Мале новине

подужс Ереме, тс су с тога свс поштенородне особе, које су стајале са мном ма у каквој вези, иоврвеле да ме иоходе. Долазили су нријатеЛ)И да ми рокну „збогом" и „срећан пут";долазили су радознали знанци, да баш из мојих уста чују да ли доиста одлазим, и да разберу за што одлазим „баш сад кад се састаје скупштина", а било их је и таквих, који су хтели да се увере ро ђеним очима, да ли сам истина бо лестаи, кад сам пустио глас да због слабости одлазим. Али од свију тих посета најзначајније, најмногобројније и најсрдачније биле су посете мојих драгих поверител.а. Они су се изређали сви; не верујем и један да је изостао, сви су се врло забринуто изветитавали о стап.у мога злравља, уверавали ме како је моје здравље за н>их веома драгоцено, и на растанку ми искрено, срдачно пожелели да се брзо вратим здрав и онорављен. Ие знам како је код других, али што се тиче мојих штованих кредитора, ту сам уверен да су љини оеећаји доисга били искрени и срдачни и да су им из срца потицали. И, не дај боже, да случајно сад оставим кости амо у Италији, тврдо сам убеђен да нико за мном не би пролио толико горких суза, као ти честити људи. Живели ! Поред многих незгода дугови имају бар ту добру страну, што човек с дуговима може бити уверен да има људи који се истиаски брину о н.ему и искрено му желе доста здравља и доста пара. А то много значи у овоме хладном, немарном и немилосрдном свету. Дакле опет, живели кредитори ! Елем, како му драго, с кредиторима или без кредитора, тек те миоге посете мене омету те нити свршим што сам'мислио свршити, нити се кренем на пут, када сам се мислио кренути. Прво одгодим пут од 4 за 0 Октобар; носле од 6. за 8 , па и 8. у мало што не остадох. И смешан и жалостан био је мој полазак. Ио о томе у идућем писму. А сад буди здрав и вазда добро расположен твоме искреном Пери.

БЕСГРАДСИЕ ВЕСТИ Пројвнти закона. До сада је било уобичајено, да, или дотично министарсто, из кога какав нројекат законски потиче, пошље ио један нримерак уредништвима овдашњих листова, шги то учини секретаријат скупштински. Ту практику видели смо у ночетку скупштинског рада, јер нам је мипистарство унутратпњих послова послало два нројекта и то : пословник скупштински и закон о општинама. Прекјуче ноднео је министар финансије скупштини нројект буџета за 1890 годину. До Данас нити смо добили од министарства Фииасије ни од секретаријата скупштинског нримерак тога важног пројекта. Обраћамо пажљу нздлежних, да се уобичајена нрактика не ремети, јер то се не би никако слагало са назорима владајуће странке док је била у опозицији, пошто је свакад кудила такав рад својих иротивника. X Бивши краљ Милјн као што чујемо, долази одма иосле ове недеље у Београд. * Ућиро. Капетан Барковић, за кога см0 У јучерашњем броју јавили да је опасно рањен, умро је јуче пред зору. 0 животу Барковићеву донећемо опширније.

С улице и снупштинске галерије. — Интерпелацијч и иронија. Са каквом оштрином и вагром поднета је интернелација од стране лр Л. Илића, Душана Димитријевића и друштва, противу министра народне иривреде, због закупа преиое^ поште од ниша до Неготине. Тамо је било наведено, како је министар закон погазио и знатном сумом оштетио државну благајну. Одговор на интерпелацнју није одма следовао, него се него мућкало извлачило, и друго које шта, па се но вароши нроносили разни гласови о озбиљном сркбби истог министра у клубу [и на<после снела се цела ствар на то ^да ће министар одстунити и тиме се интерпеланти задовољити и ништа мање.

Бага тс диверзије праотле су пуб, 'узела претпостављетш са посплнтаа лику јошљубопитљивијем а иовинаре а војницима, редовима, остала је понарочито, те и једни и други чека- сна чорба, која, боже ми оирости, лис нестриљењем Дан одговара на ин изгледа као сплачина. терпелацију. Сваки неће добити парче мееа, а

Нрекјуче ,е мини тар народне иривреде одговорио на горњу иатерпелацију, врло ладно, разговетно и уверљиво, тако, да је тачкуно тачку интер'елацпје ошнпрно побијао и изнео сгање такоко, да није закон погазио, јер га нема о зчкупу, преноса ногота и да неиа штете по државну благајну, јер, давањем преноса пошта приватним лицима, држава је у ћару са 30.000 динара на 21 линија, колвк I су до еад усгупљене нриватнима. Интерпеланти Дпмптријевић н Илијћ, устају н рекао би човек сад ће бати лома, али у место тога, изјављују како им је мило. што је министар бпо у стању уверити их, да нпје нашта иогажено и свејеу своме редуно моле га, да ноднесе нарочити предлог закона, о дав*ау препоса пошта приватним лпцима, — седоше, задовољше се, п мнннстру не Фали]] ни длак на глави, јер с«уп штпиа-јзадовољи се са одговором. Обичаји у српској војсци (паставак) Чнм војнику ко од куће донесе новац, или добије преко поште, одмах за то сазиаду нижи чинови и непрестано облећу око њега, да би му извукли што год. Знам да ће његов каплар омрсити брке, а за друге не знам ! Каилар дође и тражи иа зајам ; војник зна да му овај неће

