Мале новине

исттлачу, проклиауии ода хт мајку што су их роди 1И, иа се отуда враћају готово мало лакши, или са зебљом да не буду онет тучени. Овај виц је много нанлашио војнике. Има војник муку, кад га овај пошље да му ку )и крушке, јабуке, лубенице и др. — Молим те газда, гледај, да што боље буде, јер купујем за вица ! говори војник. И право има што овпко говори; јер виц, и најмању ману да цађе, одмах туче војника, и натера га да купљену ствар врати. Ако војник не може да нађе продавца, мора из своје кесе да плати вицу. Једном виц Ј... пошље војника да му куии „сомун". — Молим те, дај ми добар хлеб јер узимам за вица, рече војник. Хлебар се мало нашали", узе тврд хлеб вађен пре неколико дана и даде војнику. Војник га окреташе и хтеде га врати. Али хлебар ноче војннка да убеђује, како његовоме вицу сва-ки дан даје хлеб ; и како он зна: какав хлеб воли њсгов виц. Војник га послуша и однесехлеб. ...Био је тучен. (Наставиће се)

^ПРИПО С ЛАН 0 ЕснаФСка уредба и њено ораво 0 уредби еснаФској врло је мало избијало на површину код нас, и врло се мало пажње обраћало, да би било неоиходно нужно, да. се и о њеном праву која на јавност изнесе и нроговори, и то како о самој установи, тако исто и о користи самих зааатлија. И ово јс остало занемарено, заборављено, и забатаљено. У првом реду, била је позвата ндша штамоа, и пријатељи којима су пуна уста да раде и боре се на унапређењу заната, и мијстора, а удругом Ј ^озвана је надлежна власт да заштићује и брани. Изгледа да о уредби еснаФСкој нико не води рачуна као и да не ноетоји. Заиста ретка појава у нашем друштвеном животу да се тако омаловажава једна установа коЈа је законом ујамчена и која је свима ЕснаФима дата да им то служи као основа свога занатлијског и грађанског нрава. Па кад је то неоспорна истина, мора се сваки чудити који озбиљно и искрено мисли, од куда тај нехат међу самим з^натлијама да они сами своје нраво напуштају ? и по томе нимало нвје чудо гато неки говоре да је уредба еснаФска преживила. Неки мисле да ће та права сама по себи доки, или ће им когод други брапити, и њима читаво у крила дати. Горка је то иронија али на нстини основана, и недостојна озбиљиог и искреног занатлије, који зна. и поња св<>ј садањи иоложај како је чемеран п претежак за све занатлије у опште. Прегнимо и обавестимо се да смо ми сами лужни и позвани, занатлије, да наше ираво бранимо и да га очувамо. Е сниф кројачки прегао је први, да вод надлежних власти свом снагом брани еснаФСко право које је на уредби еснафској основано, и подизао је до четрдесет тужби противу оних лица који бесправпо занатлиску радњу упражњавају међу којнма је и тужба противу Браће Минха Фабричара штоФа, и Јакова Канарика овд. Браћа Минх имају повластицу од стране државе на израду штоФова, а никако и на израду одела. У уредби ЕснаФСкој, глава трећа § 53 одредио је ко хоће право мајсторско да има, мора испунити проиисе 54,55, 56, 57 и 59 еснаФске уредбе и §. 129 и 130 као страпци.

