Мале новине

уводни чланак од 22. т. м. „Одјеку" је иодноеило да моју изјаву не одштампа и тиме даде доказа колико му је мало стало да иетине и у самим питањима у којима политика нема никаква посла и са колико мало савеети он говори о л>удима који не припадају његовој полит. странци. Лист коме сте ви уредник држао •се је до сада ностојано ван страначке борбе и за то се ја надам да ће те ми молбу уважити и поменутој изјави дати места у вашем цевеном листу. Изводите нримнти, Господине Уредниче уверење мога отличног поштовања. М. С. ПипоЋанац. Г. Уреднику „Одјека" Р. Стојкевићу Госиодине урвдниче, Одговарајући „Домовипи" „Одјек" «д 22. т. м изр.као је да се о нрвацима напредне странке пише да је „овај дигао 8 '0 ; 000. онај 300,000 а трећи 100.010 динара" а у закључку чланка опет вели да се ,,прстом ноказује на наиредњачке министре, који су днгли 800,000, 300,000 и 100.000 динара и саградили дворе " Употребљен начин израза „час да се тако пише, час да се прстом показује" нити ма у чему мења, нити ослабл.ава намеру пишчеву, којл се јасним изразима и сувише обелодаљује и којим се иде просто на то, да се на све напредњачке прваке и ва све наиредњачке мивистре баци сумња, да су злоупотребл.авчли свој положај у странци и држави, и богатиди се иа штету државних интереса. Таква тактика у политичкој борби може изгледати веома нрепредеиа, јер не гађајући никога изречно, свакога може да погоди. Она може бити врло угодпа за необразоване и људе лаке савести, али она је код свих помШутих користи, признаћете и сами г. Уредниче, веома мало часна п шгеменита. Ја сам севећод више година јавно уклонио са ноља активне политике, али како сам и ја био један од нрвака напредне странке и како сам преседавао напредњачком кабинету од 80 —8 ј год. ви ћете лако разумети разлоге, који ме принуђавају, да „оред све моје дубоке одвратности, да се оваких ругоба дотичем, нротив оваковог недостојног и анонимног начина клеветања подигнем јаван протест у име општег политичког морала, и јасних интереса нашег правилног и здравог политичког живота. У страначкој борби много је што дозвољено, што је у приватним односима закраћено, али има ствари, које су најстрожије з^брањене и у самој иолитичкој борбв, ако се хоће да она не изроди моралне и политичне наказе, какве смо, на жалост, имали прилике да доживммо. Ни један поштен човек, никакви орган јавног мњења, никаква политична странка, који воде бригу о најобичнијој часности и о своме сопственом достојанству не могу се спустити, да тако ниско и у опште клеветају. Ако има кога, који је земљу из.давао, ако има кога ко и је земаљ«ке интересе продавао, дужност је сваког да именује и личност и дело — то захтева грађанска дужност, то траже интереси политичног напредка у сваком народу и ја не сумњам господине Уредниче, да ће те ми ви учинити по молби, и да ће те јавно именовати, који су то напредњачки прв ци или мивистри, за које се пише или на које се нрстом показује да су дигли овај 800.000, онај 300О00 а трећи 100000 динара и од туда дворе саградили ? Вама ће у толико лакшс бити, да се мојој молби одзо-

