Мале новине

здравље људи и здравље своЈе домаће стоке, ако не би и сама увела ту забрану, јер би се из околних држава уносиле у Србију коже нездраве стоке за израду, онапака; кад ностоји једногласно мњење нашег главног санитетског савета, да је произвођење пресних оианака и кожа штетно по здравље људи и домаће стоке, и да треба увести што пре ту забрану; кад се, напослетку та забрана, покрај толиких корисних страна, јавља и као једна веома важна економска мера, која иде на то да п г дигне један веома разгранат за нат у Србији, — онда је веома лако разумети, што је тај распис наишао, на тако опште одо" бравање. Ну, на жадост тај лен утисак у брзо је покварен. Већ 25 јануара 1888 г. дакле након 14 дана изашао је други распис истог министра, којим се први распис „објашњава", а у сам од--»<ју вари одлаже ее његово извртЈ^Иће до 1 јјЉуара 1890. Па бар да би и тако било! Али мучно да ће се и ^ада извршити. Изгледа да ће' тај расиис остати само на хартији. Цре свега, ми поуздано 'знамо да из надлежног министарства нису предузете апсолутно ,никакве претходне мере, да би се тај распис могао остварити 1 јануара 16"90 г. Затим изгледа нам да је завладала нека хлад ноћа нрема целој тој ствари, баш код оних људи, који су иозванл на првоме месту, да се та мера оствари. Оно, што је обуставило први расиис, прети да сада унропасти целу ствар. На страни расписа је цео неииинтересовани свет , цео зана тлијски сталеж у Србији, а цротив расписа су неколико капиталиста, произвођача и продаваоци пресних кожа, којима се лечава нагло богаћење.

1Пј)'

Пред нама стоје два писма ? потписана од једне овдашње трговачке Фирме, која су разаслана по целој Србији. У једноме се нисму подстичу људи да пишу жалбе скупштини нротиву тога расииса и да сва. ки крај упућуј« својсга посланика да нротив тога расписа иа скупштиии ради. Друго је нисмо упућено па народне посланике, у којем им се то исто ирепоручује. Ми нисмо намерни даулазимо у оцену тих нисама, нити да обарамо она скроз провидпа п >грешна и иеистинита тврђења. Ми нећемо да улазимо у оцену њихову ни заго, што је сам начин агитације такав, да би о њему морали изрећивеома тешку оцен^. Ф.*кт, да то говори и агитује заинтересована страна, довољан је за сваког разумног човека, на да са целом ствари буде на чисто. Гледајући на какав се начин и каквим се среотвима смера, да спречи и уништи једна веома важиа мера по наше народво здравље и но здравље наше домаће стоке, — ми ио дужаости својој обраћамо иажњу, г. г. иосааникана ту изјаву, тврдо уверени, да ће они, сједне стране, достојно умеги оценити важност тлкве једне санигегско — економске мере, а с друге стране> да ће тако исто умета достојно одредити нокушаје унрављене иротиву те мере, покушаје, који потичу из чисто привагнвх и личних интереоа. -ооо БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Збор. Синоћ су радници држали збор, на коме су се договарали о томе, К'>га ће да истакну као кандидата за посланика на сунрот кандидату радикалне странке, г Миловану Р. Маринковићу. Опште јемишљење међу радницима да се за кандидата радикалног узме г. Мла-

дена Тодоровић, члан општ. суда или г. Коста Арсенијевић штампар овдашњи. * Похвално Трећи градски батаљон, коме је командант мајор г. Јова Поиовић, уписао се за члана утемељача друштва „Св. Саве а * Одвојио се. Један члан испитне комисије која је на адвокатском испиту испитивала г. Глишу Ђорђевића, бив. унравитеља вароши Београда и која је нашла да је у опште добро ноложио иснит, — одвојио је мишљење и нашао да је г. Глиша р ђ а в о полижио испит, да дакле не може да буде адвока г. * Краљичино питање. Како телеграФишу И П. Лојду" из Београда, коначно је решено да се краљичина ствар не износи пред скунштину Меродавни кругови сложни су у томе, да то ншање сматрају као приватну ствар коју скупштина нема права да расправља. Према досадањем расположењу вероватно је да ће се о томе у скупштини ноднети интерпелација. У другој једној депеши истога листа вели се: „У круговима блиским Краљици Наталији, уверавају да је Краљици Наталији неправо због понашања неких њсних непријатеља и због одлуке радикала да се]о њеној ствари у скуиштини не говори те за то нам рава да «роа иригио време оде иа Веограда. Нај|:ећидео краљичиних иристалица састоји се из либерала, који ревносно распростиру вест о заручењу бив. крава Милана у Паризу." Колико ми знамо, нико није ни мислио да „краљичину ствар" износи пред садашњу скупштину јер законодавна скупштина не би се нимогла упуштати у ту ствар, по што би то било вазано с променом Устава, а цромену ту не може извршпти законодавна, већ велика скугштина. Све што може бити то је, да се у садашњој скупштипи влади управи иитање о томе, како стоји ствар Краљичина, и у толико и може бити говора о крал>ичиној ствари пред скупштииом Исто тако неоснована је и она друга веет дописиика „Лојдовог" о одласку Краљице Наталмје. * Нрзљ Милан заручзн. „Шенег А11^ешеше 2еШш§; ц доносе из Београда

