Мале новине
Народна Скупштина IX редовни састанак. Субота 21 октобра
Преседавао г. Пашић. Започет рад у 9 часова пре подне. Били су министри: грађевина, просвете, унутр. дела, привреде, правде а доцније и председник министарства. На'дневном реду спецпјалнннретрес закона о пословном реду скупштине. Секретар. Р. Петровић, чита честитке, молбе и жалбе. За тим предлоге: Др. Илијића, Кунатровића и Генчића о подизању школа у окр. црноречком, које су изгореле за време српско-турског рата. Одобрена су осуства Јоци Јовановићу и Влад. Арсенијевићу Сзкретар Пера Ђорђевић чита интерпелацију г. Пзнте Срећковића на министра унутр. дела, због протеривање из Србије догхиснпка „Стандарда" г. Бимена и „ Дели Њуса " г. Вајца. Министар Таушановић, устаје и одговара на интерпелацију следеће: Пзвештаји г. Бимена били су у први мах неверни и тенденциозни, а само о мирономазању Краља Александра, гласили верни стању и истини. Признаје г. Бимену способност и журналистичку вештину, али се чуди, како је могао давати неверно извештаје своме листу, нарочито ону теденциозност о краљици матери и Краљу Александру и пре и после до ласка краљичиног у Србију. Поменуо о лажном извегнтају наОружања Србије п напад на Бугарску, те су вели усљед тога наши папири знатно пали. Он цени лист „Стандард" али наводи његово нерасположење још из времена српско-турског рата и каже како су симпатије биле у корист Турске а не Србије. За г. Вајца калсе. да је то човек проблематич е нрошлости; да нема оне журналистичке спреме а нар^чито за лист „Дели Њус" кога је дописннк и чуди се да такав велики и зпачајан лист може Вајцу новерити извештаје. Даље г. Таушановић рече: Како је г. Вајц склон лагању, ншијунисању и изнуђавању новаца на рачун неких обећања и на рачун ове или оне личности. Напо менуо је какожали што је он —Вајц — дописник г Дели РБуса" листа који је вазда наклоњен балканскимнародима. И најпосле изјављује да је морао прибећи коракукојије предузео противу оба дописника. С реИковиК, позпва се на први говор — пнтерпелацпју, помпње г. Бимена као научева човека и добра прнјатеља Српсног народа, парочито одликује се у своме извештају о путувању по Босној, јер је том приликом изнео право стање тамо на штету Аустријске политике, па вели, да бн га за то требало одлаЕовати, а не прогонс ^вом казннти. 8а г. Вајца ограђује се и не жели о њему говоритн, а у осталом он у његовој ннтерпелацији споменуо га је тек узгред и као друга у прогонству г. Бимановпм. — Таушановић, жали шго је морао тако урадиги, али и сваки дрјга министар на његовом месту то бн учинно, јер је дужан водиги Р' Ч. иа шта ће се рећи о нашем Краљу. Његово је, вела, г Таушановпћ, да рцени, ка,з требн дозволита г. Бнману п вратак у Србају, За тим игедседепк позва нзвестиоц! Раку Фллсповпћа да читапројект закона. И т;ко закон о нословнику скуп-
штинском примљен је све до 63 едана са незнатним примедбама. Код Чл. 39 где се говори о адреси скушптннсаој говорило је в^ше посланака и Министар Таушаиовић, којв те бранио предлог наводећи разлоге, који су га руководила да овај члан овак> предложп, а на нме да адресу подппсује председништво и секретари. С тиме се вели ибзегла разна нагађања и пребацивања мањини скупштичској која неће да шдпише адресу већине, а тај њен поступак тумачен је иа разне начине. И код Чд, 54 бидо је~више говорника. г. Катаћ (подпредседник одржао је победу, јер је његов предлог примљен у томе: што посланици могу говорити из клупа и са говорнпае, а у иројекту је било стављено, да морају г^ворита са говорнпце, док међу тим Министрима остављено је било на в^љу, а овим предлогом г. Катићевнм изједначена је сва скупштина. Председник закључи седницу у 12 5 Д часа ио подне и заказа другу сутра у 9 часова пре п дне.
Обичаји у српској војсци 2 ТЕЛЕСНА КАЗНА (паставак) Бију по трбуху. Или увију војиика у ћебе па га одозго гњаве или седе па њега. Како је војнику, када припаше неколико вшпеклија пуне барута, к око врата обеси две торбе пуне камења! Томе додајте једну или две пушке, па ће те видети мучан жнвот војника. Ова је казна по најчешћа. Често нскч, нижи чинови зпаовеле војнику, да се сам туче у главу, или да се боде иглом. На занимању деспо се овај случај. Каплар, који је држао занимање ношље војника да му донесе чашу воде. У путу га сретну неколико каплара ; они су хтели да се ношале са капларом што држи занимање па у чашу метну кашику. Војник их је молио да изваде кашику, јер ће га каплар, коме но и воду, тући. Они га не послушаше него га још добро и истукоше. Кад је однео каплару воду и, кчплар виде кашику у чаши, оиет јс војник од овога био тучен. — Шта сам ја, да ти са мном збијаш шалу рече каплар — Нисам ја капларе!... поче војник да се правда, али га: „ћут" капларско прекиде. Нижи чинови туку: шаком, песјницом по образу, нрсима и другим местима. Па како не би и тукли војнике, кад виде од официр>. Ја знам два оФицира (а нису само они) који су преко мере употребљавали телесну казну. Један је учио петомесечаре из целог батаљона. Он учи војпике балчаком и песницом. Никада војнику неће да каже лепу реч, већ све што изађе из његових уста, то је набуситои љутито. „Пре подне мрзи на цео свет, а после подне на самога јсебе". Кад учи војнике, његове руке и ноге никако не стоје на миру, јер овај српеки бФицир туче немилице сраске војнике. Балчаком бије по глави; пљоштимице преко листова, а песницом грува у леђа уморне и измучене војнике тако немилостиво, да их човек живе оплаче, јер без робије робијају. Да би са својим војницима всћи успех постигао, видећсте га, како кроз варош командује чети, која маршира: „к рамену"! „на лево раме" и т. д.