како изгледа стојите у присним односима са г. „Моп апп" који вели да има у рукама лисгу свих оних лица, који су мито од Бонтуа примили. Само би вас замолио да прииазите да које име не превидите. И радикални и либерални орган полемишући са натгредњацима чешће су потрзали „дворе и налате" испод иозоритнта. По свој прилици желели су да обрате пажњу својих читатеља на мо|у кућу на том крају, али ннсу нашли рачуна да ме именују. Један овдашњи лист од проблематичне вредности заиео је пре неки дан за моју правозаступиичку иаграду у познатој парници о разводу ! брака и њему се дала ту прилика ј да искаже како му се моје вавилонске куле слабо допадају. У другом опет листу, који ништа и никога не преставлЈа нод маском неколико н а п р е д њ а к а, јавља се неки чанколиз, који ме оитужује, дч сам ј несавестно бранио ствчр В. Ера-ј љице Матере и да сам у договору са данашљим власш цима допринео томе што РБ. В. данас по приватним кућама станује. Чудна доиста и осудл>ива распуштеност у ономе бага делу нашег јавног живота, који | треба да буде учитељ и вођ овоме 'народу. Само крајње безобразни л^уди могу се непозвани плести у послове. који се ни њих ни онштих интереса ни у колико не тичу, него који се јединствено тичу једне узвишене крал.енске личности. Њ. В. Краљица Мати платила је своме бранноцу колико је хтела. Она му је вазда изјав.Ђивала своју топлу благодар ност, што се је њене одбране примио и шт0 ЈУ и е савесно и наметно заступио. Ијанемогу да се довољно начудим дрскости ниских улизица. — Ме1)утим ако би који од номенутих листова имао овлашћења да говори у име Њ. В. Крал>ице, онданекаизволи то г казати и у том случају ја би се вољно подвргао суду јавнога мишљења, пред к јим би ми на тај начин било дозвољено да се од напада браним. Сваки је дужан да одговара за послове, којије у име државе и за рачун државе врнгао и сваки има право да тражи рачун о пословима своје земље,*) али нико неможе пмати право, да се под тим изговором баца блатом на карактер својих политичких противпика. Ако моје куће узнемирују коме сан, ја ие могу вишта иротив таке моралне болести.ја се шта више надам, ако буде посла и живота, да ћ} и трећу скоро сазидати, али ако ко сумња да су новци, којима ја куће зидам, из нечисгог извора за што то отворено и јавно не каже? Истана онај који сумња био би дужан да оправда своју сумњу, ади ево ако би се и у колико би се то мене тицало, ја га од те дужностп разрешавам. Ја ћу узети на себе терет да јавно покажем не само да је његова сумња без основа, него да је и зло намерна. Не баца се лако сумња на чистоту карактера једнога човека, који у животу никог пиЈе обмануо, који никад није дату реч неиспунио, који ником пак >сти није учинио и кога пода Србија познаје. Ја га нећу на суду тужти, мени је ловољно да га паметнн људи осуде. Ја нећу од њега тражити да своју сумњу докаже исправама нли другим законским доказима, кад се краде, докази се обичио не дају. Ја од њега нросто

*) И ми се придружујемо овоме мнен>у г. писца. Г. Пироћанац овинсвојим поступком ствара прецеденцу за све и прошле и будуће државнике, да му у интересу политичког морала и части имена њиховог, сљеЈ ДУЈУ. Даваље јавнога рачуна о раду надржавним пословима то је неопходна посљедица праве парламентарности. Ур,