нарочито онаЈ, на кога се дежурни „оиизмио". Ти добијају чисту кост без меса или какву жилицу. Ако овај хоће да буде равнопра ван са осталим војницима, на тражи парче меса као и други што су добили, онда, поред тога што ће остати без ручка, биће још и бијен Тако је исто и кад деле ракију и вино Ако има толико ракије да се да п,ј Једна чашица, дежурни да,ју ио пола. Обично нам дају ракију кад хоћемо да идемо у ратну службу. Каплари нам деле ракију пошто прво напуне своје чутурице. Још је и ово добро, ако у оно мало ракије не пасте дежурни вод да буде више ракије. Да наведем још један пример, како нижи чин може доћи до новаца Ј... виц беше остао без новаца. Од куће се није надао, да ће му скоро доћи, за то он намисли или „измисли" начин како ће доћи до новаца. Једног јутра јави собарима да му је неко преко ноћ украо 3 лпнара (а знамо да у вече није имао ни пребијене паре). За ову ствар није јавио старијему, него се сам лати, да украђени новац наплати од војника „ревеном ". У соби је било 22 војника и он од сваког узима но 0-30 д. што свега чини 6-60 дин. Те тако место украђених 3 дин.илп још боље, место ничега узима овај виц 6 - 60. Војницима се досадила та пуста ревена. Ако се шта разбије, одвратити, виЈе се сиромах као црв, ! мах се тражи ревена , ако је неке — не може тако лако да се одноји | ствари нестало, опет ревена; ако од неколико динара, — али кад се | неки собни старешина нема новаца, сети шта га чека, зажмури па да | одма ревена. —

тражени новац. Јер ако не да, од мах га одређује на на јтеже послове: да вуче воду, пере нужнике, да пожарчи без смене и друго. Тако исто кад војнику дође који од родбине, обично донесу што и за јело И ту мора каилара да зове. Иначе зло ! Када дежурни деле : ручак, ракију или ма шта, опет мора да се отима од јадних војника. Ако се даје ручак, то се ирво узме за нареднике и њихове иосилне, капларе и њихове посилне, па тек онда долази ред да редови узимају. И оно мало масти што је било, то су

Кад је виц тражио новац од војника, неки нису имали одмах да положе паре, и молили су га, да их причека за неколико дана, иа ће они новац набавити. Али се та зверка ни је дала умолити : сва преклињања и запомагања остала су без успеха. У место, да их за веколико дана, причкека, — шамарао их је и песничао. За тим је узео њихов тајин и продавао. Ако се који војник заплаче, тај десет пута више извуче, и још га одреди да целу ноћ пожарчи без смене. Затовојници оду у нужника. или подаље уз Лепе ницу, ту се сити

УВРДДЕВД СРВ&А ПРИИОВЕТКА од 8. И. Неаиировића — Данчекка (с руског) 1У Даљв с пута! — Ваш је смех гори од суза, Боље плачите. Иогледајте себе. Неотице погледах у огледало. Очп се разрогачпле, а усне дркте; лице беше бледо. Другарпца је разумела моју душевну борбу — Јадна Оља ! Сирота ! Она је заљубљена у њега, те8<1ето18е11е8! Оља је заљубл>ена у Волинског. Лидочка Шатилова има супарницу ! Оља, ©д кад је то ?.. — Она ?.. Кажите, молим вас, она заљубље на!

— Ха •— ха — ха !,. Ти ли си узрок овог расцепа ? Тп ли си наеела на њега те заношљвве страети ? Мила, ве љути се, шта ти је ? шта је с тобом? Та ми смо се шалили; по, опроети, Оља ! Поеле једвог мпнута ја сам лежала у наслоњачи, била сам се и рндала. Спи стајаху у недоумици. Оне и не знађаху, како су рм шале биле блиске истннн. Сву ноћ сам нроилакала. У почетку се мучах, а за тим стадох размишљати. Дакле то су само заношљиве страсги, дакле то ће скоро проћи. 0. 1". споде, где 1 *е моје самољубље! То ће скоро проћи и он ће се вратити својој Лидочки. За мало беше, за мало... Зиала сам да наши односи нису вечни, но опет овај ме је удар убнјао, не очшивах га так» брзо ! Тек се пред зору почех стпшавати. Тврдо сам се држала својих нада. И раније сам држала да то тако мора бпта- Зар се можемо поредпти ја и Ладочка. Разуме се први упечатак, кад будем без маске, бпће у њену корист. Нб он сматра да сам лепа, ја сам лена, а она је глуиа. Сва су преимућства на мојој страни. З^писку о заношљивим страстима, да ће то све скоро нроћп, он је напасао раније. Сад је се оп иривезао 38 мене, за меие је*т% пч каква с«м

да сам. Он је сам то говорио а то врло Ч(С е. И стадох се сећати. Зар он није казао, да је само у мени једпој саеређен сав његвв живот, све његове мисли. Како је нежно звучао његов глас, кад је са мном говорио. Зар није сам признао да није наилазио на женсхињу као ја шго сам. Зар му, по самим његовим речима, нисам ја открила нов свет осећаја, нисам раширала хоризонат. Ннсам се узалуд учпла, читала п мислила ! Ја сам му постала нужна, нужна као ваздух, као сунце, као топлота !.. Ва шта је ту Ладочка ? На што су њене сплетке. Па зар то није лако решити ? Разуме се да је лако. Питаћу њега самог о томе. Нека ми он сам каже. У напред сам уверена шта ће рећи. Сирота Лидочка! Како ми те је жао. Зашто сам се плашила ! Он је мој. и нико ми га не можа одузети, нико! Устадох сасвим весела... Као нарочато преко дан сретох Лидочку на улицп. Наставиће се