Браћа Мплт ттзст обз испутталт*, 1 нити њнхов заступнпк у кројачвој пм радњи. Заиста чудити се морамо како они смеду кројачку радњу отворитл и у пуној снази обављати и упражљавати. Зар је мало њима шта они само од државе зарађују са љиховпм диФерацијама. Ево нека цифре говмре штасудобали само за чоју коју су држава лиФеровади Од 28/8 1887 год. до зт / 7 . 1889 год. 11.59.504 — 90 диаара за годнну и једанајес г месецп. А гди је за друге лиФерације државне, и напосдедку гдн се њихова Фабрична творевина по целој Србнји троши, колпко ту имају зараде. Нека не мисле Браћа Минх да ма непоњамо шта је у стању један богат Фабричар учинити са његовим новцем; очевпдно је свакоме да ће све наше кројаче кроз кратко време сатрти и унпштити, па да и ми постанемо свп туђи измећари, као што су и у другим западним државама хил>адама своју самосталносг пзгубили итуђе сдуге ностади. Тако псто нпје ни Јаков Канарпк нити његог. заступнмк у кројачкој му радњи горње услове испунио. А што Јаков Канарик тврдп на надлежно место, да он не упражњава кројачку радњу но само тргује, то се позивамо на његовог кројача Јоваиа Весели, и кројачке номоћнике Данила Силашког, Раднсава Прокића, ЈеФта Чордаровпћа, Јонапа Меркла п Стојана Јовановића. Так) исто и Виртовпцове три ћерке којп су за њега радилп п данас раде. Тако дакле раде кројачку радњу н један и други; а поред њих п млоги ос тали раде како мушку так > и женску кројачку радњу безправно на осетну штету овдашњчх мајстора, а протпвно свим прописима уредбе. ЈИта ће власт, и какве кораке предузети стоји у пптању, а то се види и отуда, што )е кројачки еснаФ поднео тужбу нротпв начелнпштва шабачког и еснаФа кројачког из Шапца, шта су произвели Јосп®а Вохор Л.езера за мајстора кројачког иротивно пропнсима еснафске уредбе, и кога овдашши еснаф за мајстора нримити неможе. А ево разлога зашто неможе. (наставиће се)

заражстту п узбуђетту зсмљу, ститае иосле четири дана у Палермо. Својој драгој, којој је зараза отргла матер, брата и две сестре, нојави се као анђео спаситељ. Два месеца се крио у Иалерму, док о томе није сазнао његов отац. Он изненади сина у Палврму, али ипак није могао против стати дирљивој снази његових мол&ба и лепа Розина ностаое госпођа Франћескова. Срећа иије дуго трајала. После двогодишњег брака умре Розина Крисиијева: По игго је прошла година жаљења,'Криспи се хтео ожеаити Розином сестром која га је необичним жаром волела. Али тутор девојчи 5 не дозволи ту везу и егзалтирана девојка постане калуђерица. Оиа сад живи као старешина једног манастира у Палерму. За време пагшна јубилеума била је у Риму и видела је идеал своје младости, који је међу тим постао уиравник иолитике талијанске.

СМКСИДЕ Криспијев роман. „II. Лојду" нишу 18 о. м ш Ђенове: кроз коју не дељу изаћи ће у Рнму једна књига о талијанском министру нреседиику Криспију. Овдашњи „СаНагго" је у стању те својим читатељима и.знео једну главу из те књиге, прву .љубав Криспијеву, иторију, која. и порсд романтичности, одговара ствариости и коју и сам Криспи потврђује у свима њеним појединостили. Крисни се тада бавио у Палерму и добије јаку наклоност према једиој од четири кћери сво.је газдарице 15-то-годишњој Розини која је одговорила на л.убав 18 то-годишњег младића. Али перодипе њихове нису хтеле ни да чују о вези тих младих људи и Криспија нримора отац да остави Палермо и да се врати у Риберу, где му је живела породица Младић послуша, али, с мислимаје неарестано био у Палерму код својеЗдраге. Тако узбуђеи и разболео се те га забринута породица иошље на село, на њихово добро Сијача тада — 1837 г.|— колера се нојавила и у Сицилији и нравила ужасну нустош нарочито у Палерму. Дневно је умирало 4—500 душа и очајање је до стигло врхунац. Вест о овим ужасима ародре и до Криснија. Ван себезбог оиасности у којој је његова драга, превари своје чуваре; узјаши коња излажући се оиасности јахања кроз

