Мале новине

БРОЈ 308.

ПЕ .ТАК 27 ОКТОБРА 1889.

ГОдИНА II

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН

БРОЈ 10. П. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годину о0 динара На по године 15 динара На 3 меееца 9 динара 1Е РЕТ1Т Ј0ПШ1

писма и рукоииси шаљу се власиику „Малих Новина" Тбпдичин ввнац 6р.|17., на горн.ем;спрату.

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Претплата из укутр. полаже се само код гшшта За Београд неиа претплате — Лист се продаЈе ка број

Претплата се ирима код свију пошта у Србијн Ц,ЕНЕ ОГМСША На првој етрани од петит. реда. '20. пр. дии. а ва четвртој од петит реда 10 нр. дин. ПРИН0СЛАН0 стаје 50 пр. д. од петит реда. шиЕ штж

Оглас ' јевткно, по потреби и са сликама.

За свако оглашење плаћа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГДАСИ НО НОГОДВИ

803 1-20

0Д 2 Д0 о САТИ Понедеоником Средом и Петком РАДИ Парно Нупатило 7 ДШАНОВОЈ УЛКЦИ

«

.,АВ АЈТА ЖИВИН РУДНИК Рок за полагање треће уплате од5 шилинга, т. ј. 6. 37% динара у злату на акције живиног рудника „Авала" истиче ,-ог Новембра о г. Позивају се сви они, који су код Бародне Банке уписали акције тога друштва, а још нису положили трећу уплату, да ту уплату до реченог дана положе на каси банчиној. Народна Ванка Бр. "072 24 Октобра 1889 год. у Београдг 800, 2—3

ШАРЕНА ПИША (Читанка на доколици) I. НИСМО Клетци (Венеција) Нгдеља 22 октобра 1889. Драги пријатељу, „Свега се сећам и гласа милог, и слатке молбе: пигаи ми" — певаједна леиа руска иесмица, па хајде њоме да почнем и ја ово моје нрво писмо. Јес, „свега се сећам"... Еила је мрачиа, влажна, ветровита ноћ ; на саборној дркви избијало је десет часова; наша кола стадоше нред београдск јм железничком станицом и ми сс скидосмо.

Ту смо последњи пут један дру1 гом иружили руку; ту смо се по!следњи пут братски загрлили. „Свега се сећам"! Твоје су последње речи биле: „Пишите ; пишите I често и много; ваша ће писма бити . занимљива ; ја ћу их читати у дугим зимњим ноћима, и она ће, бар ко[ лико толико, смањити огромну даљину која ће иас делити". I И ја ти иружих руку, и дадох ти обећање. А да то није била нразна [реч, ево доказ је ово писмо. Но у једној тачкп тешко да ће се исмунити твоја надања. То је онде где говориш о занимљивости мојих писама ;У осталом, ко зна; можда ће бити и занимљива. Најносле, нема силе; драга је воља с обадве стране : ја ћу писати ти читај; а кад једног дана буде или теби досадно читати, или мени досадно писати, оид 1 ћемо ирестати. Је л тако? Али ја се надам да ће бага ова слобода учинити да гато дуже потраје твоје интересовање замоја писма. Човеку је у нрироди да му брзо досади и омрзне све где нема слОбодна избора да га уради или да га не уради. „Морати" — страгана је реч. Схватајући сву тежину њену, а хотећи оиет д*. покаже сву слободу човекове воље некакав збуњени немачки философ (а код Немаца су пре ницали философи као што код нас у сваком заплотку ниче буника. Сад се и код њих нешто претргло с тим зељем) — створио је изреку: Кеш Мепвсћ тнвз тивбеи. („Нико не мора морати"). Наравно, за Немцеје та мудра изрека могла нешто вредити само дотле док није догаао Бизмарк, који је свима Нем цима доказао баш обратно да сваки Немац шивз пшваеп (мора морати). — Али оставимо то, било како било, тек главно је да човек мрзи оно гато мора. Има људи који целога века у исти сахат дежу, у исти сахат устају, по сахату једу, ходају, и то им ни мало није тегако. Али да им ко ре-