тражим да имену ,е на кога, п зашто сумња. Поред мотбе да овој пзјави дате места у вашем листу, взволпте ппимите господине Уредниче уверење мога одличног поштовања. 25 Октобра 1889 год у Београду М. С. Пиро&анац. СТАТИСТИКА и њена оудбина у ПАС. Данашња млада Крал>евина Србија, о којој се и просвећена Јевропа са хвалом изражава, има основа и права да се дичи, да се поноси једном својом нчјновијом тековипом на пољу јавноме — државноме; има поноса да се закити најлешпим цветом из ките најплодоноснијих и најслободоумчијих установа друштвених; има, најз!д, пуно разлога да на дверима државним испише златним и крупним словима свето знамење слободоумља и пожртвовања, „Устав", те иека следећим нокољењима прича велику моћ своју, до које је достигла неуморним, научпим и моралним, физичким и материјалним напорима вернпх синова св^јих. Најслободоумнији устав српски, то светло и епохално дело неуморних и вредних руку сриских, носи у себи сплет пових установа државних, које га, одликама својпм, и граде слободоумним, великим. Те установе, у устав унесене, жудно погледају време, кад ће се применити у живот народни; кад ће Фактички постојати и живети у организму Краљевине Србије, те својим обилним илодовима, којс ће пружити држављанима српским, заблистати у иотпуноме блеску и сјају своме, и доказати иросвећеној Јевропи: да је Крал.евина дос/гојна већих пажња, и да је она дозрела да живи животом најпросвећенијих народа јевропских, жи вотом који јој устав њен даје. И, баш у тој неодољивој и слаткој тежњи: да се ове ^државио-правне установе, устивом обележене, што „пре у живот народни нретопе, да се, тако рећи, „оживотворе" — неуморно на томе раде хиљадама вредних руку српских. Представнититво српско, које је поникло баш из ових уставних слобода и установа прегло је евом снагом својом и умном и моралном, да се достојно одужи дугу, који оно земљи и уставу дугује. Ово натриотско нрегнуће народнога представништва очито избија у адреси, коју је оно господи Краљевским Намесницима ноднело, и у којој вндљиво стрчи готовост његова да установе, уставом нрописане, тако изведе да оне буду верни отисак устава, да буду достојна чеда оца свога, устава српскога. Зато је, из захвале ирема овако патриотском држању народнога нредставништва, по нашем дубоком уверењу, дужност свакога Србина: да својим неносредним или по

средиим, усменим пли писменим радом евојим, олакша тешку задаћу народнога представништва у д^лу извођења уставних одредаба, не би ли и| саме нове установе државае биле производ потреба српскога народа, а никако, као што многи туђинци и непријатељи|српскога народа трубе злопамерно, — комнилација туђих установа, туђега живота. Саме ће устаиове пљувати на овакве клеветнике и кукавице док их точак историје, оценивши развој државни под новим уставом, не згази , не смрви. И ми се, сматрајући за своју срп ску дулшост, коју дугујемо мајци својој, коју Србијом зовемо, и желећи да установе, које се данас изводе и стварају, не врате Србију, и код иајмодернијега устава у доба од неколико векова назад, драговољно примамо: да изнесемо своје назоре о једној врло важиој оједној неопходнОј научној грани државној, која има врло великог и значајног, мал' не и пресудиог, утицаја на цео ток државнога организма. То је — Стптустикч. (Наставиће се) ТЕЛЕГРАМИ „Малих Новика" 27. октобра. Мадрид — У Комори ре»убликапац Федрегато, говорећи о путовању Великог Војводе Алберта, рече да изгледа као да ! иостоји један Фамшшјарни уговор ! по којему би Шпанска уш(а у нословима европоке. Говорник спомену и путовање ирестолонаследника немачког, аза којег консервативци буду позвани на втаду. Кановас дел Кастило и Ромео енергично прогестираше, говорећи да консервативна страика није никад бииа оруђе иностраних уплива. Овај случај ! ироузроковао је велику ларму. Дебата ће се сутра иродужити. Иарш. При годишњем снечаном обеду „Журнал-а Деба" Ј1. Сеидржао један говор уколе је рекао, да изборници захтевају једну умерену политигеу.Праг. У земаљском сабору јуче лгпво се дебатоваш оиредлогу младо-чеха за адрееу цар у. Вођа странке Старо-чеха Др. Ригер предложио да се пређ е на дневни ред и казао је раз шг е зашто. Пошто говорише двамладо-чеха, кнез Шварценберг изјавн у име консервативне странке — да она има потпуно иоверење у цареве речи да само у границама уставиим ческа права моћи ће св остварнги.ј —

Жуљева нема више!

У целомј*западном свету опште познати "Туристви -Фластер" одстрањује „ж/љеве" и „дебелу кожу" „брадавнце" и т д. најбоље од свију друг^х срестава, когата само I 1 !, дииар; Главни депо за Србвју само, у Краљевско српској дворској апотеци у Бео граду. Прави ФЛастер има на о нак, који Турпстае нреставља и који је овда изл Пронадазач и. 8сћшепк Аро(ћекег МеШтз — \УЈеа