госнођа. Хтела сам просто да се мало нашалим. Ти знаш да се ја никад не плетем у твој'с политичке и служоене ствари. Мало слушам и кад ми ти сам што причаш, а камо ли да ти ја још ту истражујем.... — Па баш за то што то знам, за то ми је и криво. Потегла сад чак амо у министар ство! Кад си ти то још радила? — рече Расти л ав озбиљно.