Мале новине

се крсте леиим именима „Олимиија , „Германије и т. д. Она су затра-. жила и од намесншптва добила до-, зволу да могу носити познате ђачке ^ капице, уске беле папталоне и ви- ј соке чизме. Ђаци су се у томе нит<ш»у униФормисања иодслијш на два табора, те је међу ђацима универзитетским настала нрава св гђа, која је довела и то батина. — Верешчггин, чувени рускп сдикар, стигао је у Беч. — Уморио родитвље У једном винограду у околини Сегедина 7 о. м. у вече убио је из пушке неки Иван Пас 'свогаоца и маћеху Марију Фаркаш. Злочинцу је 35 година, био је мангуп који.је зло живео са лсвојим родитељима. У всче је наваио у кућу, првим метком оборио је м аћеху. За тим је пуцао два пута н а оца и тедним метком опасно га Ранио, хтео је после самога себе у^ити али су међу тим на глас иушл е суседи ухватили га и нредали га к васти. ПРИПОСЛАНО*) ЗА ОТВАР0 IIОД ОВОМ РУБРИКОМ УРЕДНВП!ТВО КЕ ОДГОВАРА. ЈИорал г. Бадвра, директора дуванске Фабрике. Иијс наш обичај да на по пута застапемо, па једино са тога разлога нећемо ни да се задовољимо са оиим, што смо о овом славном странцу до сада рекли, но ће мо да се нотрудимо да по свему ономе, што смо о љему путеитично дознали, исцрпнмо сву љегову вредност. Протектори његови, када су га за то важно место наменули, извесно су и на ту околност рачунали : Незнатна и са свим непозната, личност, — ко ће на њега нападати, поставимо љега на то место; па ће мо преко њега и помоћу његове неснособности најдакше моћи изврнгивати оно, што оћемо и што нам у рачун Ч /IР д И јесте тако, подеснијег човека за такову цел> међу Србина нису ни могли наћи. Шваба се на нротив даје •—■ за шта га год оћеш — употребити. Само га ваља добро платити. А оваке је, богами, добра плата и повећи приход врло нуждан био. Човек саповише чељади, дошао 1881 године као пултур трегг-р у Србију—• извесно не да је усрећи, но да је ексалоптише као и сви остали — не нашав у нотпуном смислу оно нгто је тражио — ваљда због недовољне способноети у својој струци — мо-

рао се примитп за окружног инжи- иоставио Вплчра — овејаног Србина(?)

љера. За сваког нашег Србина положај окружног инжињера био би врло угледан, али за једног аустриско-мађарског културтрегера овај је положај био таман такав, да га је довео до презадужености. — У таквом се стању налазио г. Бадер као шабачки окружни инжињср у месецу марту ове год. када је један његов присни пријател. посаао поново министар. Био би „звекан" кал се овом приликом не би користио. Удара ти он у „рекламе" на све стране. Од овуд пзшеног, одонуд „нрисни пријатељ, из иотаје други неки „култур трегери" — ваља знати да има и Срба „ку^тур-трегера" — тск, он доживе да га позову и иа место злогласног „Чапа" носгаве за директора Фабрике дуваиске са инжинирском и директорском платом и додитчом. Да ли је и колико је за овај чисто трговачке нрироде посао стручан, па то се, дао Бог, у Србији ни једна влчда не обзире, на по несрећи у овом случају ни ова садања. Главно је до је лице, које ма који угледнији положај у државној служби заузима — власнкчна креатура; Повуци — потегни, мало пашеног, мало „присни пријатељ", мало и једни и други „кудтур-трегери", па кад нам се већ ваља „Чаиа" курталисати, узмимо оиет незналицу, узмимо онет „гивибу", — не место Чапа

(свршиће се) ТЕЈ1ЕГРАМИ „Малих Новина" 19, Париз 18 окт. — Листови оновргавају глаеове о иовом скором зајму. Атана. 18 — Царевић добио је отпуст да нродужи иребивање у Грчку. — По свршетку светковина садашњих. Крићани нредаће иреставиицима великих силаједан мемориал онисом варварски дела од стране турске, При свршетку истога биће предложно да де острв споји са Грчком. Веч. 18 — Синоћ стигао је овде кнез Фердинанд-Кобург, отишао је у Капуцинску цркву и остао је по сата молећи се нред ковчегом покојног наследника РудолФа Царигрсц 18 — Пожар у Скадру поништио је 300 кућа, хиљаду душа остадоше без крова — срећом није било жртава Султан је послао богату пом оћ|нев ољиицима.

ж ж ж X ж ж ж х х о X ж X х ж ж ж о х о

Моју дрогерију к >ју водим п >л мојим именом Бошко Николи*

ДР.

ПРЕЂЕ ЈОВ. ЂУРИЋ Н МАРКОВИЋ ртира > сам сем друг..х, хеми скпх и Фармацајтскпих пр арата, и са развим од најбољих и најчувенијкх куК пецијалптетима пз Енгдеске, Француске, Немаче и е-Ау трије и т. л. Хдрреш?орер Мадам Ален, вода за косу која нечувено дејствује на косие нерве. Разне боје за косу. Моловог Францброндвајна, Магерова риблја зејтиин, Фине ваниле, чоколаде, разни Фравцуских и евглескпх мприса в других разних лековитих специјалитета. Фииа рума, ликера, к њакч, малаге, Фина дезерт вина, мппералва вода са. сввју пзвора, Фина барабапц зејтина за јел ; а нарочиго уп зорујем госпође и госпођице на чувепе номаде које чисте Флеке са лица и то су следеће : Венус пом да од Др. Ј вана Ђурића анот. Иомада од Др. Ф Ша.^са уз коју иде саиун и вода п крем, Крем симон и ирашак симон. Л.емапову помаду. Све поменуте ствари ио умереним ценама продајем, а на внше с извесним рабатом. 747 1 — 6 БОШКО НИК01ИЂ дрогериста.