кне да то морају чинити — они би тај исти ред сматрали као робију. Болесник верује да му од уредне дијете зависи живот, па онет је не држи за то што мора. По двајесет година живи човек у | истој кући, у истој улици, и не само ! да му то није досадно но на нрој тив, та му кућа омили са дуга жи| вота у њој. Али реците том истом | човеку да бага мора живети у тој кући, и она ће за њега постати пра1 ва тавница. Многи су бракови само I с тога несрећни, што обе стране држе да морају једпа другој прииадати. Извесно је да би људи гомилама бежали из раја, кад би се у рај силом ишло. С тога и јесте важно да код нас овде нема морања. Ја ћу нисати докле ми буде вол.а, а ти читај докле ти буде воља. Престати можемо кад год усхтемо. * Можда ће те зачудити што сам ова писма назвао шареним. Стварје проста. Она ће доиста бити гаарена. У њима ће бити свачега; то ће бити огледало гаареиа иутничка живоха; слика обичне дневне мешавине. Садржина ће одговарати имену. У осталом неко име ваљало имје дати. Па што сс не би назвала „шарена"? С толико исто права могу носити то име као и ма какво друго. И ако не више, а оно бар с толико исто права с колико извешгаји о снољној иолитици, што их разне владе подносе својим скушшинама, ноее назив нлава, жута, или зелена књига. * Ево ме у Млетцима. Недел.а је, и то прва недеља после два велика католичка празника О^тввапИ (Свисвети), који је био ономад, и 0§штог1л (Свипокојпи) који је биојуче. За ова два дана свет се таман захуктао у светковању тако, да се данас налази у најбољем јоку и расноложењу за празновање. А да га још боље расноложи, дошао је данас диван, топал и сунчач дан, за којим је наступила ведра, јасна, бајна венецијанска ноћ, иуна сјаја и месечине, пуна звездана треитања и пресјаивања, ноћ, где се ведро, илаво пебо додирује и слива с бистрим илавим морем, гдс се тихо трептање безбројних звезда меша и стана с тихим трептан.ем безбројних лампиона, што се у непрегледиом шаренилу боја љуљушкају на лаким гондолама. Десет је часова у вече кад ти ово пишем, а кроз отворене прозоре до мене допирујасни, меки звуци леие талијанске музике и слатки сребрии одјеци стотине звонких мушких и женских гласова, којп стоиљени у један једини величанствен хор, заносно слатко певају дивну талијан ску песму. „АпсНат 1а поМ е ће11а Еа ћта \ г а кршНаге , ( )

„) Хајдемо, поћ је дивна, а месец ево ее већ јавља.

А кад подигнем очи с хартије, ви дим кроз прозор читаве ројеве дивно осветљених гондола како клизе глатком површином, промичу, застају, сачекују се, довикују се, певају разједињено по гомилицама, док се на .један нут опет све не слије у једноставан силовит псначки јек, одкога срцс премре а душа у заносу дрхти и трепери, јер ти се чини да чујеш хор небеених анђеда, који у иодножју свевишња нрестола певајувечну химну творцу и небесима. 0 талијаиска песмо ! Ако доиста има раја и небеса, и ако се тамо горе пева. онда тапесма само овака може'бити! Као што видиш, дакте, могао бих одмах ночети с описом Венеције. Али ту би остала огромиа провала. Са степена београдске железничке станице, где смо се последњи иут растали, скочити одмах чак у Млетке —то би био сувише велики скок,таман оно што Талијаии зову »аћо шогШе' Не ћемо дакле то. ГГоћи ћемо редом и ја ћу ти ирво укратко испричати све што се десило од нашега растанка, па до сад, и тек онда прсћи ћу на оно што сад бива и на ооиис Венеције. * Гаетадосмо се — ја седох у кола и мој Фијакер отандрка уз брдо. Промолим главу кроз прозор да тејош једном видпм, и доиста, угледах твоју силуету где се још црни на станичким степенима. Учинк ми се да ми машеш руком, и ја ти послах носледње збогом. За тим те видох где уђе у осветљену дворану и из губи се у гомили, која се тискала око билетарница... Збогом!... Увучем главу у кода и зажмурим и до куће нисам више прогледао. Пут еам распознавао по трускању. ; Чнм сам код Лоидона наишао на слав| ну теразијску калдрму отпочнем ! играти и скакати по колима као лоита, и ту сам дужност савесно јизвршио еве до краја. Ударајући ' исиравно главом час о једну, час о I другу страну, најпосле се срећно до котурам до куће. Ту прогледам, скочим с кола, илатим кочијагау за огул.ене лактове, нажуљене слабине и стечене чворуге, које би биле знатно веће, да срећом није било цилиндра, да послужи као галем, иа у три скока узлетим уз басамаке. Те ноћи слабо се спавало. Расталн смо се на дуже време, спремам сс да идем из Србије. — Услед свега тога мисли се расејале, иеке отишле у далеку прошлост, друге се изгубиле у незнану будућност. Док сам их опет све прибрао и предао их сну, да их ои закључа у свој долапчић, већ је и зора зарудила. Идући дани нрошли су у послу. Навалио сам био да пре ноласка тшсвршавам бар најважније послове. Али што сам ја више хитао, све се мање одмицало. По Београду се било прочуло да одлазим из Срби е на