Овај оФицир је свакоме војнику изденуо име. Од њега ће те чути оваква имена: нлавоња, сивоња, балоња, букван, џгоља, суља, штрк, геџа, носоња, смоља, и т. д. Осим ових имена има и горих,безобразних, што ни амалину не доликује да их изговара, а камо ли официру. Највише псује : ћаћу и нану. Бејаше саставио и неку дружину, која ће певати војничке песме, те ће тиме веселити срце његово, које је суморно п невесело. Најрадије је слушао, кад му је дружина певал* : „ Р "До иде С рбин у војнике, где се куие отаџбине дике..." Ја нисам знао, а и сада не знам загато је волео да слуша баш ову песму по наЈВИше. Јер он није сматрао да се заиста купе у војску : „отаџбине дике", што је он те дике назвао: божијим воловима, букваннма и т. д. Зар је божија во Србин; а тај Србин да оде у војнике и да буде дика целе наше отаџбине. Можда он то рачуна но себи ?! Шта више заповеда млађима, да и ови туку војнике, па код таквог звера не могу бити добри ни нижи чинови. Једном се један војник потужи оФициру, да му је каплар опсовао оца. — Па каилар је, рече смешећи се. С тим је хтео да каже: каплару је слободно да псује војнику шта хоће; а војпик мора да сноси — не сме се старијем тужити. Да рекнем коју и о другом официру. Кажу да је најстарији водни офици|>, али му старији не даду чету, јер много туче војнике. Овај други оФицир разликује се од ирвога но томе, што први оставља на телу војничком модрице, а други пушта крв. Једном смо имали механизам борбе. Војници су пуцали на команду, али се неко превари па опали пушку на команду „нигаан"! ОФицир прилази, псујући му богомајку и туче војника. Једног је војника ударио балчаком по глави. Ка 1, смо дошли у касарну, војник се изуо и тада смо видели да је крв сишла чак до пета. Другоме је однео пола веђе „мугаицом". То је било само тога дана, а никада се војници нису вратили у касарну „читави". И за чудо је, да се ни један није старијему потужио, већ су трпели болове и војену дужност вргаили. (Наставиће се)
ТЕЛЕГРАМИ „Малих Новина" 21. октобра. Берлин. Канцелар примио је синоћ у 6 сати следећу Цареву депешу. „Прошао сам Дарда неле — време је красно. Поздрављамо". Атина. (Ажанс Хавас) П1акир паша ноиспео је у Спакију са три ратне лађе, које су довезле један пук, — Боје се од нове буне војника и од искрцавања грчки пушака. Цариград 20 — Чланак „ Та рик-а " о којем се још јуче говорило — каже да је Турска још од времена Фридриха вели ког уживача постојано пријатељство Немачке, и у свакој прилици могла се ослонитн на њу. Долазак једног владара народа који је највише пријатељство показао Падишаху и којијенајвзћма радио за напредак турског царства — може узети као сре тан нредзнак за Исток и Заиад. Цар Вилхелм увидеће велики напредак у војсци учињен са ностојаности и папрезањем Султана
Ж „Хотел Моснву" Ж ири железничкој станицч X У Веограду ^ Узео сам под закуп, обновно ]е п снабдео свима удоф бносгима, што јављам путЖ ницама, мојим старам мушЖ теријама, н прпјатељима, даће свак >, К1о и пре код мене чпстич собама, постељом, О здрчвим п добрим јелом, таМ чном услу(Ом п умереном це- ^ Л нбм '■ служеи бита. Ж Молпм штов. путаике да се увере. Л К О ^ Мијајло Тодоровић ж ^ угоститељ пређв угоетитељ код г срп Круае"
о о и п о ж о
775 2—10
у Нишу
о о X о *една мигаза употребљива ^ 0 у и за канцеларију у кућп Д & II М. Карастојановић'1 аз- Ж ^ даје се пид кирију.- ^ V/ За цену упптатп у трговпиа канцелзриск г матери0 јаЛа Јована Миловановића Д X 768,1—3 Ж
* СВАДБЕНОГ ЦВЕМ ПАВ1АКА
М ж
(У ЛЕПШАВА ЛИЦЕ). (ВКГОАГ. ВђТЈ'«ШКТ ВЈ ј ООМ).
Дајте споме лицу, грлу, мшпкама, и рукама дра<ЦР жеспу лспоту , сјај. и дипни мирис љил.ана и руже, уплребом Свадбсиог Цвећа Павлаке. То јс једна млочпв и лековита течиост. Нема јој равое усвету за ствараил, повра^Иај, п одпжапо« лепоте. Продајв се код свпју Апотекара и Мирпсара. Стовариште « јр-у ЛОПДОВУ : 114- & 116 ВоиИшшрЈоп Коте. 5 Ноже се добити код г. Ј. Дилбера апотекари 41 У Београду