о X о ж ж о п о о х X ж ж ж ж X ж ж о о к о

УраденичЈОЈ школи Београдског жеаског друштва потребна је учитељица за кројење п шпвење рубља, бели вез и вез са златом. Од кандшатке захтева се: 1) стручна те>рестачна спрема са цргањем кројева и објашњавањем свега, што иде у ову врсту рада. 2) практичка пзвежбаност у рму. Шивења руком и на машина Велер Вилсоп, Сингеровог и Вартхајмовог систеча. Плата је 96 динара месечно.^ Ко ово месго жели нека се нпсменон молбом обрати управи женског Друштва до краја овог месеца. Уз молбу нека кандитатка приложи своја сведочанства гдеје шта }чзла. као и ако је учптељовала. За остало извесгиће се од управе, Београд 17 Октомбра 1889 УПРАВА Женског Друштва Једна магаза уно гребљива н за канцеларију у кући П, М. Карастојановпћа издаје се пи^ кирпју,За цену упитатн у трговини канцелзриск г материјала. Јовача РДиливановића 768,1—3 зЕДАН стан сч две собе У у II, снрату преко од п > зоришта тдаје се п>д ки рију од првог новембра. Јевта Ш. Павлавић 772 1—6

Кућа засебна Са три собе, и осталимудобностима, издаје се под кнрију од 1 Новембра т. год. улица космајска бр. 48 или т пличин венац бр. 33 773,1—3 ^ГЕДНА женска, која ра ди врло лепо бело рубље, вез и монограме тражи посла умереном ценомупитати у Хнлендарској улици Бр. 15.

— Нажем ти, хтела сам се само мало нашалити. Истина јутрос ми је било криво, што да ствар, која се тиче моје куће, зна чак туђа жена а да је не знам ја. Али за то, ни за сто година, ја ти не бих амо свратила Дошла сам за сасним друго иешто, а ово ми тек случајно узгред паде на ум. " -Т1а з а што си дошла? упита Растаслав — Кажем ти, отишао си јутрос рано, нисам те ни видела. А тата нам поручио да сиђемо данас код њега. Ево. ја сам сад пошла доле; узгред сам свратила да и теби кажем да дођеш; доле .ћемо и ручати. — Је ли то све? — упита Растислав. Госиа се нромешколш — па јес.. а и друго има... Браца довече иде у Беч лађом... Па да видимо... Госиођа устаде и узе намештати канут своме мужу, извлачећи ивицу да боље стоји, а уз то нродужи иолако: — Ово је сад прилика да пошљемо но браци у Беч и оне моје бриљантске ствари^да се оправе.. А? што да ми онако лежи за бадава. Толике су паре дате, а не носим... лежи... је ли Па макар да се испрати! А браца би све то ТЈио могао свршити! А?... коме би другом и 'омели новерити а ?...

— Добро, добро, то је дакле главно; сад разумем — рече Раетислав с лаким осмејком. — Па да, да сиремим... А и кад би и други пут? Сад је најбоља прилика. — Добро, добро, спреми рече одобровољен Растислав. — Знала сам ја да ми ти нећеш ништа одбити. Ето, опет је добро што сам свратила*рече госиођа весело!.. — Али да ја вама што не сметам, да нисте били у каквом нослу? — упита она на један пут. Таман Растислав науми да јој рекне: Па готово ти би могла ићи, Рака га претече: Па нисмо, разговарали смо се о овом нашем ојађенику — рече Рака. — 0 коме ојађенику — упита госнођа радознало. — Та о овом вајном кнезу; прокарта где год шта имаде рече Рака зловољно. — Па нека прокарта! Док траје нек лаје; а кад немадне више пишта у торби, иеће више ништа ни ирокартати — примети Растислав немарно. Кад Рака отиоче ово говор о кнезу, госнођа га слушала пажљиво. Кад реч ирихвати Растислав, она се окрете њему, на је и њега с интересом слушала. Сад опет узе реч Рака.

— Шта су само прошле ноћи радили. Оног а мајмуна вал>ало би просто убити. Помисли шта еу чинили! Узели мајмуна обукли, му ОФИцирске хаљине, нарочито за њега начињене, па га посадили са собом за сто, да изненаде и нреварс некога од друштва који се био задоцнио. Послс су дали мајмуну нушку и учили га, да се екзерцира. Пушка је била пуна. — И ју! — рече госнођа. — Пушка била пуна — продужи Рака а мајмун као мајмун, игра се, потезао, дрмас док се пушка на један пут окине. — И ју, ју — рече госпођа и нонесе обадве руке ушима. — Ађутант Светозар у мало није погинуо прозујао му куршум норед самих ушију и одбио од пећи оволико нарче. Рака показа руком колико је иарче од пећи одбијено. Госнођа изрази свој страх са неколико „ју", све по Једну ноту више, а з» чуђен поглед бацала је час на говорника, час на свог мужа, као да је хтела рећл: „па шта ми слите ви ту?". (Наставиће се)