Мале новине

Поуздано смо извештена да због «ше иеуредности Фабручие уираве није у стању било ни главно књиговодство централне управе своје месечне закључке раније да сврши. Ме1)у тим ваља знати да су под иређашљом Унравом ови месечни из вештаји морали редовно најдаље 15—20 дана по истеку сваког месеца главној уирави упућени бити. Узгред болежимо само то, да је Фабричка унрава овог за овај носао одговорног чиновиика — опет странца г. Јепел-а у место казнила и отнустила, нап ротив са 800 дпнара новишице од 1-ог јула унаиредила. * Премештан. Чујемо, да је г. Крста Балић, ше® станице београдске нремештен но својој молби у железничку дирекцију, а на његЈВО место долази г. Светозар |Поновић шсф иишке ст.шице. Г. Балнћ био је скоро пст година шеФ највеће жел, станице, и ље говим радом и ноиашаљем стекао је лено име у свима слојевима грађанства а извесио добро мишљење имају о њему и претностављене му старешине. Зашто долази.;' 0 доласку бившег краља Мидана телеграФишу „II. Л. из Београда 26 о. м. ово: „Предстојећи долазак краља Милана данас је службено обнародован. Још се не зна ноуздано дан његова доласка; он сам јавио је да ће доћи тек при крају идуке недеље, али је врло могуће да он изнеиади намесништво и раније. Вест о љегову доласку дејствује сензационо, јер се поуздано држало да ће он целу зиму провести у Паризу. Држа се да он долози за то, дч тражи иротеривање Краљице Наталије или да учини неке финансиске ногодбе" Што се тиче овог другог нагађа31.И, могуће је да је то цел дрдаску С> ит 1 7 «-аи нрмо ии у комо оичају не може бити. Ми нре свега не верујемо да се бивши краљ толико зиборавио да тражи оно, на шта он нема ни нра!а ни власти. Али баш ако би му то и била цел доласка, он треба и мора знати да за његову .љубав нико неће толико да се заборави да гази устав чак и протеривањек српских грађана. А да је краљица Наталија срнска грађанка, то ваљда нсће ни нокушавати да сноре ни бив.

краљ Милан, ни саезнајући београдски дописник „П. Лојда"

шена, траже, да Министар на сва патања одговора и стави на раснол жење сву преппску и акта изиеђу Манистарства и Главне Контроде. — Министар Грађевина, одмах по прочатаној интерпелацији јустаје и одговора следеће: да се Минпстар Фанансије обрагио љему, да план утврди и нивеладпју одреди, гато је и учзнио, а дужност је Мннистра Финансије да стави потребан новац на расположење. (Министар збуњеи покушава, да срачуна цпФру коштања тих пет магацпна, али му не иде од руке, него реч«: од нредрачуна поиустио је нредузимач 15°/ 0 , на ви сад рачунајте. Један магицпн у колико се сећа, кошта ио предрачуну 90.000 динара). Признаје, да је Контрола два нута гшсала у виду протеста, ала јој је одгов >рено, да по буџету Мин. Грађеаииа не би се могли магацани градити, те они не долазе на терет тога буџета, него из касе монопола дувана, а за све трошкове као и за ове грзђевине предвпђзно је у закону монопола дувана, где се кчже, да ће се сва трошкова покрити нз прах>да монополског. Министар не впди, да је ма у чему погазао закон, још мање устава, сматра, да ће скупштина битн дов >љмо <,бавештена и задовољна са његовам одговором. — АвакумовиИ не ^задовољава се са одговором Министровим, наводк, како је озде погажеи закон и устав, нарочпто што нема оне иретходне законске и уставае радње, те да би се у опште могло нриступ®ти грађењу овах магацпна. Он тражи, да Минисар сгави скуиштани на расноложења сва акта по овом нредмету. иа ће се отуда видета сва радља љегова. П иајпосле тражи, да се тачно одреди дан, кад ће Министар ставовати акта на расиолонсење скупштиии, — Рибараи, каже , како о овој _ т„1„, . . ! ^ ед Г|сгвари не можа скупштина дебатологе, а Јзарђевип интериедадитв и то ® - Ј е - 1 вати. док ствар не буде исцрпљена с Главном контролом. Председннк изјави, да ће интерпелацију уиутити одбору за молбе и жалбе. 2.. Интерпелација Авакумовића, Рпбарца и другова на Министра Фанансије о великим платама и незакоиитим додатцима чиеовника монопола дувана; и Интер п ел а ц н ј а А ва ку мови Ј) и,