ову вест: „Док је Краљица Наталија купила кућу овд. трговца Крсмановића те да се у њој стално настани, дотле се овде проносе гласови, да се бив. браљ Милан заручио с једном фрнцуском принцезом из краљевске куће." * „Д. Лист" у свом броју од четвртка довосећи нашу вест, да су неки овд. грађани памерни да вандилују за посланика бив. краљаМилана, наиравио је један г виц", иа одмах за тим доноси как<> ће у Зајччру да кандидују нашега власника и уредника г. Перу Тодоровића. Ако се ов >м вести хтео да направи какав „виц — није с успело, јер нема аисолутно никаква „вица", тим пре шго се зна да г. Тодоровић није овде већ отишао у нпостранство да се лечи, и што г. Тодор>вић и не мисли да се игде кандидује. А«о би се хтео начинитшшц, исиао би свакоЈако бољп да је речено, как) се ииоац оне нотице кандидује за завод, коме је шеФ др. Данић. * Нов министар. П<» вароши се г. вори да ће министар нар* привреде г Стева Р. Поиовић, усдед поднете интераелрције у скупштини, дати оставку, а на његово место за мини.стрч, нар. привреде да ће доћа г. Љуба Новаковић, екшом из Краљева. * Бјљз жиз магарац, но мртав философ. Пре једно месец дана један свршеки правннк и бив. срески писар полагао је адвокатски испит, и подожио гд је рђаво. Преседнпк к јмисије, п> свршеном иститу, рече му как > је иснит положио рђаво али кнко га комисија пушта, надајућа се да ће он то накнадитн својим рад< м... Испитани кандидат пресече пр седнвка н рече како и сам види да није знао ништа, али додаде: ,б >ље жив магарац, но мртав фидософ." Бдаго адвокатима! * Адвокат Глиша Ђорђевпћ. како се чује, прнмиће се да бесплатно заСТЈП1 бив. к >аља Милана. * Пакосни језнци г ворећи о положеном адвокатском испиту Глигоријевом, веле: „Татић је добро подожио испат."

ПОДЛИОТАЖ

7ШШ 6РШ

ПРИПОВЕТКА од В. И. Немировића — Данченка (с руског) III. Крађена срећа — Чујеш, Волинскп, та мп данас иизгледаш као какав грабљнви звер заустаан га њег^в дебела пријатељ. — Боље и звер, но домаћа жавогиња! наЉути се он... И за тренут ми трчасмо по улици, кратове да поломимо, саоне се друсках); беше југовина, јампце се виђаху иа сваком корчку. Грудвице сн. ј , са коњских копита лећаху ми у главу, ве•дар ми пираше у врат.. Још ваше га отзорнх. Во-

ланскова рука, која ме придржаваше, дркташе... Он ме јако прптискаваше уза се, толико јако да ме је већ болел >. — Брже, Иване! љућаше се он, нпа ти је данас! Коњи лећаху као вихор. Још се и не нрибрах, а сао е се заусгавише пред јарко осветљенпм вратницама, Метух мараму на лаце, да ми се не бк видела маска, постаде ми тешко. Дч ме није придржавао пала би чини ми се на првам сгепеннма лествице, блиш је већ... још нек>лико мкнута н све ће бпти свршено; мени не беше жао моје прошлости, а будућности се не плашах напротав. — Шта је с тоб)м ? — Главл... — Окреће се? о мену се он не&ч,к» нервно. И њему не беше најбоље. Осмејак њ г.>в беше шта више н ружан, све му је л чце горело, И окреташе га од ме :е. Некакво осећање незгоде беше међу нама; смет ше нам јасна светлост, сне нам сметаше, Не говоре исгину кад кажу, да нас дев>јке приморава само љубопптство да се одамо, лаж је то! У мени се је борила и кипела силна страст, сва сам горела Мојн образи м глп су ожећи; крв јураше необично, жиле на слепоочн,ачи неравно луиаху; а срце такође, час дрхташе као унлашеиа тица, чак замираше

и чињаше се е ће се сад и са свим зауставнти. Већ се не сећам по каквим смО собама ишли, беша тамно. Напољу беше тамна ноћ, огледала. некак > тамно засијаваху, а позлаћени мебли једва се виђаху. На некаквом столу стајаше лампа: кораци се не чујеху — под беше застрт ћилимима. Брзо, брз >!... — Не бојиш се? обрну се он меии у иуту. У помрчини, кад ме није могао видети, и глас је његов изгуб 0 све непријатне, рапаве звуке; на против звучаше нежно! — Не, За шго... Казала сам ти — ја те љубим... — Чуј ме ! Има још времена, још се можеш вратиги. . но кад већ ирекорачам > нраг биће све свршепо! Чујеш ли? На вратима стајаху завгое кроз које се впђаше уска светлост, која је пролазила кпоз завесе. Место сваког одговора, ја јурнух унутра; спаваћа соба беше полу осветљена ружичастпм Фењером. Ноге упадаху у меке ћилпме. Падоше ма у очи неке столице, наслоњаче, тоалет, украшеп руским убруспма... погледах у огледало, и уплаших се; кроз црну ПЈлумаску бљештаху са свим на моје очи. Мирисаше нешто, п)то раздражчваше перве, од чега крв још јаче удараше у глчву. Десао, у саавдћ-ј соб .ј, већ нишга нисам могла видота. (Наставиће се)