ТЕЈ1ЕГРАМИ „ Малих Новина " 25. октобра. Париз. Краљ Милан отпутовао је еиноћ. Отишао у околину Беча код ]едног пријатеља да учествује лову. „Журнад де Деба" јавља из поузданог извора да ће ее краљ за петнаесг^дана вратити у [Париз да се коначно настани. Будимиешта. Услед говора ; преседаиаа Тисе, комора великом већаномпримниа је за шнсгли предлог којим се уставновљава циФра циввлној листиприиадајућа Маџарокој. Берлин. Војени лист доноси указ но коме је еаследн »«к грчхм стављзн у свиту II. пука гардаског. Хамбург. Власници бродарнида не усвојише молбу радника плата буде иста као она што примају лети. Усљед тога 1000 радника оставигае рад. К У С

Ртгат . . . : 5.80 Саполеон 9.45 рц. лутр. 3% лозови37.75

НЕ могу славити моју славу Ку , зман и ДамЈ^н (Св. Врача) 1-ог ов. мес. због селидбе. 803 1 — 3 Младен ИлиЛ

ЖТГДОЂАИ СТАН са 4. собе у авлији бунар пијаћа вода улица 2. бела голуба бр. 13. 799 2-6

елегантна 2 ШРТШ на I и II снрату са свима улобностима. 1. ДуЂан са.лепим аузлогом, 3 с. беза саица улица Краља Мидана Бр.1, 2. Дућана са леаим аузлогом I Квартир засебан сабалканом иа 1 снрату са 6 соба и остале удобноста 2 Квартира засебна у Партеру, од I Новембра издаје се нод кирију улица цариградска Бр. 10. Риста Г ^денковић. 750 4—4

Кошо дта«пиб г!е Меп1е1 Лек против пантлнчгре глисте., Овај лек јевајбољи против пантличаре глисте, не преу зрокује ни грОзнпцу ни колику при употреби. С главом пантличара глпста злазп обично п иосле друге столице пролива, Обичној една је дг-з-г (количо па) довољ I а, врло се редко повторава доза. Тај л-кможе да се дадеи децп сразме;>но по годпнама умољује се узимање. Да тај лек брзо и спгурно дејствује, мора се одпочети узимање 12 сати после јела нли пре јела и то свак 10 минутч 1 каФену кашаку у мало скуваног теја од липе све док се Фдаша не изиразни; ка сте сн дозу узели већ по:.'ле је*ног сата п )Чне .1 к да дејствује, п то бе бола п без гр з-шце, и тако изађе пантлична глиста са главом, и онда више не понавља се њено множење. ;ер је главом изашл-. Цена је једиој дозп 12 динара без иоштарпне и без пак >вања. Главно стовгфиште Јована Дилбера анотекара у Београду 702 1 — 10 "ОгЈшсГ У новој пијачној згради на „Цветномз Тргу' има за издавање иод кирију од 1, Новембра ове године још један удобан дућан за продавање го веђ г меса и још неколи о добро ур^ђених пиљарских места, Ко је вољан да узме једно или друго нод закуп, века се изволи обратити председпику „ Друштва за Улепш.шање Вра чара", г. Стевану Поповићу. Ресавска улица бр. 23. 796,1— 3 „Хотел 1$оснву" ири железничкој станици У Београду Узео сам под закуп, обновио ,је п снабдео свима удобностима, што јављам путницама, мојим старим мушријама, и ирпјатељима, даће свако, као и пре код ме, не чнстим собама, постељом здравпм и добрим јелом, тачвом услугом и умереном ценОм услужен бити. Молпм штов. путнике да се увере. Мијајло Тодоровић угоститељ пре .ђе угоетитељ код г срп Круен„ у Нишу 775 2—10

Моме пок. супругу РИиленку Обрадови&у Бившем директору велико гражишке гимназије даваћу годишњи иарастос у црквн св. Марка у суботу 28 о. мес. у 8 х / 2 сати. ожалошћена: Персида М Обрадовић 795 2-3 ИК