УбиЈен ,К. \\ г . Т а §• 1) 1 а 1 телеграФишу 26 о. м. из Београда ово: „Јављају о јед :ом озбиљном догађају на бугарској граници. Беле да су бугарски жандарми убили јед-тога српскога нограиичног становника. Бугарске власти кису хтеле пристати да се службено констатује стање ствари Срнском агенту у Софији наложено је да трижи брзу сатиСФикацију," Ми ништа не знамо о овоме догађају, на нрема томе и не можемо да се упуштамо у оцеиу истинитости ове вести. Ми је за то бележимо ио нашојвовинарској дужности, тврдо надајући се да се с владине стране неће нропустити да нам се у овој ствари изнесе истина. Банимљиво је међу тим, да владини полуслужбени органи иишта ие јављајуо томе, док се из Београда шаљу о 'Јоме телеграми страним листовима ! * Пензионаван. Преседник мииистарства иа расположењу, г. Никола Христић, нензионован је. Народна Скупштина XIV. редовни састанак. Субота 28 онтобра Председавао г. Иашић. Па дневном реду извештај одбора о ошптинскол закону. Отворена седница у 9 х / г часа пре нодне. Бпли су Министри: Грујић, Велимпровић, Сг. Р. Поповић, 'Бурић и Таушаиовнћ. Секретар Јоксимовић, чита прогокол XIV састанка, Пурић и МилиЈашевић, честнтке молбе, жалбе и нредге, а "Барђевић интернедицијв а то.' 1.. Иитерпелација Авакум.вића. Рибарца и другова, на Маностра Грађевина, о грађењу пет дуванских магацина у овом оскудном искључепом Финансијском стању; даље, што је буџет утрошен те нема одређеиог кредита и најпосл* што грађењ; иаредит насу одобреаа највишим решењеи н државним саветом.,Што је нав аајглавније. наводе интернедаити нисмо Г,;авне Контроле, као цро тест нротив грађења магацина, пошто је циФра буџетска на те цели утро-

Рпбарца п другова, на Минастра Грађевана. о грдн»м броју пздатнх

железначвих карата зј . бесплатну вожљу, а нарочито што су издате и оним чиноваицима, к• ► јп су нутовалп службеннм иослом, а имали су дијурну поред пла.е. Пнтају на ос. нову кога закона могло је то бити и на воји начан мисли Манистар накнадит.. штету. V. Обе ове интерпелацаје упућене су надлеасаом одб >ру, јер Миннсгар Фананссје ннје био нрасутан ири читању, а Министар грађевина није хтеО одговорити. За там су одобрена "бсуствг. Малији Мадовачовићу и И. Душманаћу Председипа нозва нзвссгиоца одбора Ђжу Наваковнћа те је читао пројект закона о општинама. После прочнтаног овога пр ^јекта, пзвестиоц је на захтев скуашгнне прочатао а засебан нредлог г. Панте Срећковвћа носланака, у коме су одвојене нарочитом одредбом и це^окуане варошке и селске о :!Шгцне ; и так> на томе се а закључа данашњ^ седница С улице и скупштинске галерије. ЗбУнно се баш. Збунао се мипистар Грађевана г. Велакороваћ кадч је одговарао на пнгерпелацију зб>г грађања дувансках магацина. Њ јгов одговор био је јако снлетен. тако да човек није могао ништа из љега извести, шга је уараво хтео ктта. Напад у пнтерпелацаји б ш је јак и шора, а одбрана, веола слаб). Ма како да ова ствар стоји, мпн!?стар гда бата присебан, те да дадоказа — колпко — толико — да не стоје разлози у интерпелацијв, или ако сгоје, да су у мањој мери без ичије штете и повреда закона и устава. У осталом ми верујемо у поштену паверу мпнистра Грађеврна, да грађење магацнна потиче из Фактпчне потребе, али нам се чвни, да нису извршени потребни законски и уставпп Фврмалптети, а тоје дужност да се сиреми, како треб >. За овакве одговоре не треба одговарата несире ман мииистар, него ваља дата ирпсји из акта.

Изјава г. ПироЂакца Београд, 28. Октобра 1889, 1 ос: одине уредниче, 25. т. м. управио сам г. Уреднику „Одјека" приложену изјаву на љегов

УКРАДБНА НРИНОВЕТКА од В. И. Немировића — Данченка (с рускогЈ IV. Дал>в с пута! Другог дана послада сам му записку. „Чевај ме довече — доћи ћу. Маска"... То је или носдедње наше ввђење, крај љубави, крај „заношљивим страстима", или почетав дуге, среће, иа цео живот... Последње је, разуме се, истинитије... Целог даиа ишла сам бледа као да сам из воде извучена. То нисам могла наћи себи места, то сам подизала главу и бодро гледала на свеЦелогј^ даиа као некакви пулси бијаху у мом мозгу... Несмислено понављах себи: нужно је,

нужно!.. Шта вино то сам и гласно говорила. — Па шта ти је „нужно"? рече мати чувша ове речи. Ја је с чуђењем погледах. — Зар сам што казала ? — Па за бога, ти већ иеколпко нута понављаш: нужно... А шта је нужно само ба 6 јг знао, па н он ником неће казати. Постарах се да се насмејем, само смех је тај изашао неприродан. Груди мн се раздпраху. Мало за тим бацих се матери са свпм срећна и љубљах је. Ах, како се дуго протеже то време. После неколико сата срећа, пли^смрт; но како да се нрожаве опа?.. Каво ?.., Ови се часова као нарочито отежу... Минут за минутбм, секунд за секундом ! Минуг изгледа так > пиштаван, а пробајте, отворите сат н н сматрај сказаљку, кад ће проћи тај минут — гледам, гледам н краја нема! Минут расте и дави в с. То исто п ја сам осећала, очекујући кад ће <-е већ једном смрћи, и на магловитим улицама ужећи Фењери. Најзад, дође и вече, тамно^и влажно, после влажног, магловитог дана. Не сећам се каво сам пзишла и погодила кочијаша... Вратар и прислуга већ су се навпклп ва моју појаву. — Шта је с тобом данас ? зачуди се Волински. — А шта ? Глас ми дрхташе, као при првом нашем познанству; била еам њежиа као нпкад пре... Ја сам га, одиста, овог тренутка љубила сваким нервом, сваким атомом. — Ти си са свим чудна ! — Кажи ма, ти мељубпш?... веомаљубпш? Он са намршти. — Обачне женске санти менталностп, вечно спрезање глагола љубати! Љубим, љубиш, љуби^ ми, ви, они, оие, она љубе... — Не, ја нисам та... Вадпш, та не знаш мене ? — Мила, драга моја, вако да те не знам ? Зар нпсмо разменили најсвривеније масди и убеђења; зар нисам долазио у усхвћење од тв г оштроумља, зар незнам твоју душу, зар може мене ко разумети тако, вао ти ? — Но, чуј ме! и срце закуца сидво, Видпш, ти ме ниси нивад вндео, ти мв не знаш каква сам ја. — То јест... Да, моја масда крије моје дице. — Зар си могда нриметата, да сам мањв њежан према теби с тога?.. — Не. Но првтстави себи аво би, свануиша маску изишјо да сам... Глас ми задрвга, преваде се. Страшн.) мучпо ми беше овог тренутка. Наставиђе се